Štampa i televizija sve manje zanimaju mlade

Mladi se najviše informišu surfujući na telefonima, preko web portala i društvenih mreža, pre svega Fejsbuka i Instagrama, pokazalo je istraživanje o problemima i potrebama mladih za 2018. godinu, koju je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije. Za njih, kažu rezultati, štampa gotovo da i ne postoji, a u opadanju je interesovanje za televiziju i radio.

U ovaj trend uklapa se i priča studenta sociologije Nikole Pešuta koji kaže da su njegovi počeci informisanja bili utemeljeni u tradicionalnim medijima, a onda se nešto drastično promenilo.

"Ranije sam se informisao tako što sam gledao televiziju, čitao novine, gledao Dnevnik. Međutim, otprilike krajem srednje škole otkrio sam da mejsntrim mediji, poput radija, televizije i novina, ne pokrivaju sva moja interesovanja, pa sam počeo da tražim alternativne izvore na internetu. I sada je Youtube medij sa kojeg crpim najviše informacija o tome šta se dogodilo kod nas i u svetu", kaže Nikola.

Nikolina priča se uklapa u istraživanje KOMS-a tek delimično, jer je ono pokazalo da se mladi najčešće ne informišu o pitanjima od javnog značaja već traže priče i informacije koje ih trenutno zanimaju. Boban Stojanović iz KOMS-a kaže da već dve godine postoji pad u potrebi ovog dela populacije da bude informisana.

"Deluje da mladi sve manje žele da se informišu. Prisutni su na društvenim mrežama i istraživanje pokazuje da se informišu preko društvenih mreža, aplikacija, generalno preko interneta. Stariji vidovi informisanja poput televizije i štampe kod mladih sve više gube značaj. Međutim, indikativno je da, iako im je dostupno informisanje 24 sata, veliki broj mladih, više od 50 odsto njih, tek povremeno ili gotovo nikad se ne informiše", kaže Stojanović.

Sa ovom generacijom televizija konačno gubi primat u informisanju stanovništva, a zanimljivo je da mladi koji i posvete neko vreme ovom mediju najčešće gledaju filmske i dokumentarne kanale, a od tradicionalnih RTS, Prvu i N1. Kanali koji promovišu rijaliti programe i šund emisije ubedljivo su na poslednjim pozicijama, pokazalo je istraživanje.

Među dnevnim listovima najviše se čitaju Blic i Danas, a najmanje Informer, a tek 25 odsto ispitanika ima instaliranu neku njuz aplikaciju.

Boban dodaje da u toj sferi istraživanja ima dosta i pozitivnih i negativnih rezultata.

"Mene apsolutno ne iznenađuje što su filmski, dokumentarni, pa i sportski kanali toliko zastupljeni, pa tek onda slede RTS ili neke druge televizije. To što je RTS najgledaniji, tako je u celoj populaciji i to me ne čudi. Možda je malo začuđujuće, s pozitivne strane što mladi uglavnom ne gledaju kanale sa rijaliti programima i sličnim formatima. Ali, sa druge strane, oni uglavnom i ne gledaju televiziju, ona im uopšte ne služi za informisanje, pa to sve ima i pozitivne i negativne elemente", objašnjava Stojanović.

Pitanje je, naravno koliko mladi kritički promišljaju ono što im se kroz medijske kanale servira. Nikola Pešut kaže da je, zahvaljujući fakultetu, kritički počeo da iščitava svakodnevne informacije.

"Pratim vesti o svakodnevnici života, ali me takve vesti sve manje zanimaju. Što se tiče informacija od značaja, naučio sam kroz fakultet da čitam naučne magazine i da sam fekt-čekujem činjenice, a ne da tražim interpretacije šta određeni mediji misle o nekom događaju iz druge ruke", kaže Nikola.

Nikolinu veštinu izdvajanja važnog od nevažnog ne poseduju svi, što je pokazalo i istraživanje KOMS-a. Mladima u Srbiji je, od informacija od javnog značaja, još uvek važnija priča koja sada mora biti ispričana kombinacijom žanrova i tehnologija kako bi bila zanimljiva i privlačna. To danas zovemo multimedijom, što je disciplina koja snažno u prvi plan ističe internet, a u zapećak gura tradicionalne medije.

Stavove mladih o važnim društvenim pitanjima možete pročitati u publikaciji KOMS-a.

P. K.