Radovi po gradu i urbani triatlon

Tri glavna globalna građevinska izazova su: nedostatak kvalifikovane radne snage, birokratija i kasna odobrenja radova, kao i niska produktivnost na radnom mestu usled neefikasnih i zastarelih radnih praksi. To pak ne znači da bilo gde, pa i kod nas, manjka građevinskih radova, a posebno radova na putu.

Urbani triatlon koji uključuje plivanje po poplavljenim nezavršenim delovima puta, skok s motkom prilikom preskaknja rupa, trčanje za pogrešnim autobusom, prošao je makar jednom nedeljno svako od nas, ali i ne samo to. Poslednjih godina neretko se dešava da se i autobusi gradskog prevoza zagube, kaže vozač GSP-a, Dragan Jovanović.

"Drastično se povećao broj radova po gradu. Malo malo, pa se nešto okreće i menja i to traje, traje... Svaki dan, kad dođeš na posao, moraš pitati kuda ide trasa, da li je redovna, izmenjena, svaki dan! Stvaraju se, recimo, uska grla i onda ne možemo da stignemo na vreme, pa se putnici bune. Nema autobusa, pa dva stignu jedan za drugim. Sad je, na primer, bilo kod Mađarskog pozorišta, pa sigurno mesec dana usko grlo, ma to je haos bio", priča Dragan između tri telepske stanice.

Sem toga, radovi, a posebno oni ne sasvim završeni, ostavljaju i drugi tip posledica. Taksista Marko Ostojin priča da većina njegovih kolega ima ozbiljne probleme sa kolima koja se oštećuju od truckanja na oštećenim kolovozima.

"Pogotovo u zimskom periodu, kad se baca rizla i so, pa kada dođe proleće to se ne pokrpi na vreme, tako da bude problem. Ima slučajeva da je baš dosta kolega oštetilo auto. Nekako svaki dan je nešto drugo raskopano, zatvorena ulica, sve više gužve, onda to sve stvara više problema. Imam utisak da je svaki dan neka druga ulica raskopana, što i jeste. To mi najbolje znamo jer se najviše krećemo po gradu", dodaje Marko.

Problem broj tri: buka. Radovi povećavaju buku i činjenica je da bi oni trebalo da se sprovode planski u nekim vremenskim intervalima kada to dozvoljava i kućni red, odnosno, kada su ljudi uglavnom na poslu.

"Isto tako, građevinski radovi jesu poželjni i jesu neka dobrobit za svaki grad i svako naselje, ali ukoliko bi se recimo povećala izolacija oko tih građevinskih radova, a jedan deo se odnosi i na zaštitu vazduha, znači, kada bi se povećala izolazija oko samog građevinskog objekta, onda bismo time možda smanjili i nivo buke koji se prostire iz takvih izvora i smanjili bi koncentraciju zagađujućih materija. Negde se to poštuje, negde ne, ali generalno je to neophodno. Mislim, to je princip koji bi morao da se ispoštuje", objašnjava doktorka Sanja Bjelović iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Same radnike, s druge strane, muče drugi problemi. Na posao dolaze ranije i ostaju duže, ali nisu plaćeni van radnog vremena. Rade u generalno lošim uslovima i po svim vremenskim prilikama. I nema ih dovoljno. Istraživanja pokazuju da je prosečna starost građevinskih radnika u svetu 42 godine. Tim tempom, dok naša generacija odraste, više neće imati ko dalje da gradi.

Možda to i nije loše, ionako nam više nije ostalo prostora.

Ako i ti imaš pritužbe na radove po gradu, poslušaj celu emisiju u podcastu. 

I. Miloradov