EU prolazi kroz krizu, ali se zgrada neće srušiti

Robert Šuman je 9. maja 1950. godine predstavio svoj predlog kreiranja organizovane Evrope. Ovaj predlog, poznatiji kao "Šumanova deklaracija" smatra se početkom onoga što danas prepoznajemo kao Evropsku uniju. Dan Evrope je prilika za različite aktivnosti i festivale koji Evropu približavaju njenim građanima. Danas su sve institucije EU otvorene, pa možete slobodno prošetati salama gde se donose glavne odluke u Briselu. 

Novi Sad godinama u nazad Dan Evrope obeležava koncertima na Trgu slobode pod nazivom Ritam Evrope. Večeras od 19:30 na trgu nastupaju Tri kapljice, The Toasters, Let 3 i Disciplina kičme, a O radio će sve koncerte sa Trga prenositi uživo u svom programu. 

Dokle smo stigli na našem putu ka Evropi razgovarali smo sa predsednikom Evropskog pokreta u Srbiji Mihailom Crnobrnjom. Prema njegovim rečima, teško je oceniti koliki smo put prevalili, jer se zahtevi stalno menjaju. Smatra da je ono što je urađeno, urađeno dobro, ali da ima i dosta propusta, naročito u sudstvu. Poglavlja 22, 23 i 24 su pored Kosova najteža a tiču se upravo sudstva, ljudskih i manjinskih prava. Sa druge strane, najviše je urađeno u trgovini i carinskoj uniji. Ne samo da je dosta urađeno, nego su i efekti dobri pa nam je Evropa danas najveći trgovinski partner i dve trećine ukupne trgovine ide upravo na 28 zemalja Evropske unije. Ipak on kaže, da je pred Evropskim pokretom još mnogo posla.

"Naš glavni zadatak jeste rasprostiranje ideje o Evropskoj uniji i prihvatanje ideje o Evropskoj uniji, jer evroskepticizam raste. On raste i u samoj EU, pa onda nije čudo da raste i ovde kod nas. Mi se borimo i trudimo se da suzbijemo taj evroskepticizam. Možemo da kažemo da EU prolazi kroz krizu, ali da se zgrada srušiti neće. Možda će pasti neki balkon, možda će se razbiti neki prozor, ali zgrada ostaje. Ona je dosta čvrsto pravljena decenijama i to što smo mi sada na vratima ne smeta ništa da se zgrada malo popravi. Mi moramo da radimo i naš zadatak u Evropskom pokretu je da utičemo na ubrzavanje reformi koje su neophodne, jer mi te reforme ne pravimo da bismo ušli u Evropsku uniju, nego zbog nas. Mi od toga profitiramo, a ulazak u EU je samo potvrda da smo završili posao."

Predsednica Foruma mladih Ivana Markulić rekla nam je da Evropska unija najviše benefita donosi upravo mladima. Oni mogu da koriste najveći broj pristupnih fondova preko nevladinih organizacija, mogu da studiraju u inostranstvu ili da preko Evropskog volonterskog servisa, odnosno, preko Evropskih snaga solidarnosti volontiraju u evropskim zemljama i do godinu dana. Ipak, ankete kažu da su srednjoškolci najveći evroskeptici.

"Naši mladi su apatični, pre svega zato što im se politika zgadila, jer znamo u kom kontekstu se EU spominje kod nas i da je ona uvek deo političkih previranja. Mi smo dosta radili sa mladima na lokalu, svuda po Srbiji i oni nemaju neki stav o EU kao takvoj, kao da nisu svesni šta sve mogu kao mlade osobe da dobiju. Nažalost, u anketi javnog mnjenja i dalje se pokazuje da su najveći evroskeptici srednjoškolci. To su generacije koje su rođene '99. i 2000. koje se ne sećaju ni NATO bombardovanja, oni su plod indoktrinacije koja se dešavala u periodu dvehiljaditih, putem istorijskih udžbenika. Ako sad vratimo malo film u nazad možemo da se setimo i zašto je to tako. Naši srednjoškolci su nažalost najveći evroskeptici i interesantno je to da, kada pričate sa njima zašto su protiv Evropske unije, oni nemaju argumente, ne znaju da vam objasne. Tako da taj proces pomirenja i dalje nije završen, iako smo mi dugo u tome. Proces pomirenja je itekako povezan sa evropskim integracijama, tako da tu tek treba da se radi. A mi smo baš duboko u ovom procesu."

Kako je protekla ulična akcija Foruma mladih i Evropskog pokreta u Srbiji na Trgu republike u Beogradu, pogledajte u videu ispod:

Emisiju U kakvoj zemlji želim da živim posvećenu Danu Evrope možete preslušati na podkastu O radija.

Alma Kovčić