Bez telefona na godišnjem?

Zapitate li se ikad koliko bi nam život bio drugačiji bez mobilnih telefona, ili barem uz ograničenu upotrebu tih pametnih sprava koje su postale neizostavne u svakodnevnom životu? Naravno da nam one u mnogo čemu olakšavaju funkcionisanje, ali da li baš uvek rade u našu korist? Nesumnjivo je da nam čačkanje telefona oduzima dragoceno vreme za mnoge pametnije stvari, kojih bismo se sigurno setili kada ne bismo u svakom trenutku imali telefon uz sebe.

Bojana Tabaković jedna je od onih osoba koju ćete retko videti bez telefona u ruci.

"Jako često koristim mobilni telefon, čak sam i ljuta na sebe zbog toga. Ipak, teško je u današnje vreme ne koristiti telefon u toj meri, pored toliko mogućnosti koje nam pruža. Meni mnogo znači, na primer, Google maps i njega sam najviše i koristila dok sam bila na godišnjem odmoru, ali sam bila aktivna i na društvenim mrežama, da bih postavila nešto svoje i videla šta drugi stavljaju, da bih se javljala drugarima. Inače, na društvenim mrežama imam i neke silne smešne strane, pa mi je zanimljivo da to posećujem. Trudim se da ne koristim toliko mobilni na godišnjem, u stvari, nadam se da ga koristim u malo manjoj količini. Znam da je bezveze, s obzirom na to da sam na godišnjem i da bi ipak trebalo da ostavim telefon sa strane i da zaista odmorim, ali ipak ne prođe ni sat vremena da ga ne koristim", rekla nam je Bojana.

Ona nam je ispričala jednu zanimljivu anegdotu koja svedoči o našoj preteranoj vezanosti za tu svemoguću spravu.

"Bio mi je ugovoren sastanak sa jednom, napominjem, vrlo inteligentnom i visprenom gospođom, koja je na taj sastanak došla iz drugog mesta. Zbog vremenskih nepogoda, ja sam kasnila deset minuta i kada sam stigla, u vratima od kancelarije sam zatekla njenu vizit kartu, na kojoj je napisala da je otišla kući jer pretpostavlja da mi je nešto iskrslo zbog prirode posla, a da joj se baterija na telefonu ispraznila. Interesantno je da se na vratima moje kancelarije nalazi moj broj mobilnog, a u zgradi u kojoj je kancelarija nalaze se još tri butika i kafić, gde je ta gospođa mogla da zamoli da se posluži telefonom. To njoj u tom momentu nije ni palo na pamet, jer je mobilni telefon postala jedina opcija, očigledno. Često prepričavam tu situaciju baš na temu toga koliko su nas mobilni telefoni zaglupeli i naterali nas da ne razmišljamo svojom glavom," kaže Bojana.

Kada ima baterije, čini se da pametni telefon sa brojnim aplikacijama može da reši sve – budi nas na vreme, podseća o obavezama, kaže šta da obučemo i koliko vode da popijemo - a za sve drugo tu je opcija "pitaj Google". Oslanjanje na mobilni telefon u svakoj prilici sigurno utiče na neke kognitivne sposobnosti, poput pamćenja, na primer. Oslobođena memorija svakako ostavlja prostor za neke druge sadržaje, te bi, iz tog razloga, trebalo pažljivo birati onaj koji nam je zaista važan u životu.

Vesna Mitar kaže da telefon koristi samo za ono što joj stvarno treba.

"Telefon koristim uglavnom za pronalaženje nekog novog sadržaja, odnosno, onog koji mene zanima. To se, naravno, odnosi na internet. Ograničim se na svoja interesovanja, a ne na sve ono drugo što nam internet nudi, gomilu nekih stvari koje izlaze iz okvira našeg interesovanja. Smatram da je bitan način na koji upotrebljavamo telefon. U vezi sa tim, pre skoro godinu dana isključila sam se sa društvenih mreža, upravo zbog toga što sam na njima često nailazila na gomilu neinteresantnog sadržaja, koji, u suštini, remeti unutrašnji mir. Zato sam rešila da se isključim na neko vreme i da vidim kako će to da funkcioniše", objašnjava Vesna.

Osim društvenih mreža, ona je za vreme godišnjeg odmora isključila i druge aplikacije za komunikaciju putem interneta, poput Viber-a i Whatsapp-a, pa je, kako kaže, komunikaciju svela na minimum.

"Uzimala sam telefon u ruke samo kada mi je bilo neophodno, što je, naravno, bilo svaki dan, ali ne preterano i ne toliko da me ometa u drugim stvarima koje radim u toku dana. Kada sam dobijala sms ili e-mail, odgovarala sam na njih, ali ništa više od toga. Iskustvo mi je pokazalo da je godišnji odmor kvalitetniji ukoliko se telefon koristi što manje i ukoliko se komunikacija putem tehnologije svede na optimalnu količinu, samo onoliko koliko je zaista potrebno," kaže Vesna.

Psihološkinja Tatjana Mali Ergelašev rekla nam je da postoje opravdani razlozi zbog kojih osobe ne mogu da zamisle odmor bez mobilnog.

"Pre svega, većina nas koristi kameru na telefonu umesto fotoaparata, zatim je zgodno za skidanje mapa ili za instant prevod neke rečenice koja će vam pomoći da se snađete u stranoj zemlji. Naravno, uvek je dobrodošao za neke hitne situacije", objašnjava Tatjana i dodaje da ono što može biti problematično jeste to što gledajući mobilni telefon na odmoru, mi zapravo ne provedemo kvalitetno vreme sa osobama sa kojima smo došli na taj odmor.

"Drugi problem jeste u tome što socijalne mreže diktiraju određeni standard. Kada pogledate profile svojih prijatelja ili ljudi koje pratite, oni su svi nasmejani, u dobrom društvu, na egzotičnim destinacijama i njihovi odmori izgledaju fantastično. Onda se javlja potreba da i osoba koja to gleda prikaže svoj život na isti način. Tražeći pravu lokaciju i trošeći vreme na pravljenje savršene fotografije, gubite deo odmora kada bi trebalo da uživate, posmatrate tu lokaciju i razgovarate sa ljudima sa kojima ste tu", kaže Tatjana.

Naša sagovornica navodi još jedan razlog zbog kog bi trebalo redukovati upotrebu telefona na godišnjem, a to je da ne dozvoljavamo sebi da propustimo stvari koje se svakodnevno dešavaju.

"Treba napraviti prioritete, nije nužno da pročitate sve mejlove dok ste na odmoru, jer se onda nećete odmoriti i vratiti se sveži, sa napunjenim baterijama. Posle odmora treba da budemo motivisani, energični i entuzijastični, treba da dozvolimo sebi da se isključimo na godišnjem."

Tatjana nam je objasnila da zavisnost od mobilnih telefona još uvek nije jasno definisana, ali da bi se moglo reći da smo zavisni onda kada nam telefon remeti normalno svakodnevno funkcionisanje.

"Možemo govoriti o zavisnosti od telefona ako recimo dve osobe ne mogu da sede i da pričaju u kafiću bez toga da jedna od njih konstantno gleda telefon ili ako ne možete da zamislite dan a da ne provedete barem pola sata na društvenim mrežama, što je i najveći razlog zbog kojeg je zavisnost toliko raširena. Društvene mreže su ono što najviše koristimo od aplikacija. Niko nije zavistan od alarma, kalendara ili podsetnika, već su društvene mreže te koje privlače korisnike," ističe Tatjana.

Ona dodaje da iako zavisnost od telefona nije ušla u klasifikaciju poremećaja, preterana upotreba mobilnih telefona može da prouzrokuje mnogo problema.

"Govorimo opet o socijalnim mrežama, gde mi gledamo slike drugih ljudi koje oni postavljaju u svoj izlog, gde su svi nasmejani, našminkani, na dobrim mestima i jedu dobru klopu, a onda pomislite kako ste vi posle radnog dana sami u stanu i umorni da idete bilo gde. To stvara osećaj da nešto nije u redu sa vama i sa vašim životom, da taj život nije ispunjen i da možda nema smisla. Ljudi u tom kontekstu mogu postati i anksiozni i depresivni, razviti nisko samopouzdanje i lošu sliku o sebi, kao i razne druge probleme", navodi psihološkinja.

Društvene mreže često čine da se osećamo uključeno i obavešteno o svim aktuelnim trendovima, kao deo velike zajednice u kojoj se dešava sve ono što je bitno, a ako iz nje izađemo, postaćemo totalni autsajderi, crne ovce ili trinaesto prase. Međutim, pitanje je da li zagnjurene glave u te čudesne aplikacije ostavljamo sopstveni život po strani trudeći se da ispratimo druge i gubeći vreme na nešto što zapravo ne bi trebalo da nas se tiče? Da li na taj način postajemo autsajderi u svom životu? Razmislite o tome. 

Jovana Golubović