.
Trenutno
Music mix by Marko
 Marko Balać
Društvo

Digitalnih radnika ima puno, problema još više

28.03.2019.

Svako od nas poznaje bar dve osobe koje danas zarađuju na online poslovima. I to nije slučajnost. Prema istraživanjima Centra za istraživanje javnih politika, takozvani digitalni radnici među najbrojnijima su upravo u Srbiji. Sve je više onih koji online predaju neki jezik, prevode, kreiraju modele za video igrice, bave se internet sadržajem u najširem smislu i to je karakteristično za zemlje u srednjoj fazi razvoja, koje imaju veliki broj visoko obrazovanog stanovništva, ali nemaju dovoljno raspoloživih poslova u tradicionalnim industrijama.

.

Osim što su poslovi na online platformama isplativiji, oni za sobom vuku probleme o kojima mlad čovek danas ne razmišlja, a jednog dana može da bude najveći koji ima. Upravo te probleme mapiralo je istraživanje koje je prezentovano ovog meseca.

Đorđe Pajić radi u IT sektoru već nekoliko godina kao frilenser na online bazi i to je posao koji mu potpuno odgovara.

"Frilens je vrsta posla koja daje mnogo prostora da se organizuje slobodno vreme, možete da ga prilagodite sebi i sopstvenim potrebama i navikama, ali može i da vam oteža život", kaže Đorđe.

Prema njegovim rečima, online posao ima i prednosti i mana. Pozitivna je veća plata i fleksibilno radno vreme. On ne vidi neke nedostatke posla jer, kada poredi svoj posao sa poslovima ljudi koji rade u kancelarijama i fabrikama, misli da je bolje prošao.

Još jedna česta pojava je predavanje engleskog jezika na internetu, pre svega učenicima u Kini. Sandra Spasić je profesorskim pozivom pokušala da se bavi i u školi, ali do stalnog angažmana nije mogla da dođe, kako kaže bez partijskih ili ličnih veza. Onda je odlučila da svoje znanje unovči na drugom mestu i na sasvim drugačiji način.

"Radila sam kratko u školi, ali u jako malom procentu i nisam mogla da živim od toga, pa sam potražila prvu logičnu opciju, a to je bio rad na online platformi za časove engleskog za kinesko tržište", objašnjava Sandra.

Prema njenim rečima, prednost ovog posla je količina novca koja može da se zaradi, kao i mogućnost putovanja u Kinu, što je više nego što bi od škole mogla da očekuje.

online3 jpg

I Đorđe i Sandra svoje poslove rade online jer drugačije ne bi mogli da rade ono što znaju, u Srbiji. Budućnost je za njih nešto o čemu se ne razmišlja često, jer nisu sigurni da će ovih poslova biti za mesec, dva ili godinu. To i jeste karakteristika frilens angažmana, naročito u digitalno doba. O posledicama neuređenog sistema digitalnog rada oni sada ne misle, jer im je sve to predaleko.

Srbija je po broju radnika na globalnim onlajn platformama kroz "masovni rad" već godinama u samom vrhu zemalja u svetu. Na ovu "tihu revoluciju" po prvi put je ukazala Svetska banka u svom izveštaju za 2015. godinu. Srbija je, zajedno sa Rumunijom, svrstana u vodeće zemlje u svetu i u Evropi po procentualnom učešću onlajn radne snage u odnosu na ukupan broj stanovnika i u odnosu na ukupnu radnu snagu u zemlji.

Cetar za istraživanje javnih politika sproveo istraživanje o digitalnim radnicima, a Jelena Šapić iz ove organizacije za O radio objašnjava ko su oni i u kolikom dijapazonu poslova rade.

"Digitalni radnici kod nas su visokoobrazovani mladi ljudi koji su time počeli da se bave iz različitih razloga. Neki su tražili dodatni posao, neki nisu mogli da nađu angažman u realnom ili javnom sektoru... Oni rade različite stvari. Neki se bave IT-jem, drugi su u kreativnoj industriji, treći predaju ili prevode. Ono što je karakteristično za ovu novu vrstu radničke klase je da ne žive u urbanim centrima, nego svoj posao obavljaju i iz Rume, Kovačice i drugih malih mesta. Sve što im je potrebno jeste dobra internet konekcija", kaže Jelena.

Digitalni radnici zarađuju više od svojih kolega u tradicionalnoj ekonomiji, pokazalo je istraživanje. Njihova prosečna bruto zarada iznosi oko 120.000 dinara mesečno u poređenju sa 68.000 dinara (RZS, 2018.), koliko je bila prosečna bruto plata u Srbiji u julu 2018. Najbolje se zarađuje u IT sektoru, a najmanje u sektoru prevođenja. 

Zarade žena u digitalnom radu preslikavaju jaz iz oflajn sfere rada. Više od 50 odsto anketiranih žena privređuje 60.000 dinara bruto, u poređenju sa više od 50 odsto muškaraca koji mesečno zarade oko 100.000 dinara bruto. Ne samo što su njihove zarade manje, nego žene i dominiraju u sektorima koji su tradicionalno manje plaćeni i unapred okarakterisani kao ženski, poput pisanja i prevođenja.

Većina zaposlenih u ovom sektoru ne ostvaruje bio kakva prava zagarantovana radnicima u Srbiji. Pitali smo Jelenu prepoznaje li država digitalne radnike i koliko su umreženi kako bi zaštitili sopstvene interese.

"Digitalni rad je vrsta nestandardne forme rada i država ne prepoznaje mnoge oblike, samim tim i ni ove o kojima sada pričamo. U Zakonu stoji da su radnici oni koji zaključuju ugovor o radu i jedna velika grupacija radnika isključena je iz tog rešenja, pa ne može da crpi zaštitu koju Zakon o radu podrazumeva", objašnjava Jelena.

Prema njenim rečima, digitalni radnici nemaju udruženje, niti su umreženi na način da se bore za svoj položaj.

"Oni su umreženi u Fejsbuk grupe, gde razmenjuju informacije o poslu, postoje povremena okupljanja, ali ne postoji nijedno udruženje niti organizacija koja bi ih sistematski organizovala", kaže Jelena.

Ona tvrdi da bi trebalo organizovati digitalne radnike, samo je pitanje u kojoj formi.

Za razliku od tradicionalnog radnog odnosa, u kojem se doprinosi za so­cijalnu zaštitu raspoređuju između poslodavca i zaposlenog, u oblasti digitalnog rada ovaj odnos se sada menja jer platforme nisu registrovane kao poslodavci u većini nacional­nih jurisdikcija, uključujući i Srbiju. Time se sav teret za socijalnu zašti­tu prebacuje na same radnike, koji ne mogu da zasnuju radni odnos ili zaključe ugovore na osnovu kojih bi mogli da ostvare pripadajuća prava.

online2 jpeg

Da bi stekli pristup osnovnom pa­ketu socijalnih prava, digitalni rad­nici u Srbiji moraju da nađu alterna­tivna rešenja. Na raspolaganju su im ili zasnivanje radnog odnosa u ofla­jn svetu ili registrovanje privrednih subjekata.

Jelena Šapić kaže da je socijalno osiguranje najveća boljka ovog sistema, te da postoji mnogo pitanja koja bi morala uskoro da se reše, jer na digitalnim platformama stasava generacija koja će uskoro imati problem sa osnovinim socijalnim pravima.

"Socijalne zaštite nema i sistem je tome neprilagođen. Oni ne mogu da zasnuju radni odnos u Srbiji jer platforme nisu registrovane u okvirima srpskog zakonodavstva. Kako ne mogu da zasnuju radni odnos, oni su u srpskom sistemu prepušteni preduzetništvu, a to nije opcija za mnoge, jer ne zarađuju dovoljno. Oni su sprečeni da pristupe sistemu socijalne i zdravstvene zaštite. To jesu jako važna pitanja uz ono u kakvom mi društvu želimo da živimo sutra, a na ta pitanja mora da se odgovori", objašnjava Jelena.

Celu emisiju "Za i protiv", poslušajte na našem podkastu.

P.K.

.
Probna vozačka dozvola moći će da traje i do četiri godine, kaže pravilnik novog Zakona o bezbednosti saobraćaja. Ovo je jedna…
.
Nezaposlenost mladih na Zapadnom Balkanu je zabrinjavajuća, među najvišim u svetu. Kako bi  odgovorila na ove izazove, Beogradska…
.
Ako ste ovaj muzički sastav nekada čuli uživo, znate zašto bi trebalo da ih slušate opet. Ako ih niste slušali uživo, ali ste…
Program
Kalendar događaja
Septembar 2019.
PonUtoSreČetPetSubNed
      
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
      
Anketa

Po istraživanju KOMS-a, 67 odsto mladih želi da napusti Srbiju. Da li ste među njima?