Kultura otkazivanja više šteti nego što koristi

Kada se grupa ljudi na društvenim mrežama okupi u osudi nečijeg nepočinstva, kritikujući ga i napadajući sve dok osoba ne odstupi sa te mreže ili posla kojim se bavi, to se danas naziva kulturom otkazivanja (cancel culture). To ponašanje postalo je uobičajen način komunikacije i reagovanja na stavove i događaje sa kojima se ne slažemo.

Može se taj manir nazvati i "kampanjom sramoćenja". Zamislite Srednji vek i čoveka na sred sela okruženog sugrađanima koji mu uzvikuju pogrdne poruke, prete mu, gađaju ga kamenjem. Ovo se ne razlikuje bitno, osim što se odvija u virtuelnom svetu, ali posledice su vrlo slične. Osoba koja prođe kroz otkazivanje najčešće biva izopštena iz virtuelnih društvenih krugova, neretko gubi posao, položaj, stipendiju…

Zvuči surovo, ali ovakav vid protesta do sada se često pokazao kao adekvatna reakcija ljudi na neprihvatljivo ponašanje. Tokom kampanje #metoo mnoštvo predatora i nasilnika isplivalo je na površinu, oni su dobili tretman o kakvom nisu nikada ni sanjali, a posle otkazivanja, koje ih je izvrglo ruglu i osudi, tek ih čekaju suđenja.

No, ne možemo očekivati da se cancel culture nalazi samo na pravednom kraju štapa.

Pandemija je na površinu izvukla najcrnje karaktere i stavove, teorije zavere kojima smo se smejali postale su sveprisutne, glupi su počeli da prozivaju učene i svet se bukvalno izvrnuo na postavu. Mnogo koji medicinski radnik prošao je na društvenim mrežama kroz kampanju otkazivanja, pokušavajući da objasni bolest s kojom se borimo ili lekove koje za tu svrhu koristimo. Kultura otkazivanja počela je da poništava nauku, jer se kao model ponašanja na društvenim mrežama suvereno učvrstio.

"Kultura otkazivanja je digitalni čin bojkota ljudi ili proizvoda ili prosto upiranje prstom u ono što se percipira da je izvan poželjnog društvenog ponašanja. Ono nema samo otkazivanje pažnje kao posledicu već i poništavanje izvan digitalnopg sveta, gubitak posla ili slično", objašnjava profesorica sa Odseka za Žurnalistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Jelena Kleut.

Prema njenim rečima, danas se vidi vrlo jasan model.

"Izjava javne ili privatne ličnosti detektuje se kao neprihvatljiva. Recimo, neka rasistička poruka koju podeli preko mreža. Onda se stvara neka zajednica ljudi koji će to osuditi. Heštegovi pomažu da se te grupe pronađu i kristališu. Potom se dešava nešto što je u tom procesu jako važno, a to je momenat kada masovni mediji uoče trend i odluče da će o tome da izveste. Uporedo se na društvenim mrežama dešava nešto što nije samo osuda, već i kampanja koja postaje vrlo agresivna, izvlače se neke lične i privatne stvari. Onda nastupaju posledice, kao što su otkazivanje nastupa, zakidanje uloga u serijama i filmovima, gubitak posla. Poslodavci sve češće pokleknu pod tom vrstom pritiska", objašnjava Jelena.

Ona napominje da kultura otkazivanja postaje toliko rastegljiv pojam, da se svašta u nju trpa.

"Kultura otkazivanja potiče iz crnačkih zajednica, kojima je kampanja otkazivanja bila poslednja linija odbrane, posednji čin ljudi koji su ugnjetavani celog svog života. Bio je to glas obespravljenih kojima sistem ničim nije pomogao. Poništavanje u digitalnom području takođe potiče iz crnog Tvitera, afroameričkih zajednica koje su se tu okupljala. Nastala je kroz 'me too' pokret i 'black lives matter'. Bio je to način da ljudi koji nemaju megafon u javnom prostoru, saopšte šta ih muči i ukažu na nepravdu", kaže Jelena.

Ovo što danas potpada pod cancel culture u Srbiji spada u zloupotrebu moći društvenih mreža da okupljaju neke zajednice, jer je to okupljanje uvek političke prirode. Ono što deli naše društvo je najčešće politika.

"To vidimo u brojnim slučajevima, pa i u slučaju Mentalnog razgibavanja gde više nije bilo pitanje da li je neko od njih mizogin, već čiji je politički", objašnjava naša sagovornica.

U okviru serije online debata u programu "EU za tebe", grupa studenata raspravljala o kulturi otkazivanja. Njihovi stavovi bili su suprotni, ali to samo pojačava potrebu da se o ovom problemu razgovara.

Studentkinja Sofija Ivanović tvrdi da je kultura otkazivanja nešto što bismo morali da izbacimo iz upotrebe, jer nanosi nepopravljivu štetu ljudima koji su krivi samo za to što su došli na udar grupe onih koji smatraju da njegov stav ne sme da postoji.

"Kultura otkazivanja je otišla predaleko i moguće je da svako ko ima drugačiji stav bude 'otkazan'. Kultura otkazivanja zapravo najviše šteti slobodi govora, jer pojedinci, kompanije i drugi više ne iznose bilo kakve stavove, plašeći se otkazivanja. Nemaju više tu slobodu da kažu šta misle. Postoji opasnost od kolektivnog jednoumlja, koje ne ostavlja prostor za debatu. Ako ovaj fenomen nastavi da se kreće u pravcu kojim sada ide, postaćemo svi isti, sa istim mišljenjem, baš iz straha da nas ne otkažu", tvrdi Sofija.

Nasuprot tom stavu stoji Vukan Cekić koji kaže da je apsurdno zalagati se za ukidanje kulture otkazivanja, jer se time krši pravo na izražavanje mišljenja.

"Pozitivna strana našeg sistema je da je moć u ruci grupe, a ne pojedinaca. Ne može jedna osoba da odluči nekoga da otkaže, već to mora da bude grupa ljudi. Često se dešava da sistem ne uspeva da osudi nečiji postupak, a poznate ličnosti uspevaju da se izvuku zbog slave i novca. Žrtvama tih ljudi moramo pružiti podršku, a ovakvim kampanjama stvaramo neki bolji svet. U budućnosti mnogima neće pasti na pamet da čine loše stvari, jer će znati šta ih čeka", kaže Vukan.

Kultura otkazivanja je odavno stigla i kod nas. Tviter je mreža na kojoj se otkazivanje najčešće dešava, a slučajevi su sve češći. Jelena Kleut navodi dva eksplicitna primera u kojima se desila takva kampanja, ali je u međuvremenu otišla u svim pravcima osim onog koji je validan.

"U Novom Sadu smo imali situaciju da se studentkinja medicine suočila sa rasističkim uvredama svoje komšinice u liftu. Onda se ispostavilo da je ta komšinica lekarka u Kliničkom centru Vojvodine, da bi se posle toga internet nadigao. Sa jedne strane smo imali slučaj ukazivanja na rasizam, a sa druge strane se vadio CV doktorke, šta je ranije radila i slično i sve je otišlo u veoma privatni nivo. Sa druge strane smo imali Baku praseta i slučaj sa maloletnicom, ali to je druga situacija. On je izgradio imperiju koja se generiše protokom na društvenim mrežama i on mu se obio o glavu. Javna ličnost kao što je on mora da istrpi više. Sa druge strane, bez ikakve želje da je opravdam, imamo ženu koja svojim ponašanjem, osim ispada u liftu ničim nije pokazala da je takva. Sve ovo govorim jer svrstavamo mnogo različitih stvari pod jedan naziv. Kultura otkazivanja je pozitivna kada smo usredsređeni na problem i rešavanje, a negativna kada sklizne u kopanje po privatnosti i ukidanje ljudi kao ličnosti", kaže Jelena.

Više o ovoj temi poslušajte na našem podkastu.

P.K.