Dobrovoljno služenje vojnog roka

   Premda je od 2011. godine obavezno služenje vojnog roka ukinuto i sada je na dobrovoljnoj bazi, zainteresovanost građana Republike Srbije ne jenjava. Tako je na prethodnom konkursu, koji je bio raspisan u martu, bilo preko dve i po hiljade prijavljenih, a primljeno je 655 kandidata.

   Uprkos tome, mnogi poput  Ivana Bajčija (25) iz Bača, smatraju da ni ono nije neophodno i da treba ukinuti bilo kakvo služenje vojnog roka.

   "U ovakvim uslovima treba vojsku ostaviti samo profesionalcima, odnosno, onima koji žele samo time da se bave. Mislim da ne postoji vid finansiranja vojske koji bi na kvalitetan način podržao te ljude koji dobrovoljno idu da služe vojni rok", kaže Bajči.

   Sličnog je stava i sedamnaestogodišnji Pavle Menalo iz Subotice, koji predlaže da se čitava priča o vojnoj obuci svede u školske ustanove u vidu osnovnog obrazovanja.

   Služenje vojnog roka traje šest meseci, ali se po preporuci Ministarstva odbrane i Vojske Srbije skraćuje na tri efikasna meseca. Nakon službe, svi se prevode u rezervni sastav vojske, ali i oni koji su navršili tridesetu, a nisu želeli da odsluže vojni rok.

   "I oni se automatski prevode u rezervni sastav iako nemaju svoju vojnu specijalnost, ali mogu biti pozvani na obuku iz civilne zaštite", objašnjava portparol Ministarstva odbrane i Vojske Srbije kapetan korvete Jovan Krivokapić.

   S druge strane, neki misle da je služenje vojnog roka neophodno. Oni koji su se dobrovoljno prijavili to su učinili jer vole oružje, uniformu ali i svoju državu kojoj žele da služe.

   Među njima ima i onih koji, poput Branka Nikolića (28) iz Novog Sada, smatraju da za žene nema mesta u vojsci. On kaže da žene u vojsci nisu ravnopravne, da manje rade od muškaraca, kao i da većina zatrudni i dobije bolovanje.

   Da nije tako kako Branko govori potvrđuje kapetan korvete Krivokapić, koji kaže da ne postoji nikakav problem kada su u pitanju žene, ali ni bilo koje druge marginalizovane grupe. Štaviše, na poslednjem konkursu je primljeno 53 žene, što je skoro deset odsto od ukupnog broja primljenih kandidata.

   "Naša zvanična politika i zvanični stavovi su jasni - nema diskriminacije i ne tolerišemo je", ističe Krivokapić.

   Naročito je popularna serija Vojna Akademija zbog koje ima, moglo bi se reći, sve više mladih koji žele da dobrovoljno služe vojni rok ali i da studiraju na Akademiji. Ipak, nije sve tako kako izgleda u seriji. Krivokapić naglašava da uslovi jesu realno prikazani, ali da su priče glumaca, koje su najveći mamac, zapravo umetnička sloboda režisera.

   Kako bilo, ko god želi da konkuriše za služenje vojnog roka može to da učini početkom juna, kada će biti raspisan naredni konkurs. Za sve detaljnije informacije posetite sajt Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Lea Radlovački