...
TRENUTNO22:00 - 00:00Music Mix by Bea

Društvo / Aktivizam

Mladi nisu ciljna grupa kojoj političari mogu lako da se obrate

23.02.2022.

Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji biće održani trećeg aprila, istog dana biće održani i izbori za gradske skupštine u Beogradu i Boru, kao i za više opština u Srbiji. Najavljeno je i da će u martu biti raspisani i izbori za predsednika Srbije, tačnije 90 dana pre isteka mandata, a verovatno će se održavati istog dana.

.

Na parlamentrnim izborima bira se 250 poslanika Narodne skupštine čiji mandat traje četiri godine. Prema našem zakonu svi punoletni građani mogu da glasaju na izborima. To znači da oko 6,8 miliona ljudi ima pravo glasa na opštim izborima u Srbiji, među kojima su i mladi.

Prema poslednjem Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih, Krovne organizacije mladih Srbije, manje od 50 odsto mladih bi izašlo na izbore. U maju 2021. godine je distibuiran upitnik, a mladima je postavljeno pitanje "Da se izbori održavaju sledeće nedelje, da li biste izašli na izbore?". Skoro svaka četvrta mlada osoba na njih ne bi izašla. 

Mladi sa kojima smo mi razgovarali su podeljenog mišljenja. Dok neki kažu da ne izlaze na izbore jer ih politika ne zanima, da planiraju da odu iz Srbije i da ne vide alternativu, drugi kažu da izlaze na izbore jer žele da budu deo promene.

glasanje png

Generalna sekretarka KOMS-a Miljana Pejić kaže da podaci iz Alterntivnog izveštaja pokazuju da mladi najmanje poverenja imaju u Narodnu skupštinu. Tim povodom, KOMS će raditi monitoring izbora, a sa ciljem da se smanji jaz između mladih i političkih aktera.

"Hoćemo da informišemo što više mladih o tome na koji način se politički akteri obraćaju njima, ali moramo da motivišemo i političke aktere da se bave pitanjima koja su bitna mladima u političkim agendama. Iz tog cilja se kreirala želja i potreba za monitoringom izborne kampanje. KOMS će pratiti izbornu kampanju svake nedelje, kako se i na koji način politički akteri obraćaju mladima. Svake srede imaćemo preseke za prethodnu nedelju. Svake nedelje ćemo slati političkim partijama ključne podatke iz oblasti koja je važna mladima. Pozvaćemo ih da se oslone na te podatke koje šaljemo i da ponude konkretne mere, umesto nekih generičkih obećanja koja su bila tradicija tokom obraćanja mladima u prethodnim kampanjama", ističe Miljana i dodaje da je ključno da se shvati da je ono što nas lično dotiče i ono što nas privatno zanima takođe političko pitanje. 

glasanje1 png

Politikolog Boban Stojanović kaže da mladi nisu grupa kojoj političari mogu lako da se obrate.

"Mislim da je to jedan od glavnih uzroka zašto često i preskaču da se obraćaju mladima, jednostavno su usredsređeni na neke druge ciljne grupe. Mladi ipak nisu homogena grupa koja ima iste stavove, istu percepciju stvarnosti, iste probleme i kojima su potrebna ista sistemska rešenja. Potpuno su drugačiji životni stav i stav prema politici nekoga ko je, na primer srednjoškolka u Lebanu, od zaposlene mlade osobe koja ima dvoje dece i ne zna kako da kupi stan u Beogradu. Iz tog razloga mislim da političari dominantno odbijaju da se obraćaju mladima i teško će doći do njih. Mladi sve preispituju, nisu naivni, ne daju svoje poverenje tako lako i onda, jednostavno, političari i ne upućuju svoje političke poruke ka njima. Oni mladi koji glasaju i koji imaju neke političke stavove, mislim da se oni ne menjaju tako lako, a posebno ne mogu da se promene tokom izborne kampanje", ističe Boban. 

Što se tiče izbora, važno je znati neke stvari - na primer, da li ste upisani u birački spisak, a to možete proveriti odlaskom u gradsku upravu ili upitom na internet stranici upit.birackispisak.gov.rs. Ukoliko studirate van mesta prebivališta, neophodno je da gradskoj upravi najkasnije 20 dana pre izbora podnesete zahtev da se upišete u birački spisak. Često se postavlja pitanje da li možete da glasate ako ne dobijete poziv, a odgovor je da može. Obavezno je da poneste važeću ličnu kartu ili neki drugi dokument, kao što je pasoš. 

Novinar Stefan Kosanović kaže da je uloga medija da mladima politika postane uzbudljiva, interesantna, da osete potrebu da se angažuju i da doprinesu nekim promenama. 

"Stava sam da su trenutno aktuelne stranke mahom okrenute tradicionalnim glasačima, koji su obično srednje starosne dobi, tako da ni medijima nije lako da glasanje popularizuju među mladima. Materijal  koji stranke pružaju nije orijentisan ka njima. Neistinite i manipulativne informacije koje neki mediji plasiraju veoma utiču na konačne izbore mladih. Dolazi do kaljanja ugleda tih političkih individua i gubljenja stimulansa na izlazak, ne samo kod mladih, već generalno kod stanovništva. Takvi narativi negativno utiču na odluku, zbog prenatrpavanja nevažnim informacijama", smatra Stefan.

Kada se uporede podaci iz nekoliko prethodnih Alternativnih izveštaja o položaju i potrebma mladih u Srbiji, vidi se vda ima promena u razlozima zbog kojih mladi ne glasaju. Na primer, 2020. godine skoro polovina mladih je rekla da su svi političari isti i da ne rade u interesu građana, dok se taj procenat za isti odgovor smanjio u 2021. godini. Takođe, u prethodnoj godini se povećao procenat mladih koji kažu da im ni jedna partija ne odgovara. Pozitivno je to što manje mladih u 2021. godini, nego u godini iza nje smatra da njihov glas ništa neće promeniti. 

glasanje2 png

Sociološkinja Nataša Ivaneža smatra da neizlaznost mladih na izbore može da se dovede u vezu sa tim što, kako ona kaže, mnogo mladih poslednjih deset godina upisuje i završava osnovne, srednje škole i fakultete sa istom strankom na vlašću.

"To stvara atmosferu kao da se stvari ne menjaju i da ne postoji način da se one promene, da je normalno da neke stranke budu na vlasti 10, 15 godina. Mislim da je bitno za sve nas mlade da učestvujemo na izborima, na individualnom nivou, da uradimo nešto, da nekako dobijemo utisak da učestvujemo u političkom i društvenom životu. Sa druge strane, za čitavo društvo, pa i državu,  izuzetno je bitno da učestvujemo na izborima. Zato što nas, mladih, ima mnogo, a procenti pokazuju da u najmanjoj meri izlazimo na izbore. To, ako se i predstavlja kao neki pritisak, to je pozitivan pritisak, usmeravanje ljudi na stvari koje su bitne. Takođe, ne možemo da krivimo ljude koji ne glasaju, iz prostog razloga jer je atmosfera takva da se pitamo za šta glasamo", zaključuje Nataša. 

Izborna kampanja je tek počela i ostaje da vidimo da li će se, kako i koliko političari obraćati mladima, a onda i da li će to doprineti tome da na ovogodišnje izbore izađe više mladih.

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:


Foto: Pexels.com

J. Božić

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Zalaganje stranaka za ekologiju samo deklarativno

Sigurno ste se barem jednom zapitali šta se dešava sa svim onim plakatima, flajerima i bilbordima koji ostanu nakon izborne…

.

Da li se izborni plakati obraćaju mladima?

Duboko smo u predizbornoj kampanji, a sa njom dolaze i tone papira, letaka, plakata, bilborda... Da li nas oni uopšte…

.

Velike partije imaju najviše koristi od izbornog sistema

Ostalo je manje od 20 dana do lokalnih, pokrajinskih i republičkih izbora u Srbiji. U odnosu na prethodne izbore drugačiji…

.

Beli listić je glas najjačima

Mesta u parlamentu Srbije nakon izbora dodeljuju se prema “D'ontovoj metodi” raspodele mandata u proporcionalnom izbornom sistemu, a taj sistem…

.

Predizborna kampanja i mladi: Deklarativna obraćanja i obećanja

Trećeg aprila se održavaju izbori u Srbiji. U prethodnim nedeljama bilo je reči o mnogim temama, problemima i budućim planovima…

.

Da budemo ponovo zajedno

Ujedninjeni festivali Srbije (Arsenal, EXIT, Beerfest, Lovefest i Nišvil) pokrenuli su nedavno nacionalnu kampanju za vakcinaciju pod sloganom "Da budemo…

  • 20:00 Škripa
  • 21:00 Izbor iz programa RTV
  • 22:00 Music Mix by Bea

Anketa

Da li ste vratili život na podešavanja pre korone?

Oradio logo