Mladi nisu apolitični, samo su inovativni

Približavamo se kraju izborne kampanje u kojoj se političari mladima ne obraćaju, već se okreću starijima koji su sigurno glasačko telo, procenjuju analitičari. Istraživanje Biroa za društvena istraživanja pokazalo je da mladi najmanje izlaze na izbore, međutim, sagovornici O radija kažu da se mladi na drugačiji način bave politikom.

Mladi koji glasaju to čine da bi ispunili građansku dužnost, potom zbog uverenja da će izbori biti regularni, a tek na trećem i četvrtom mestu su kvalitet kandidata i predstavljenih programa. To su rezultati telefonskog istraživanja Biroa za drustvena istraživanja na uzorku od skoro 800 ispitanika. Izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar kaže da su nastupi naših političara prema mladima uglavnom arhaični i vezani su za ono što je vreme naših očeva i majki, a to je zapravo nastup koji je usmeren na tradicionalne medije.

"I kada koriste nove medije, kandidati ih koriste na tradicionalan način. To znači da oni mladima ne nude ono što je najvažnije, a to je interaktivnost, dvosmernost u komunikaciji i to je ona situacija u kojoj mladi zapravo mogu na neki način da pomognu u nekim aktivnostima. Mladi žele da budu uključeni, za razliku od naših roditelja koji su mogli da provedu jedno veče kraj televizora i da pogledaju informativnu emisiju u trajanju od sat i po ili dva, mladi ne gledaju tv dva sata u kontinuitetu, oni su istovremeno na Tviteru ili Fejsbuku, ali žele sve vreme dvosmernost, komunikaciju i interakciju i da budu uključeni", kaže Klačar za O radio.

Čini se da su se mladi aktivirali tokom ove kampanje, zato što prvi put imamo satiru i trolovanje kao način za privlačenje glasova. Vrlo slične pojave postoje i u svetu (na primer u Nemačkoj stranka koja se zove Die Partei) i to je, kako kaže novinarka Lazara Marinković dobar alat da se oni koji su zaspali malo probude i aktiviraju.

"Kampanje koje aktiviraju mlade su pre svega kampanje koje se obraćaju njima direktno i koje komuniciraju dvosmerno. To su kampanje gde se političari ne obraćaju mladima sa visine kao maloj deci, sa onim stavom, kao, 'ti ne znaš ništa, sad ću ja tebi da objasnim'. To su kampanje u kojima se ne daju prazna obećanja, već se nude neke vrlo konkretne stvari i vrlo konkretna rešenja. To su kampanje koje u stvari koje nude mladima da oni sami učestvuju i sami donose odluke i što je jako važno jeste da mogu da se sami identifikuju sa određenom idejom koju kandidat ili kampanja ima, a nažalost to nisam videla ove godine kod nas", kaže Lazara.

Tribina "Gradske priče - Da li su mladi apolitični?" u KC Grad u Beogradu

Mladi se aktiviraju u svojim zajednicama na drugačiji način od starijih generacija. Nisu u velikoj meri uključeni u rad političkih partija, vlada i parlamenata, već više rade lokalno kroz udruženja građana, proteste, skvotiranje i slično, pokazala su sociološka istraživanja.

"Kada se govori o novim generacijama, oni se često karakterišu kao apolitični, odnosno manje zainteresovani za politiku i ako posmatramo politiku u užem smislu kao izlazak na izbore, glasanje, članstvo u političkim partijama, dakle generalno u Evropi i svetu svedočimo tome da su mladi manje zastupljeni u politici na ovaj način. Međutim, to ne znači da su apolitični, čak se meni čini da su nove generacije mnogo više zainteresovane i uključene u politički život i informisanje, nego što su to prethodne generacije, s tim što su novi oblici političkog delovanja nešto što mladi preferiraju", kaže sociolog Dragan Stanojević.

CESID-ovo istraživanje iz 2012. pokazuje da samo deset odsto mladih izlazi na izbore, nasuprot čak 90 odsto penzionera! Da bi pokušali da promene ovu sliku, grupa studenata Žurnalistike osmislila je edukativnu internet kampanju i pozvala svoje kolege joj se priključe. Primetili su veoma dobar odgovor mladih na kampanju, što dokazuje da mladi nisu apolitični.

Jasna Žugić