.
Trenutno
Music Mix by Bea
 Beata Kovač Božović
Društvo / Aktivizam

Mlade zanima politika, ali ne i ulazak u stranke

01.02.2018.

Poslednje istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) pokazalo je da tri četvrtine mladih u Srbiji ne veruje političarima. Rezultati pokazuju da mladi apsolutno nemaju nikakvo poverenje u institucije, a poseduju i negativan stav prema demokratiji, političarima i EU. Oni su razočarani životom u Srbiji, a političare vide kao glavni uzrok pada društvenih vrednosti. Ipak, nešto manje od 10 odsto njih spremno je da se upusti u stranački život pristupanjem nekoj od političkih organizacija, dok čak 60 odsto njih kaže da ih politika zanima i da je prate.

.

U emisiji "Za i protiv" potražili smo odgovore na pitanje kakva je motivacija mladih za ulazak u politiku, zašto se među mladima članstvo danas apriori smtara negativnim potezom.

Milan Vujić, student druge godine prava i član Nove stranke rekao je da su mladi u njegovom okruženju do pre nekoliko godina bili potpuno nezainteresovani za političke teme.

"Sistem je takav da se politika ljudima potpuno ogadi kako bi se što manje političkih stavova kreiralo. Kad god bih pokušao da započnem neku političku temo, oni bi odmahivali rukom. Danas većina njih ipak jedva čekaju da pričaju sa mnom o nekim političkim temama i da razmišljaju o tome, ali nisu spremni da se politički aktiviraju", kaže Milan.

Lazar Čovs, student novinarstva, kaže da je njegovo okruženje takvo da se o politici stalno raspravlja, najčešće argumentovano jer je u pitanju politički obrazovana grupa, ali da to nije slučaj i sa generalnom populacijom.

"Mladi iz opšte populacije pokazuju da ih to zanima, ali su uspeli da im ogade politiku. Njih zanima koliko će im koštati pokazna, koliki deo plate će im država uzeti na ime poreza. Oni žele da znaju koliko će koštati prijava ispita, ali ne doživljavaju da je to politika, a sve je politika: od cene hleba pa do toga šta će njihov studentski parlament da odluči", kaže Čovs.

mladi jpg

Prema njegovim rečima, mladi članstvo u strankama percipiraju negativno zbog ličnog iskustva i predrasuda koje su raširene u društvu.

"I meni je trebalo vremena da shvatim o kakvim se ljudima radi kada sam ušao u kontakte sa njima, pa sam shvatio da to nisu apriori loši ljudi. U svakoj grupi ljudi ima i dobrih i loših. Ljudi imaju loše iskustvo sa stranačakom politikom i to je problem", kaže Čovs.

KOMS-ovo istraživanje pokazalo je da 76 odsto mladih kaže da ne postoji političar kome veruje, a na skali od 1 do 5 na pitanje da li partije rade u interesu mladih, kombinovano odgovore 1 i 2 daje 83,1 odsto.

Zato i dalje smatraju da se kroz aktivizam može popraviti stanje u društvu – 58 odsto odgovara sa da, a tek 16 odsto sa ne. Iako mahom ne prihoduju od učešća u radu u nekom od udruženja (82 odsto), nepunih 60 odsto mladih smatra da im je aktivizam pomogao za lični napredak ili karijeru.

Upravo taj poslednji podatak govori o jednom od mogućih motiva za ulazak u stranku. Milan kaže da poznaje ljude koji su u stranke ušli zbog neke vrste koristi.

"Mlad čovek koji se učlanjuje u stranku, ako očekuje neki benefit učlaniće se u vladajuću partiju, ako ne očekuje ući će u opozicionu", tvrdi Milan.

Prema njegovim rečima idealisti i oportunisti se lako razlikuju i to se vidi po tome da li ljude zanima kako funkcioniše država, Vlada, Skupština, jer oportuniste to nikad ne dotiče.

zaiprotiv jpg

Sa druge strane Lazar Čovs kaže da se stavovi članova partija često menjaju u trenutku kada pređu iz opozicionih u vladajuće vode, što važi i za prioritete.

"Ne znam čemu da verujemo ako nećemo verovati u idealističke motive u ljudima. Ipak mislim da se promene i motivi i želje. Poslovica kaže: daj čoveku vlast da vidiš kakav je. Ne mogu da kažem da ni ja ne bih postao autoritativniji nego što jesam, kada bih bio vlast, ali moramo praviti razliku u tome kako ljudi postupaju i zbog čega su u stvari tu. Postoji procenat mladih ljudi koji su u toj priči iz iskrenih motiva i žele nešto da promene", kaže Čovs.

Istraživanje KOMS-a takođe je pokazalo da 33 odsto mladih misli da je demokratija dobar oblik vladanja, 32 odsto kaže da nije, a 35 odsto kaže "ne znam". Za monarhiju je tek 16 odsto mladih.

Ipak, 46 odsto ne smatra da je Srbiji "potreban jak vođa kog će narod slediti", dok 39 odsto misli da je jak lider neophodan državi. U istraživanju se ističe da je kod žena učestaliji odgovor da – 43,2 odsto, naspram 28,8 odsto kod muškaraca.

Koliko utiče harizma vođe određene partija na motivaciju mladih da mu se priključe, Milan kaže da je to još uvek u visokom procentu, dok Lazar kaže da utiče više nego što bi trebalo.

Kompletnu emisiju "Za i protiv" možete preslušati na našem podkastu.

P.K.

.
Premijera predstave "Smrt fašizmu! O Ribarima i Slobodi" u Novom Sadu zakazana je za 23. maj u Firchie Think Tank Studiju od 20 časova.
.
Radionica za srednjoškolce i studente "Sve što možeš danas, ostavi za sutra" biće održana u četvrtak 24. maja u 19 časova…
.
Homoseksualnost je zvanično izbačena iz klasifikacije bolesti Svetske zdravstvene organizacije 17. maja 1990. godine, dok je u američkom…
Program
Kalendar događaja
Maj 2018.
PonUtoSreČetPetSubNed
 
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
   
Anketa

Da li su online peticije dovoljne da se nešto promeni?