Onlajn aktivizam: Borba za bolje sutra

Primeri internet revolucije u poslednje vreme sve su prisutniji. "Oficiri iz fotelja" menjaju svet i svest ljudi oko sebe ili to bar pokušavaju. Problem je, međutim, u tome što neretko na taj način ugrožavaju integritet onih koji zaista iskreno pokušavaju da svet oko sebe učine boljim.

Veliki broj ljudi doživi osećaj važnosti ili korisnosti nakon što učestvuje u nekoj onlajn kampanji ili akciji. Minimalne donacije ili čak, u nekim slučajevima, opcije lajk i šer, kod onih koji se odazivaju na ovakve onlajn pozive izazivaju osećaj da su učestvovali u nekoj akciji i dali svoj doprinos rešavanju nekakvog problema. Smatraju da je time njihov "posao" završen, iako stvarno, osim običnog klika, nisu uradili baš ništa. 

U poslednje vreme, ipak, ima i primera organizovanog udruživanja ljudi koji dogovorima i organizovanju na mrežama žele zaista nešto da promene. Internet im služi samo kao odlična platforma za vidljivost i lakšu komunikaciju. Sara Vehovec jedna je od aktivistkinja koja je prošle godine bila u organizaciji protestnih skupova, čiji je povod bio nezadovoljstvo rezultatima predsedničkih izbora. Ona kaže da se, nakon prvog protesta, organizacija preselila na Facebook event.

"Mislim da je mnogo veći uticaj imalo to što su ljudi bili prisutni prvog dana protesta pa se to proširilo. Fejsbuk je bio način da se prati kada je skup, šta se menja, a šta ne. Više je pokrivao logistiku, nego samo informisanje", kaže Sara i objašnjava da društvene mreže olakšavaju organizovanje ljudi, jer je potrebno svega nekoliko minuta za kreiranje i šerovanje događaja.

"Ne mislim da to utiče na broj ljudi koji će se zapravo pojaviti. Uostalom kao i za sve ostalo, ljudi potvrde dolazak i na kraju se ne pojave. Mislim da društvene mreže utiču na proširivanje svesti do određene granice, ali to prosto ne utiče na broj ljudi koji će doći. Mislim da su ljudi zbog društvenih mreža pasivniji u stvarnom životu i svetu i na stvarnim skupovima".

Prema njenim rečima, osobe koje su svesne potrebe za društvenim angažovanjem svakako dolaze na određene događaje, bilo da su za to čuli na Fejsbuku ili ne. S druge strane, oni koji u tome ne vide nikakvu važnost prosto neće doći, ili možda i hoće po inerciji, zato što "ide ekipa".

"Mislim da mreže utiču na pasivnost, pre svega na izražavanje stavova, neslaganja i uslovno rečeno nekog bunta. Ti to sve ispucaš u komentarima, prepisci, kažeš šta te čini nezadovoljnim i na tome se završi. Mislim da je upravo zbog toga broj ljudi na ulici sve manji, bilo koji da je povod", kaže Sara, dodajući da "misli da potencijal društvenih mreža nije iskorišten u potpunosti".

Đorđe Majstorović ispred udruženja građana i grupe "Ne damo livadicu"  kaže da se njihovo okupljanje dogodilo spontano, kada su dobili uvid u nacrt urbanističkog plana kojim se na uglu ulica Kisačke i Jovana Subotića, gde se sada nalazi jedina zelena površina u tom kraju, planira osmospratnica.

"To je jedan širi plan za uređenje svih ulica oko Ulice Vojvode Bojovića, gde se predviđa veoma malo zelenila u odnosu na čitavu površinu te teritorije. To je bio povod da se okupimo i da kontaktiramo ljude koji svakodnevno tamo šetaju pse i ljude koji su branili zelenu površinu u Futoškoj ulici, ujedinili smo se svi, rešili da pokrenemo Fejsbuk grupu i radili na terenu", objašnjava Đorđe i kaže da je pokretanje priče na mrežama bio najefikasniji način.

"Pogotovo na Fejsbuku što se i ranije pokazalo kao najbolje. Za manje od nedelju dana skupili smo više od hiljadu ljudi, što je super brojka s obzirom na to da se radi o jednoj 'maloj priči'. Naravno, tu nisu samo ljudi iz Novog Sada, ali podržavaju ovakve borbe. Pokrenuli smo i onlajn peticiju i ono što je zanimljivo jeste da smo recimo juče za dva sata u parkiću skupili više potpisa nego preko neta za nekoliko dana", navodi Đorđe.

Stalni komentator emisije"O tome se priča"  Vragolaž smatra da je odlično što je internet oslobodio ljude da više komuniciraju onlajn.

"Bez obzira na to koliko ljudi dođe, a koliko se prijavi, opet se ta reč širi. Pogotovo na Fejsbuku kada svi hoće da budu veoma humani pa kliknu na atending a ne odu. Ali opet, čim oni to kliknu, vest se širi brzo. Samim tim to vide njihovi drugari. Loša strana je što se ljudi ne pojave, kliknu i ostanu kod kuće. Ma koliko ti brojki video na netu opet je bitnije ono što vidiš uživo".

Emsiju "O tome se priča" možete da poslušate na našem podkastu.

J.M.