Razgovorom do verske tolerancije

Verska tolerancija je tema o kojoj konstantno treba razgovarati, naročito u zemljama podunavskog regiona gde je posebno izražen multietnicizam. S toga je nedavno i organizovana Međunarodna konferencija na ovu temu, na kojoj su predavači i učesnici govorili o ostvarivanju dijaloga među narodima i zajednicama, razumevanju i prihvatanju različitosti, kao i jačanju međusobnog poverenja. Organizator događaja je bila Fondacija "Plavi Dunav" iz Bačke Topole.

"Mislim da smo na putu da postanemo tolerantni, a to ćemo postići ovakvim konferencijama, razgovorima ne samo sa verskim liderima, već i sa političarima. Jer, iza svih ovih verskih problema i konflikata leže politički i socijalni problemi. S druge strane, imamo situaciju u svetu novih ratova baziranih na verksoj netoleranciji", rekao je generalni koordinator Saveta podunavskih gradova i regiona Peter Langer iz Ulma, koji smatra da netolerancija potiče od političkih lidera. 

Doktor socioloških nauka iz Niša, prof. Dragan Todorović je na Konferenciji govorio o tome da li su vernici malih verskih zajednica međusobno jednaki. Kaže da je kultura mira nasušna potreba čovečanstva i da bi ona trebala da predstavlja način života, budući da danas živimo u kulturi straha.

"Kultura mira bi trebalo da bude kultura načina ponašanja u svakodnevnom životu. To je stil i način života i sastavni deo obrazovanja i socijalizacije", rekao je Todorović. 

Sve češće se verska netolerancija povezuje sa pripadnicima islamske veroispovesti, odnosno posebnom grupacijom – džihadistima, koji na različite načine, a kako kažu "u ime Alaha" šire mržnju i nasilje. Stoga se neretko postavlja pitanje kakav je to islam, kada je pretežno prikazan u negativnom svetlu.

Langer kaže da se islam ne sme nužno povezivati sa zlom jer, kako postoji radikalno, tako postoji i veoma tolerantno krilo. Takođe, napominje da svi oni koji o islamu misle isključivo negativno, da o ovoj veri zapravo ne znaju ništa.

Glavni imam vojvođanski Muhamed Zilkić smatra da se država trudi da bude tolerantna, ali da islamska prava nekada nisu jednaka sa ostalim. Tu navodi i nepostojanje odgovarajučih molitvenih objekata u kojima bi mogli da sprovode svoju ideju o delu - razbijanje predrasuda o tome da islam promoviše nasilje.

"Dovoljno tolerancije zaista ne postoji iako je velika potreba za njom. Mnogo se o tome priča, a praktično se malo radi. Upravo je dijalog skup gde se mogu izneti različiti stavovi koji se putem medija ne mogu saznati. Ono što saznamo iz medija, mi takvu sliku stvaramo. A mi kao zajednica mojim dolaskom potvrđujemo da želimo da budemo deo promovisanja tolerancije", napominje Zilkić, dodavši da mu je žao što inicijatori ove Konferencije nisu verske zajednice, ali da to ne treba da bude razlog da neko ne učestvuje i na ovoj promociji.

Profesor Todorović ističe da u literaturi, koja se bavi fenomenima iz sfere sociologije religije, nikad nećete čuti tumačenje koje kaže da su religije krive za različite aspekte netrpeljivosti koje danas postoje, već da religija postaje problem onog trenutka kada se nesretno poveže sa politikom, odnosno, kada se ideologizuje.

Međutim, koji god da je razlog verskoj netoleranciji, svi predavači su zaključili da su ovakve konferencije i razgovori način do kojeg se dolazi do bilo kakve tolerancije, pa tako i verske.

Lea Radlovački