Društvo
Aplikacija koja pomaže da ne bacamo hranu
Prema podacima Svetskog fonda za prirodu, u Srbiji se godišnje baci oko 250 hiljada tona hrane. Zbog ovakve situacije, grupa mladih osnovala je udruženje "Donorum" i okupila se oko ideje da se viškovi hrane dopreme do onih kojima je ona potrebna. Krajem oktobra, predstavili su aplikaciju Public Kitchen Infrastructure koja ubrzava ovu proceduru.
Više o ovoj temi poslušajte u studentskoj emisiji Pokretač
Ideja Donoruma nastala je zahvaljujući tome što je je većina članova ove organizacije studirala u inostranstvu i tamo se susrela sa sličnim aplikacijama, poput one irske - Food cloud. Došli su na ideju da je i Srbiji jedna takva aplikacija potrebna, kao i rad na podizanju svesti građana. Gordana Jovanović iz organizacije Donorum kaže da je prvi problem niska ekološka svest građana, kao i da država mora da reguliše polje donacija.
"Ako ste vi kompanija, morate da platite PDV ako želite da izvršite donaciju. Moraju da se urede zakonske regulative koje bi kompanijama omogućile mnogo lakši način da doniraju hranu ili druge potrepštine. Pored te slabe ekološke svesti i slabih pravnih okvira, treća distanca jeste da se o ovim temama slabo govori u medijima, da su teme ekologije, ekološkie zabrinutosti veoma slabo zastupljene, pogotovo viškovi hrane. Ovo nije ekološka ideja, već i filantropska, kako bi se viškovi hrane preusmerili na građane koji nemaju tri obroka u toku dana, da se njima olakšaju već i onako otežani životi", objasnila je Gordana za Oradio.
Pitali smo novosadske studente šta oni rade sa viškom hrane. Neki bacaju hranu, neki naprave onoliko koliko im je potrebno za jedan obrok, a neki ostave za kasnije. Mišljenja su podeljena, ali kolektivni osećaj krivice postoji.
"Od kad sam u domu, kanta služi za to, tako da, bacam", glasio je jedan od odgovora.
"S obzirom na to da živim sama, nemam problem sa viškom hrane, jer sam navikla da napravim porciju koliko sam gladna. Ako mi nešto ostane, onda pojedem kasnije i to je to. Suštinski, važna je ravnoteža odnosno, sam pristup koliko ćemo nečega napraviti", rekla je jedna od anketiranih.
Ekipa Donorum/Privatna arhiva
Aplikaciju Donorum za sada ne mogu da koriste pojedinci, kako bi viškove svoje hrane prosledili onima koji je nemaju. To za sada mogu samo kompanije, ali se, kako kaže Gordana, radi na tome da se to ipak omogući.
"Kada bi se veći broj kompanija, supermarketa i drugih ustanova uključilo u sam projekat mogli bismo da našu aplikaciju otvorimo za pojedinačna doniranja građana. Nadamo se da ćemo do kraja godine, ili sledeće godine, uz posredstvo činilaca ovog procesa omogućiti mladima, potrošačima i svim građanima Srbije da jednostavno i lako mogu da doniraju viškove hrane iz svojih domova, društveno ugroženim kategorijama", kaže Gordana iz Donoruma.
Aplikacija je počela sa radom krajem oktobra, zahvaljujući prvoj donaciji za dve humanitarne organizacije. Pri prijavi se unose podaci kompanije koja želi da donira ili humanitarne organizacije kojoj je potrebna pomoć.
"Ako želite da donirate hranu, moguće je ostaviti poruku, odnosno napomenu, možete da stavite koja je količina hrane u pitanju, koja ambalaža i možete da napomenete da li je hitno da se hrana u što kraćem roku preuzme od strane humanitarne organizacije. Ono što je takođe bitno je da su sve donacije koje se izvrše javne i svako će moći da ima uvid i kontrolu nad tim koliko je hrane donirano u toku tog dana", objasnila je Gordana Jovanović iz Donoruma.
Bacanje hrane se retko pominje u našoj zemlji, a dobrovoljno poklanjanje hrane ne donosi poreske olakšice trgovačkim lancima, kao što je to slučaj u Evropskoj uniji. Gubitak je znatno veći, jer osim što bi više ljudi moglo biti sito, otpad od hrane zagađuje planetu, a negativne posledice na životnu sredinu ima i iskorišćavanje vode, zemljišta i energije da bi se ta hrana proizvela.
S.P.