Društvene mreže: Od zabave do poroka

Prema statistici iz januara ove godine, broj stanovnika koji koriste društvene mreže u Srbiji je skoro 3,5 miliona, od toga je više od polovine mladih. Iako zavisnost od interneta zvanično nije svrstana u svetsku kategorizaciju bolesti, u svetu postoje centri za odvikavanje od interneta i terapeuti specijalizovani za ovo stanje.

Student Saša Gelić za Oradio kaže da svakodnevno koristi šest različitih društvenih mreža i smatra sebe zavisnikom od Twittera, dok mu ostale mreže nisu toliko važne. On navodi da se tokom dana može osećati depresivno i nervozno ako nema pristup internetu, a želi da podeli nešto sa drugima.

"Ta nervoza nekako nestaje kada dođem na društvene mreže, ali uvek mi je draže da to podelim sa osobom koja je pored mene nego na internetu", objašnjava Saša.

On smatra da  je najveći problem mladih koji su zavisni od društvenih mreža u tome što višak slobodnog vremena provode u socijalizaciji sa drugima na mrežama, stvarajući privid popularnosti koji postoji samo kada su na internetu.

"Kada bi neko svoj dan ispunio stvarima uživo, interakcijom sa ljudima ili poslom, definitivno bi imali manje vremena za društvene mreže, znam to po sebi", kaže Saša.

Psihološkinja Bojana Bodroža objašnjava da je zavisnost od interneta najsličnija kocki, jer ne postoji fiziološka ovisnost zasnovana na toksičkim materijama. Ona ističe da je ta vrsta zavisnosti, češće posledica drugih problema, nego uzrok.

"Ljudi koji postaju zavisni od interneta su najčešće ljudi koji imaju vremena. Recimo, ljudi koji su nezaposleni  svakako nemaju šta da rade, pa je postepeno internet postao jednostavniji način da ga popune. Kako se na to navikavaju, sve više vremena provode tamo", kaže naša sagovornica.

Ona dodaje da je moguće odrediti četiri dijagnostička kriterijuma na osnovu kojih se određuje zavisnost od interneta: ekscesivna upotreba, povlačenje iz oflajn realnosti, povećanje tolerancije i negativne posledice korištenja interneta, na primer, nedovoljno posvećivanje pažnje interpersonalnom odnosu, poslu, studijima itd.

Novosađani sa kojima smo razgovarali rekli su nam da svakodnevno koriste neku od društvenih mreža. Na pitanje o zavisnosti prema društvenim mrežama, uglavnom se u odgovorima slažu da je reč o velikom problemu koji nastaje među mladima.

Prema rečima sociologa Dušana Ristića preterana upotreba interneta i društvenih mreža utiče na promenu u organizovanju, ali i doživljaju društvenog života. On smatra da nas socijalne mreže uslovljavaju da, ako nismo na mreži, automatski nismo ni deo društva, te smo na taj način isključeni iz socijalizacije.

"Ukoliko u čovekovom životu preovladava ta vrsta komunikacije, a ukoliko isključuje druge kanale komunikacije i sve druge oblike interakcije sa drugim ljudima, onda ona stvara ne samo pitanje zavisnosti nego već i pitanje druge vrste, poput psiholoških i društvenih, pogotovo po same korisnike", ističe Ristić.

Ako nije bilo na društvenim mrežama, kao da se nije ni dogodilo, parola je koja oslikava današnjicu. Za veliki broj korisnika društvenih mreža proveravanje profila je prva stvar koju urade kada se probude. U borbi sa dosadom i viškom slobodnog vremena uglavnom se poseže za njima. Ovo je pokazatelj da je potrebno kvalitetnije organizovati slobodno vreme kako ne bi uzalud trošili taj dragoceni neobnovljivi resurs.

Jelena Žarić