Društvene mreže stvaraju kritičku generaciju

Obiljde nekvalitetnog sadržaja sa bombastičnim naslovima mejnstrim medija i dalje dolazi do nas preko društvenih mreža. Većina čita te tekstove kako bi se zabavila, ali prave informacije kasnije traži samo na proverenim medijima. Neki od svetskih i regionalnih medija uvereni su da mladi predstavljaju novu publiku sa društvenih mreža koja će biti kritična i željna kvalitetnih tekstova. 

Više od 80 svetskih i domaćih novinara okupilo se u okviru Medijske opservatorije u Novom Sadu kako bi rezimirali svoja istraživanja i dali preporuke za rešavanje glavnih problema u novinarstvu: nezavisnost medija, održivost finansiranja, te prilagođavanje sadržaja velikom broju mladih ljudi na društvenim mrežama. Na konferenciji je između ostalog zaključeno da se 70 odsto sadržaja pročita preko društvenih mreža.

Većina urednika se osvrnula na situaciju u regionu gde su u toku protesti i borba za prava slobode govora, a gde mladi imaju najveću ulogu, jer su informacije dobijali preko društvenih mreža. Urednik web televizije Novatv iz Makedonije, Bojan Jovanovski kaže da su studenti svesni manipulacije mejnstrim medija pa biraju da čitaju objektivne i kvalitetne medije.

"Baš od tih mladih ljudi očekujem da, kad budu finansijski nezavisni, podrže ono o čemu pišemo. To su te generacije i građanska svest koja će bez problema uložiti 50 evra u medije koji će raditi za javni interes", optimističan je Jovanovski. 

Kada je reč o Hrvatskoj, mladi aktivno koriste društvene mreže da se bore za svoja prava i dobro biraju šta će čitati. Bivša urednica informativnog programa HRT-a Sanja Mikleušević Pavić, smatra da je to sjajno jer tako mladi imaju izbor i nisu izloženi iskrojenom i manipulativnom programu drugih medija gde većinu sadržaja čine rijaliti zvezde.

"Ono što se nudi u Hrvatskoj se može naći na portalima koji se ozbiljno bave problemima mladih. To su nove generacije ljudi koji su okrenuti novim vrednostima. Društveme mreže i ovde imaju veliku ulogu jer utiču na svest mladih. Primer je i nedavni protest gde su se mladi putem društvenih mreža organizovali i  krenuli da se bore za svoja prava u obrazovanju", navela je Mikleušević Pavić

Slična shvatanja su i na ostrvskom delu Evrope. Novinarka lista Guardian, Kejlin Bar rekla je za O radio da mlade i ovaj list takođe posmatra kao važnu novu publiku koja ima težnju da čita kvalitetne dugačke tekstove. Iako nemaju još Snapchat profil, na njihov portal se dnevno subscribe-uje veliki broj mladih.

Foto: wikipedia

"Ljudi su zainteresovni za kratke video snimke koje mogu da gledaju u busu, ali tu je i dalje veliki apetit za dugačkim tekstovima. Dugi tekstovi se objavljuju svaki dan, to je postalo veoma popularno. Sva ta tvrdnja da nova publika nije zainteresovana da čita kvalitetno istražene priče jednostavno nije tačna" izrična je Bar. 

Bar tvrdi da su društvene mreže samo doprinele tome da mladi umeju da raspoznaju kvalitetan sadržaj od onog lošeg, jer je kredibilitet izvora postao neizmerno postao važan. Zbog toga smatra da će novine kao što su Njujork Times, Guardian ili bilo koji drugi medijski autoritet uvek imati svoje čitaoce i među mladima.   

Na konferenciji je između ostalog bilo reči o problemima javnih servisa, a najviše se govorilo o budućnosti novinarstva na novim platformama. Kao govornik je, osim novinara iz Guardiana i regionalnih medija svoje viđenje budućnosti novinarstva izneo i urednik studentskog mesečnika Žurnalist, Nikola Maticki. 

Nataša Šaru (natasasaru@gmail.com)