Društvo
Da li je prekrajanje filmskih i književnih dela zaista nužno?
Iz zbirke Agate Kristi "Poslednji slučajevi gospođice Marpl i dve druge priče" reč domaći zamenjena je izrazom lokalni. U odlomku knjige gde sluga opisuje kao "crnac koji se ceri" sada stoji da lik "samo klima glavom", bez spominjanja rase, dok iz romana "Smrt na Nilu" izbačeno svako pominjanje "nubijskih ljudi", naroda koji živi u Egiptu. Na ovaj način su skoro sto godina nakon svog nastanka izmenjena dela čuvene britanske spisateljice.
Ilustracija: Canva
Ovakva vrsta intervencije na tekstu onemogućava čitaocima da se upoznaju sa duhom vremena u kome je delo nastalo, smatra dramaturg Dimitrije Vojnov.
"Ono što dela čini klasicima jeste činjenica da ona vrede i imaju nekakav smisao u svakom vremenu. Svako od tih dela, nezavisno od toga da li u sebi ima ili nema nešto što se danas smatra politički nekorektnim, podrazumeva neku vrstu obrazovanja kako bi smo razumeli tekst. Mi danas živimo u periodu u kome nema strpljenja za tu vrstu investicije, u intelektualnom i obrazovnom pogledu", rekao je on.
OBRATI PAŽNJU
Slično je uradio i izdavač "Puffin" sa novim izdanjem dela Roalda Dala "Čarli i fabrika čokolade". Tako Avgustus Glup koji proždrljivo jede čokoladu, sada više nije "neverovatno debeo" nego samo "ogroman". Dal je, na primer, još za života zapretio izdavačima da će ako promene samo jednu zapetu u njegovim delima, ostati bez njih.
Kako kaže scenarista "Državnog posla" i "Prvog servisa" Mladen Urdarević autocenzura ipak treba da bude stvar pisca.
"Granicu treba gaziti na vešt način jer je veštački napravljena, ali ne previše otvoreno da se sa druge strane ne bi pojavio streljački vod jer je onda sve besmisleno. Komedija koja nikoga ne tangira bar malo je propao proizvod. Treba da te malo izbaci, natera da razmišljaš, a nekoga će i uvrediti jer ne može sve svakom u potpunosti da se dopadne", kaže Mladen.
"Mačke iz visokog društva"
Striming platforma Disney + dodala je upozorenja o rasističkim stereotipima na početku nekih klasičnih crtanih filmova. Upozorenje pre gledanja crtanog filma "Mačke iz visokog društva", na primer, glasi da su "mačke prikazane kao rasistička karikatura istočnih Azijata sa preteranim stereotipnim crtama poput kosih očiju i velikih zuba".
Dimitrije Vojnov podseća da su izmene scenarija savim normalne tokom snimanja, ali i da su naknade izmene, pa čak i ovakve, "problematične".
"Scenario nije gotovo delo, to je repromaterijal na bazi koga autori, glumci, režiseri, grade nešto treće. Kada ta nova celina nastane i ako se na njoj dese intervencije to bi privuklo moju veliku radoznalost. Bilo bi mi interesantno da vidim šta se to promenilo u društvu i da li sam promenio svoj stav u odnosu na to šta sam imao u tekstu. Intervencije su potvrde da delo živi, jer se ne dešavaju na delima koja su marginalna", kaže on.
Avgustus Glup - žrtva "cenzure"
Sa druge strane, studio Vorner Bros. je na molbu da zbog "etničkih i rasnih predrasuda" izmeni neke crtane filmove, odgovorio da su oni ne prikazuju današnju situaciju u društvu, već se emituju onako kako su prvobitno napravljeni. U suprotnom, kako kažu, bilo bi isto kao kada bi se tvrdilo da ove predrasude nikada nisu postojale. Na kraju krajeva, ukoliko ne znamo kako su stvari nekada izgledale, ne možemo ni znati koliko društvo danas napredovalo.
Ovom temom bavili smo se u novom izdanju emisije Pop up:
M. L.
