Nove generacije aktivizam prebacuju na mreže

Krovna organizacija mladih Srbije organizuje školu takozvanog insta-aktivizma, kurs koji bi mladima trebalo da pokaže na koje sve načine mogu da se bore za ono u šta veruju, ali na online platformama. 

Razgovarali smo o tome sa koordinatorkom programa Anjom Jokić koja kaže da je ideja od početka bila da se iskoriste postojeći podaci, koji kažu da 97,9 odsto mladih koristi telefone da bi se informisalo i to putem društvenih mreža i veb portala.

"Zato želimo da mladima, između 15 i 22 godine pružimo mogućnost da nauče kako da oni informišu druge, kako da pokrenu različite inicijative, da pokušaju da menjaju okolinu. Razlog zbog kog je to konkretno 'insta-aktivizam' , osim što se tako najviše informišu, je i činjenica da nam je sada lični kontakt veoma ograničan, a mladi žele i dalje da menjaju stvari oko sebe, svoju zajednicu i društvo i ova znanja će im to i omogućiti", kaže Anja..

Polaznici će u okviru škole insta-aktivizma moći da nauče kako da zagovaraju omladinske politike, kako da komuniciraju sa medijima, kako da vode društvene mreže, organizacije, kako da vode uspešnu online kampanju, ali i kako da koriste društvene mreže u cilju pokretanja promena.

"Ideja nam je da oni, kada sve ovo nauče, budu osposobljeni da vode neku online kampanju, ali i da svako od stečenih znanja mogu da primene u svakodnevnom radu", kaže sagovornica Oradija.

Na pitanje koja je društvena mreža najpogodnija za društveni aktivizam, Anja kaže da preko 90 odsto mladih koristi Fejsbuk i Instagram.

"Takođe Tviter i Tik Tok su u usponu kao i Jutjub koji je standardno posećen. Svaka od ovih mreža ima svoju platformu, ali recimo da je Instagram najbolji jer je tu sadržaj vrlo koncizan, jasan, za oko prijatan tako da mislim da on najviše privlači pažnju", kaže Anja.

Prema njenim rečima, netačne su tvrdnje da Instagram služi mladima samo za zabavu i da na njemu ima najmanje aktivizma.

"To je, kako sam primetila, mreža na kojoj mladi najviše dele svoje impresije. Mislim da treba da iskoristimo činjenicu da je Instagram najpopularnija mreža i da motivišemo naše polaznike da tu društvenu mrežu koriste kako bi uticali i informisali svoje prijatelje, i pokušali da menjaju svoje okruženje", objašnjava Anja.

Starije generacije kritikuju online aktivizam i smatraju ga nedovoljnim i neadekvatnim uz opasku da se pravi aktivizam sprovodi na terenu uz lični kontakt sa ljudima. Anja se ne slaže sa tim i kaže da se vremena brzo menjaju.

"Mislim da nove generacije to radikalno menjaju. Znam da ljudi online aktivizam nekad zovu 'slaktivizam', ali smatram da se to zaista menja. Na društvenim mrežama svako ima mogućnost da iznese svoju platofrmu, da izrazi mišljenje i generiše, veoma brzo, veliku podršku koja nije nužno geografski određena. U poslednjih nekoliko godina imali smo priliku da vidimo online kampanje koje su postale globalni trendovi. Trenutno je aktuelna 'black lives matter' kampanja. Takođe Greta Tjhumberg je započela kampanju u Švedskoj, a privukla je globalnu pažnju baš zato što je koristila društvene mreže. Tu je i 'me too' pokret kao i brojni drugi", objašnjava Anja.

Ona kaže da postoje primeri dobre prakse, kao i da se online aktivizam često prelije na ulice.

"Mogu se organizovati šetnje, prikupljati potpisi za peticije i slično. Online aktivizam i onaj uživo se ne moraju nužno razdvajati. Moguće da se podrška za jedno generiše u drugom", kaže Anja.

Prema njenim rečima, polaznici škole treba da imaju entuzijazam da menjaju svoje okruženje i izraze svoj stav. Potrebno je, takođe, da koriste društvene mreže i da imaju smart telefon kako bi mogli da se uključe i rade.

Uslove za učešće možete pogledati ovde.

P.K.