Gde je rokenrol bunt - ropac ili renesansa?

Od Boba Dilana i pesme "Blowin’ in the wind", preko Pistolsa i "God save the queen" pa do megahita benda Rage against the machine "Killing in the name", do danas se u etar natiskalo na hiljade pesama koje obiluju buntom i protestom. Rok bunt nije zaobišao ni naše prostore osamdesetih i naročito devedesetih, kada je i represija bila najžešća.

Projekat Rimtutituki, koji je okupio neke od najvećih imena novog talasa, ostaće upamćen kao jedan od najboljih antiratnih protesta na ovim prostorima. Ali, umeju li rok i pank i danas da zagrme caru da je go? Nije da nemaju povoda, a zahvaljujući društvenim mrežama nije da nema i gde da se čuje.

Za Leonida Pilipovića, alijas Lea fon Pankenštajna iz benda Goblini, bunt je pre svega stvar mladih. Svaka generacija prolazi kroz tu fazu i iza svake ostaje muzika kojom udaraju na nepravdu.

"Bunt je prirodna stvar, ona nastaje u mladalačkim danima. Prestaješ da budeš mamin i tatin sinčić, prestaješ da živiš u svetu igračaka, medvedića i leptirića, saznaješ da svet nije baš tako fino mesto kako su te učili i to stvara veliko nezadovoljstvo", objašnjava Leo.

Leo kaže da je bunt nerazdvojni deo rokenrola, da ga je uveg bilo i biće ga, ali on nipošto ne sme biti nametnut.

"Živimo u takvim vremenima da ti svakodnevnica nameće teme o kojima jednostavno moraš, u stvari, imaš potrebu da kažeš nešto. Ja odbijam da protestna pesma postane obaveza. Mi smo pre svega muzičari, ali ne smemo sebi dozvoliti da nam to postane obaveza. Ako imam stav o nečemu ja ću to reći jasno i glasno, ali ako nemam – neću. Ono što se nama dešava, kada pričamo o Goblinima, mi imamo potrebu da kažemo šta mislimo i to nam nije nametnuto sa strane", kaže gitarista Goblina.

Muzičar i pesnik Nikola Vranjković, nekadašnji član benda Block Out, kaže da protest jeste deo rok kulture, ali da ova vremena ne smatra kriznim jer nisu ništa gora od nekih koje je preživeo. Stoga mu je, kako kaže, glupo kad čuje da se neki autor, koji napiše socijalno angažovanu pesmu, busa zbog toga u grudi.

"Ovo je jedan miran period u kojem se niko od nas ništa ne pita, a ni ovi što nas j..u se ni za šta ne pitaju. To je period u kojem nije lako napisati buntovnu pesmu jer ovde, kad čovek malo razmisli, i nije tako loše kad vidimo šta je sve oko nas", kaže Vranjković.

On je prošle godine objavio pesmu "Moraćeš da naučiš da živiš sa tim". Ne želi da je objašnjava jer, kako kaže "kog ju je vraga i pisao ako mora da je tumači". Upravo ovu pesmu, nabijenu kritikom, mnogi tumače kako im odgovara. Vranjković kaže da voli da izazove taj efekat.

"Nedavno je neki tip na Fejsbuku rekao kako je ta pesma o njemu, što, naravno, nema nikakve veze sa životom. Ja volim da moje pesme mogu da gledaju svako iz svog ugla, pa i da ih prisvajaju. A, opet neki ljudi kojima to u određenoj političkoj konotaciji odgovara danas, njima je to super pa kažu kako je pesma super i protiv nekoga i tako dalje", kaže Vranjković.

Za Duška Domanovića, pisca i novinara, rokenrol jeste bunt jer je kao takav i nastao. Danas, kako kaže, ta angažovana dimenzija više nije toliko izražena jer i dalje na protestima slušamo pesme iz devedesetih.

"Rokenrol pre svega jeste, a to je jedna od njegovih definicija, taj medij kroz koji bunt mora da progovori. Naravno i u današnjem našem roku on postoji, ali se ne vidi jer je ćušnut u stranu ili, ukoliko je vidljiv, pretvoren je u taj neki salonski rok kakav ja niti pratim niti u njemu vidim nešto dobro i kvalitetno", kaže Domanović.

Duško kaže da nije dovoljno imati stav i progurati ga u pesmu već da za ozbiljnu angažovanu pesmu treba ozbiljna kombinacija hrabrosti i talenta. A toga je sve manje.

"Zaista je jako malo novijih bendova koji su sa jedne strane spremni i hrabri, sa druge kreativni da bunt izraze. Posle devedesetih jako je malo toga ostalo. Pomenuli smo Gobline, to jeste jedan surovi i sirovi bunt, ali kazan jezikom iskrenim i iskrenom pankerskom i rokerskom poetikom – ubojitom. Nisam siguran da ima ko da ih zameni. Pre izvesnog vremena ponovo sam čuo pesmu Blok auta – Poštar i rasplakao se. Prosto je neverovatno kako su uspeli da kroz jednu nebitnu pojavu kakva je poštar i njegovu ispovest prikažu svo zlo i pakost kojom su nas bombardovali devedesetih", kaže Domanović.

Londonski Indipendent bavio se zimus temom: može li Trampova vladavina izazvati novi talas buntovnog panka kakav je nastao osamdesetih u Reganovo vreme. Većina muzičara sa kojima su razgovarali složila se da su okolnosti za to idealne i da treba očekivati plimu anti-trampovskih pesama. Politička i socijalna depresija u Srbiji malo je razdrmala rok scenu, ali su pesme bunta ovde još uvek više incident nego deo nekakvog talasa kakvom smo svedočili devedesetih. Palicu je donekle preuzela hip-hop subkultura, ali to je posebna priča kojoj ćemo posvetiti pažnju. 

Preslušajte i prilog u plejeru:

P. Klaić