...
TRENUTNO20:00 - 21:00Y2K

Društvo / Aktivizam

Srednji prst za sve koji su bez maske

09.11.2020.

Usred pandemije, najobičniji komad tkanine pokrenuo je opštu raspravu o javnom zdravstvu, građanskim i ličnim slobodama. Imaš one koji ih odbijaju iz principa. One koji su besni zbog ovih prvih. A u takvom haosu dezinformacija, crnih statistika i teorija zavere, u ovih nekoliko meseci nešto tako na prvi pogled osnovno – kao što je nošenje maski – nekako je preraslo u političko pitanje. 

.

Igra prestola sa maskama odvija se u pozadini zdravstvene krize koja je dostigla istorijski nivo. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od  49 miliona ljudi je inficirano, a gotovo milion i po ljudi je preminulo. Infektolozi i virusolozi pokušuvaju da shvate političku podelu oko maski i razumeju reakciju javnosti na zdravstvene smernice. Jedna od njih je i doktorka Vesna Zagorac Malinović

"Danas je vazno nositi masku zbog trenutne pandemije u svetu, da bi se zaštitli, pre svega mi, ali i da bi zaštitili okolinu. To što piše na pakovanju, da ne štiti od virusa... Reč je o principu koji ima svaki lek. Na uputsvu za upotrebu piše da lek može biti i štetan ako se ne koristi pravilno. Prosto je važno da vodimo računa o tome koliko dugo nosimo masku i gde je nosimo", objašnava doktorka.

Nova istraživanja pokazala su i da ljudi koji se ne pridržavaju mera u vezi sa zaštitom od koronavirusa, pokazuju veći nivo okorelosti, obmanjivosti i skloni su preuzimanju rizika, što se upoređuje sa osobinama sociopata. Anketa je urađena na oko 1.580 odraslih Brazilaca, kojima je postavljeno pitanje o poštovanju mera koronavirusa. Čak 1.200 ljudi pokazalo je razumevanje za sprovođenje mera, dok je njih 380 reagovalo suprotno. Prema naučnicima, upavo ova grupa predstavlja rizik za društvo, zbog nedostatka brige i pomaganja u smanjivanju smrtnih slučajeva.

fuckoffmaska jpg

Nešto slično urađeno je i kod nas. Fakultet za informacione tehnologije i inženjerstvo sproveo je istraživanje na reprezentativnom uzorku od 3.834 osobe o tome kada i u kojim prilikama nose maske, a kada to nije slučaj. Ukupno posmatrajući, više od polovine ispitanika, njih 57 odsto, izjasnilo se da ne nosi masku, dok je 43 odsto odgovorilo potvrdno. Istraživanje je išlo i detaljnije, pa su ispitanike pitali i da li maske nose u određenim situacijama. Tako, velika većina ispitanika, čak 72 odsto, rekla je da na ulici ne nosi masku kao zaštitno sredstvo, dok je potvrdan odgovor dalo svega 28 odsto.

Izmene Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti vlada je usvojila u četvrtak i u velikoj meri će rasteretiti republičke sanitarne inspektore, jer su oni do sada jedini imali ovlašćenja da sprovode protivepidemiološke mere Kriznog štaba. Komunalni policajac ili gradski komunalni inspektor moći će da napišu kaznu od 5.000 dinara na licu mesta svakome ko, na primer, u zatvorenom prostoru ne nosi masku ili ne poštuje propisanu fizičku distancu. Izmene ovog zakona parlament bi trebalo, prema najavama, da usvoji 10. novembra, što znači da bi vrlo brzo u Srbiji mere mogle rigoroznije da se sprovode.

Laborant Vladimir Minaković radi već sedam godina i kako sam kaže, "svega se nagledao".

"Dosta je teško, ali izdržavamo. Lavovski se borimo. Već smo nekako postali imuni na sve to. Doba pre korone i posle korone nama je isto. Radimo, pa radimo. Zato i privatno sada nosim masku tamo gde je potrebno. Nekako nas, zdravstvene radnike, to sve vređa, zato što se toliko trudimo i onda kada vidimo ljude napolju, bez distance i maske, po meni to je nekakav bezobrazluk i nekultura. Došli smo već do tog stadijuma da, gde god da idemo, moramo da nosimo masku. Kada krenemo u prodavnicu ne uzimamo prvo novčanik, već gledamo prvo da li je maska sa nama", dodaje Vladimir.

Istraživanja su pokazala da muškarci češće odbijaju da nose maske. Psihološkinja Nataša Oparnica Vračar, kaže da postoji deo ljudi koji prosto to odbija, ali da ih takođe ne treba osuđivati.

"Ima u medijima mnogo različitih informacija. Generalno, mislim da su ljudi zbunjeni. Drugo, jedno veliko nepoverenje postoji svuda u svetu, a posebno kod nas i tu se javlja jedan deo bunta, pa smo u fazonu - e sad baš neću. Svakako je činjenica da maske menjaju svakodnevnu komunikaciju. Mimika je značajan deo komunikacije i meni se dešava, kada sam u grupi, da ne mogu sve da ispratim. Otežava komunikaciju. Ono što možemo da se uradimo jeste da se fokusiramo na druge stvari, da posmatramo govor tela, oči, da postavljamo potpitanja, da obratimo vise pažnje na taj verbalni sadržaj", zaključuje Nataša.

To ne znači da nam ne preostaju druge metode neverbalne komunikacije. Reklamna kampanja u kojoj starija žena pokazuje srednji prst svima koji ne nose maske izazvala je veliku buru u Berlinu.

maske berlin jpg

"Podignut srednji prst za sve koji su bez maske", piše na posteru, uz fotografiju maskirane žene.

Iz agencije PosetiteBerlin, koja je u saradnji sa lokalnim vlastima Berlina autor kampanje, navode da je cilj naglašavanje važnosti zaštite zdravlja starijih ljudi.

Upravo zbog onih koji su zaraženi koronavirusom, pokrenuta je ova kamanja. Oni koji su prošli kroz ceo prosces kažu da je čekanje najstresniji deo. Dušica Pavlović saznala je da je zaražena koronavirusom dok je bila kod kuće, na godišnjem odmoru.

"Loše sam se osećala, bila sam uplašena, nisam mogla da verujem. Pošto su mi javili u 23 noću da sam zaražena, nije mi uopšte bilo prijatno. Ono što sam doživela, sada drugima prenosim. Pre toga je nisam nosila, sada je nosim. Govorim drugim ljudima u autobusu ili marketu", priča Dušica.

U više od 50 zemalja sveta, a od ove nedelje to uključuje i nas, nošenje maski je obavezno. Ono će sigurno otežati komunaciju ljudima sa oštećenim sluhom, verovatno će teško pasti astmatičarima i još ponekoj grupi ljudi. 

Većina nas, pak, może da ih izdrži. 

Ako i ti imaš primedbe na ljude koji ne nose maske, celu emisiju poslušaj u podcastu.

I. Miloradov

Možda te još zanima:

.

Dva sata lošeg novogodišnjeg programa

Orden za najbolji novogodišnji program ove godine ide Divi, sa dva meseca identičnih filmova. Zaplet znaš - devojka sa dobrim…

.

Petarde: Praznični teror manjine

Svakog petka ili subote uveče, posebno ako živite u širem centru grada, možete očekivati vatromet. Venčanje, neka gradska svečanost, rođenje,…

.

Šest univerzalno zdravih navika za 2022. godinu

Kada dođete u određene, khm, godine, očekuje se da ste manje-više sredili život. Dakle, u dvadesetim i tridesetim se pretpostavlja…

.

Zašto je problem usvojiti zdravu naviku?

Prvi korak je priznati da imaš problem.  Onda počinje presija: izgledajte i hranite se zdravo, 12 navika uspešnih ljudi, kakva…

.

Zašto ti za posao (ne)treba diploma?

Koliko već slušaš o reviziji diploma u javnom sektoru, o akademskim kvalifikacijama političara, programera i Elona Maska. I baš svi…

.

Stvari nisu kakve deluju u reklamama: Slučaj Crnog petka

Verovati u istinski velike popuste na Crni petak u Srbiji, isto je kao verovati da Deda Mraz donosi poklone za…

  • 19:30 Pesma dana
  • 19:45 Prava stvar
  • 20:00 Y2K
  • 21:00 Music Mix by Bea

Anketa

Koliko verujete veštačkoj inteligenciji?

 
Oradio logo