Autorska prava: Zakon nekad žmuri na jedno oko

Zakon kaže da je autorsko delo originalna duhovna tvorevina, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine. Autor uživa moralna i imovinska prava u pogledu svog autorskog dela od trenutko njegovog nastanka.

U emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim" proverili smo šta se dešava u praksi. 

Vladimir Bulatović, jedan od osnivača sajta MojNoviSad.com, nenamerno je kršio autorska prava. Kaže da toga nije bio svestan i da je zahvalan što se njemu i njegovim kolegama to loše iskustvo desilo na vreme, što su potrošili malo novca i malo više živaca, bolje se organizovali i naučili pameti.

"Naše iskustvo je da smo iskoristili fotografije za koje nismo ni znali čije su, niti je bilo načina da dođemo do te informacije. U tom trenutku, to je bilo na početku postojanja našeg portala, mi smo mislili da je u redu da skinemo fotku nekog drugog medija, potpišemo taj medij i da je sve u redu. Međutim, nije to bilo dovoljno, potrebno je bilo potpisati i autora, a na kraju krajeva ni to nije dovoljno nego je potrebno tražiti pismeno odobrenje od autora fotografije da smete da koristite njegovu fotografiju i pod kojim uslovima smete da je koristite", objašnjava naš sagovornik.

Vladimir kaže da su imali dve različite situacije kršenja autorskih prava. Oba puta rešili su problem direktno sa autorom pre nego što je tužba stigla do suda i time izbegli visoke sudske troškove. On dodaje da većina portala i medija ima najveći problem sa fotografijama, zbog toga što ih nekontrolisano koriste.

"Problem nas kao medija jeste u tome što ne znamo kako da dođemo do tih fotografija, problem je što i kad vidimo dobru fotku mi ne znamo čija je i ne možemo pratiti trag u nazad čija je fotka, kome treba platiti, koga obavestiti ili tražiti dozvolu", navodi Bulatović. 

Jelena Ivanović je fotografkinja čije su fotografije više puta korištene bez njene dozvole. Kaže da su te fotografije uglavnom preuzimali mediji i smatra da je u pitanju bilo svesno preuzimanje fotografija bez dozvole autora i zbog toga se obratila sudu.

"U prvih nekoliko slučajeva nisam nikoga tužila, međutim, kada je to već prevazišlo neku meru onda jesam. Imam nekoliko tužbi. Sudovi uglavnom rade. Nisam čula da je nekom odbijena tužba, barem kod onih koji su osnovano tužili. Međutim, ono što jeste problem, a to je generalno problem našeg sudstva, je da je užasavajuće sporo. Prošle nedelje sam bila na jednom ročištu za tužbu koja je podneta 2015. godine. Tako da, ako postoji strpljenje, onda se nekako može isterati stvar", kaže Jelena.

Ona dodaje da nije dovoljno potpisati autora i da se niko ne može voditi principom ako sam potpisao autora krađa je u redu. Uvek treba tražiti dozvolu autora. Sa tim se slaže i advokat Miloš Stojković koji je nedavno bio jedan od predavača na  seminaru Autorska prava u digitalno doba.

"Ono što je bitno za autorsku naknadu je da treba da znamo da je autorsko pravo privatno pravo i da manje ili više, kad god autor želi da naplati određenu naknadu, on to može da zahteva. Svakako da, kad god se preuzima bilo šta sa interneta što je pod zaštitom autorskog prava, neophodno je tražiti saglasnost autora ili nekog ko je nosilac tog autorskog prava", kaže Stojković.

Većina nas autorska prava krši skoro svakodnevno, a da toga nismo ni svesni. Jedan od najposećenijih sajtova u Srbiji je upravo Pirate Bay sa koga svakog dana milioni korisnika skidaju sadržaj koji je nečije autorsko delo i zbog toga mogu da odgovaraju pred sudom.

Miloš kaže da pitanje torenta dugo nije bilo rešeno ni u teoriji, ni u regulativi, zato što se postavilo pitanje da li se radi zapravo o slobodnom deljenju sadržaja između usko zatvorene grupe ili ne. Velike kompanije kojima je najviše stalo da njihovi sadržaji budu zaštićeni (npr. filmska industrija), uspeli su da nametnu stanovište da su takvi vidovi deljenja sadržaja zapravo nelegalni.

"Kod nas nema mnogo preciziranja oko toga, ali imamo jednu odredbu u zakonu koja kaže da, kad god se delo koristi za privatnu upotrebu, nije baš da je to ovlašćeno korišćenje dela, ali uglavnom u toj situaciji nema kažnjavanja. Tako da ako neko skida torent, a privatno je lice, ne pravi od toga komercijalnu delatnost, ne preprodaje ga i ne uploaduje na neka druga mesta i slično onda u principu zakon žmuri na jedno oko na takav vid iskorištavanja autorskog dela", objašnjava Stojković.

Svi sagovornici O radija slažu se da je edukacija veoma bitna i da je poštovanje autorskih prava evolutivni proces koji traje. Kod nas je devedesetih godina važilo mišljenje da autorska i srodna prava ne treba da se poštuju. Kupovali smo piratske diskove i kopirali muziku i filmove na sve moguće načine. Posle dvehiljaditih se tu situacija polako menjala, sudovi počinju da rade svoj posao, a sve više ljudi želi da zaštiti svoje autorsko pravo.

Treba da budemo svesni da sve što se nalazi na internetu, bez obzira na to što je dostupno, nije besplatno. Poštujte autorska prava.

Emisiju U kakvoj zemlji želim da živim posvećenu autorskim pravima poslušajte na podkastu O radija.

Alma Kovčić