Volontiranje jača karakter i državu

"Sve češća je pojava da poslodavci cene volontere jer to znači da je mlad čovek odvojio vreme i energiju da uradi nešto za drugog, po slobodnoj volji. To mnogo govori o karakteru mladog čoveka i takva osobina je očigledno željena kod poslodavaca jer shvataju da je u pitanju osoba širokih vidika, koja je pri tome pouzdana i sposobna da se sama angažuje." - Jelena Mićić, Mladi istraživači Srbije

"Na volonterskim kampovima u Srbiji ove godine će raditi više od 850 ljudi iz Srbije i inostranstva, tokom 600 dana koliko će zbirno trajati kampovi. Pokloniće lokalnim zajednicama preko 37.000 radnih sati, u 15 srpskih okruga", rekla nam je Jelena Mićić iz Mladih istraživača Srbije, koju smo naravno upoznali na aktuelnom Youth Fair-u u Novom Sadu. "Mladi istraživači Srbije postoje 40 godina, raznih smo doba i mladi duhom. Pre svega, mi štitimo životnu sredinu i 27 godina postoji volonterski servis Srbije preko kojeg naši volonteri mogu da učestvuju na međunarodnim volonterskim kampovima u svetu. Osim što će putovati, mogu da volontiraju u više od 90 zemalja, na 2.500 kampova jer su Mladi istraživači Srbije deo internacionalnog volonterskog servisa već 30 godina", objašnjava nam Jelena, koju dalje pitamo kako je rad u kampovima pomogao volonterima? 

Kada se vrate sa kampova imaju iskustva koja skoro da ne mogu da se prepričaju. Na primer, odu u selo u Francuskoj i postanu praktično deo te zajednice. Pošto se na kampovima uvek rade poslovi od  javnog interesa, oni poprave školu, urede planinarski dom i slično i za tih deset dana do tri nedelje oni postaju deo te zajednice. Nisu turisti, upoznaju način života, kulturu i običaje. Druga komponenta je edukativna, interkulturna, jer u svakom kampu ima do dve osobe iz jedne zemlje. Na kampovima su obezbeđeni smeštaj i ishrana, oni plaćaju samo put, stvar je u tome da nekada sami kuvaju. Organizatori obezbede hranu, volonteri sami kuvaju i stiču iskustva različith kuhinja. Šta to južnokoreanci smatraju ljutim? Jedna volonterka mi je rekla da je to kao da si deset dana u restoranu internacionalne kuhinje.

Koliko takva iskustva menjaju karakter mlade osobe?

Mogu da budu presudna. Kada mladi osete zahvalnost zajednice, kada osete da kroz volontiranje mogu sopstvenim rukama da obave zaista bitnu promenu za kvalitet života u jednoj zajednici to ostavlja ozibljan utisak na mlade i stvara im aktivan stav prema svetu u kome žive. Shvataju da sami mogu nešto da učine, da svet u kome žive učine boljim i ta iskustva za mlade mogu da budu ozbiljna prekretnica.

U kakvom je stanju volonterski duh u Srbiji?

Imamo volonterski duh. Za ovih 27 godina razmenimo godišnje oko hiljadu volontera, što je impozantna brojka. Na svetskom nivou opada broj volontera, međutim u Srbiji postoji problem druge vrste. Neki su zloupotrebili reč volontiranje, brkaju se pojmovi i volontiranjem se naziva stručna praksa, što ja podržavam kao vid usavršavaanja, ali ona je razmena sopstvenog rada za sticanje znanja i sasvim je u redu kao nadgradnja. Međutim, volontiranje znači raditi isključivo po slobonoj volji za drugog, bez ikakve koristi. Kada mlade pozivaju da volontiraju u nekim firmama njima se u stvari obećava posao i ljudi često brkaju termin volontiranja, pa kažu to je rad za džabe. To jeste rad za koji ne očekuješ nikakvu korist, a ono što dobiješ je nemerljivo ličnom korišću i ne može da se izrazi na taj način. To ne pomaže mladima da se odluče da volontiraju, veći ih verovatno odbija.

Čiji je posao da primeti i sankcionše firme koje to zloupotrebljavaju?

Zakon o volontiranju je u nadležnosti Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Mi smo deo radne grupe koja radi na izradi novog nacrta o volontiranju, čija je ideja da jasno razgraniči ove dve oblasti angažovanja ljudi u različite svrhe.

Da li je volontiranje postala važna stavka u biografiji koju poslodavci cene?

Baš tako. Sve češća je pojava da poslodavci cene volontere jer to znači da je mlad čovek odvojio vreme i energiju da uradi nešto za drugog, po slobodnoj volji. To mnogo govori o karakteru mladog čoveka i takva osobina je očigledno željena kod poslodavaca jer shvataju da je u pitanju osoba širokih vidika, koja je pri tome pouzdana i sposobna da se sama angažuje. Moram da pohvalim Ministarstvo omladne i sporta, jako lepo sarađujemo s njima godinama i od poplava 2014. do danas volonterski programi su postali deo programa ministarstva Mladi su zakon, koji sufinansira volonterske kampove u Srbiji i od lane smo dali mogućnost mladima iz Srbije da postanu njihov deo. Ove godine ih ima 35 i to je lepa prilika za mlade, ako nisu u mogućnosti da putuju u instranstvo ili nisu sigurni da li je volontiranje po njihovoj meri, mogu to da probaju besplatno.

Šta izdvaja naše kampove?

Međunarodni volonterski kampovi su isti svuda u svetu, a mlad čovek iz, recimo, Leskovca može da ode u Apatin na kamp i živi u međunarodnoj grupi, vidi Dunav, grad, drugačiji krajolik i doživi lepo iskustvo. Pozivam mlade da  probaju, još nije kasno da se prijave za volonterske kampove u svetu, ali pošto sami plaćaju put možda je sad lakše da odu na domaće. Otvorili smo poseban sajt gde mogu da se informišu o bazama kampova, kako bi olakšali pretragu zainteresovanima.

Jedan od motiva Youth Fair-a je Balkan kao dobra destinacija za mlade; šta uraditi da bi nas tako prepoznali u svetu?

Mi ove godine prvi put učestvujemo. Koncept sajma jeste promocija Balkana kao turističke destinacije i mi ga promovišemo na lep način. Nikada nismo imali manje od 20 kampova, ljudi vole da dođu, imamo standardno volontere iz Španije, Francuks, Japana, Meksika, Južne Koreje, ljudi dolaze u Srbiju. Kada su bile poplave u rekordnom roku smo napunili 30 kampova, ljudi su dolazili da pomognu. U domenu kog i mi možemo da pokrijemo, promociji naše zemlje, postoji veliko interesovanje i ovo je dobra prilika da mladima koji su već tu zbog Egzita ponudimo i ovaj oblik volontiranja, možda sledeće godine baš ovde odluče da dođu.

Da li je upoznavanje najbolji način razbijanja predrasuda?

Tako je. Kako kaže moja koleginica, najgoru sliku o našoj zemlji imamo mi ovde, a ona ima bogato iskustvo iz kampova. Mi smo ambasadori naše zemlje i najbolje je da ugostimo te ljude kod nas, da odu u Donju Toponicu, Bikovo kod Subotice, na Jastrebac, da posete male zajednice i osete naše gostoprimstvo. Naši ljudi su zaista neposredni i velikodušni, kada vide da dolaze mladi ljudi koji nešto rade, čiste, popravljaju, onda i naša želja da ugostimo ostavlja odličan utisak o našoj zemlji. Imamo dugogodišnje volontere koji se vraćaju u našu zemlju, menjaju kamp ali dolaze svake godine. To je najbolja reklama za jednu zemlju. 

Tonski prilog razgovora sa Jelenom Mićić poslušajte u plejeru ispod:

Igor Mihaljević