Deklaracije i šta sa njima

U Službenom glasniku nedavno je objavljen novi pravilnik o voćnim sokovima i srodnim proizvodima koji nameće nova, rigoroznija pravila za ovu industriju. Više ne bi trebalo da srećemo izjave na ambalaži poput "bez šećera" već će u deklaraciji morati da bude naglašeno koji je veštački zaslađivač korišćen. 

Miloš Srnić čita deklaracije od kada je počeo aktivno da se bavi sportom i kada mu je postalo bitno šta i u kojoj količini unosi u svoj organizam.  

"Na deklaracijama najčešće tražim iz kog su izvora šećeri, koliko masti ima u proizvodu, koliko proteina, koji su emulgatori unutra i ukoliko je proizvod bez šećera gledam koji je zaslađivač unutra."

Miloš nam je rekao i da smatra da većina deklaracija nije razumljiva. Takođe misli da pojedini proizvođači namerno pišu nejasne deklaracije kako bi lakše plasirali proizvod na tržište.

"Mislim da je potrebna edukacija stanovništva kada je u pitanju čitanje deklaracija ali nije to toliko zbog toga što su deklaracije napisane nerazumljivo ili komplikovano, nego većina stanovništva uopšte ne ulazi u detalje šta se nalazi u njihovim proizvodima. Mislim da većina čak ni ne zna iz kog izvora mogu biti šećeri, proteini, masti i uopšte koji odnos tih nutrijenata treba da postoji u proizvodu", kaže Srnić

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim" u kojoj smo pričali o deklaracijama možete poslušati na plejeru ispod, a između ostalog saznaćete i koliko su nam u životu bitni E brojevi.

Tehnolog Jovan Marjanović se slaže sa Milošem da su deklaracije pisane tako da ih potrošači ne razumeju, i da bi trebalo da imamo završene fakultete da bi znali šta je šta. Sa druge strane, kaže i da bi trebalo da imamo poverenja u kontrole i analize ovlašćenih instituta koji su zaduženi za proveru deklaracija i izdavanje dozvola da se određeni proizvod nađe na tržištu.

"Predlažem da ljudi ne preteruju ni u čemu. Koliko je to kalorija, džula ili bilo čega drugog zaista ne bi trebalo da nas opterećuje. Druga je stvar ako neko ima zdravstveni problem, ali i onda idite kod doktora koji će vam reći šta da jedete i pijete. A ovako, umereno i biće ok."

Jovan kaže i da, ako već imamo želju da čitamo deklaracije, moramo da znamo koje su dozvoljene dnevne količine određenih nutritijenata koje unosimo u svoj organizam. Sa druge strane, od deklaracije je mnogo bitnija etiketa koja ne bi smela da obmanjuje potrošače. Na ambalaži voćnog soka koja ne sadrži bar 50 odsto voćnog sadržaja, ne bi trebalo da stoji slika voća.

Lela Tasić iz Asocijacije potrošača Srbije kaže da će novi Pravilnik koji u julu stupa na snagu dodatno zaštiti potrošače od obmanjivanja proizvođača i tačno će definisati izjave koje mogu da stoje na proizvodu.

"Pravilnik ima tačno definisano šta je voćni sok, a šta voćni nektar. Ono što se najviše konzumira i što je najpristupačnije jeste tek voćni osvežavajući napitak. Izjave da je nešto bez šećera više neće biti moguće, već će morati da bude navedeno koji je zaslađivač korišćen", kaže Lela.

Svi sagovornici O radija slažu se da je ukus proizvoda mnogo bitniji od onoga što stoji u deklaraciji, a da one ne bi trebalo da nas opterećuju. U svemu što konzumiramo trebalo bi da budemo umereni, i da uvek proverimo rok trajanja.

Svoje odgovore na pitanje o tome na šta posebno obraćate pažnju na deklaracijama hrane i pića možete ostaviti i u anketi koja se nalazi na našem sajtu.

A. Kovčić