Životnu sredinu možemo čuvati i betonom

"Trenutno je beton drugi najkorišćeniji materijal na svetu, nakon vode. Izgradnja infrastrukture je nezamisliva bez betonskih proizvoda, a ta količina proizvodnje iziskuje velike prirodne resurse. Moramo pronaći alternative da ga učinimo održivijim, da ga koristimo što efikasnije, po mogućnosti što manje, da optimizujemo kvalitet materijala, oblik konstrukcija i da rešimo probleme otpadaka proizvoda druge industrije, koji nisu otpaci zbog gradnje betona, ali beton može poslužiti kao jedno praktično skladište za različite nusproizvode drugih industrija, koji čak mogu doprineti kvalitetu tih betona", objašnjava Nikola važnost projekta.

Pored toga, primena mikroarmature, odnosno, vlakana umesto armaturnih šipki, omogućava bržu i efikasniju gradnju, smanjenje troškova i vreme izgradnje, ističe mladi naučnik.

"Ukoliko se uspe da se eliminiše veliki deo ili čak sva armatura u vidu armaturnih šipki, onda armirački radovi nisu potrebni, već se ugrađuje beton direktno proizveden u fabrici betona i dopremljen na mesto ugradnje, bez ikakvih prethodnih radova. Prosto se u oplatu ugrađuje direktno beton, bez ikakvih zadržavanja", objašnjava Nikola uštedu u vremenu i ceni rada.

Ušteda postoji i u sačuvanim prirodnim resursima (rečni agregat ili drobljeni kamen) i u neskladištenju otpadnog materijala na razne deponije, ukoliko oni zamene cement u betonu, koji je njegov najskuplji deo.

Nikola Tošić, fotografija: Fadil Šarki

Nikola će uz evropsku stipendiju za izvrsnost u nauci imati priliku da istraži primenu mikroarmiranog betona od recikliranih i otpadnih materijala na Politehničkom univerzitetu Katalonije u Barseloni, čija je ekspertiza o mikroarmiranim betonima, kako kaže, jedna od vodećih u svetu.

"Ideja je da prvo mapiramo sve moguće reciklirane i otpadne materijale koji su tamo dostupni, da okarakterišemo njihova svojstva i vidimo kako ona utiču na proizvodnju mikroarmiranih betona, da napravimo jednu široku paletu betonskih mešavina i vidimo njihove karakteristike. Zatim ćemo predložiti jedan novi oblik testa za ispitivanje takvih betona, zato što za mikroarmirane betone testovi koji se za sada koriste zahtevaju glomazne uzorke koji nisu zgodni za izvoženje u laboratorije koje se nalaze na terenu i u fabrikama betona, pa želimo da omogućimo da to bude praktičnije i brže", navodi naš sagovornik.

Proizvodnja čitavih konstruktivnih elemenata u laboratorijama, greda ili ploča, ispitivanje njihove sigurnosti i nosivosti, kao i primena tih konkretnih elemenata u nekom građevinskom projektu u Španiji, zaključni su deo istraživanja koje će Nikola raditi u Barseloni.  

Pored Španije, Nikola će istraživanje mogućnosti primene recikliranih i otpadnih materijala u betonu raditi i u Americi, budući da je dobitnik i Fulbrajtove stipendije za stručno usavršavanje. Kako kaže, u Americi će fokus biti na primeni recikliranih i otpadnih materijala u betonu, ali i na numeričkom modeliranju konstrukcije od takvih betona.

"U Severnoj Americi je veoma popularan jedan vid softvera u kojem se modeliraju armirane betonske konstrukcije, u okviru kog ćemo razvijati poseban modul koji će omogućiti što preciznije modeliranje ponašanja ovakvih konstrukcija, a onda ćemo njihovu sigurnost, stabilnost i dimenzije optimizovati sa aspekta uticaja na životnu sredinu. Videćemo koji beton u kom delu konstrukcije možemo da ugradimo, a da ona i dalje ima zadovoljavajuću nosivost i sigurnost i da ekološki uticaj bude što manji. Ako nam negde i dalje treba onaj običan beton sa prirodnim agregatom i cementom, optimizacija će pokazati gde on mora da bude, a na kojim se delovima konstrukcije može primeniti neki od takozvanih 'zelenih' betona", objašnjava Nikola.   

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim", u kojoj smo razgovarali sa Nikolom o evropskoj stipendiji za izuzetnost u nauci i o odnosu građevinske industrije prema životnoj sredini kod nas i u svetu, možete poslušati u plejeru.    

 J. Golubović