Dunav je čistiji jer je industrija mrtva

Kažu ljudi, kada se vrate iz Beča, da je Dunav zaista plav i da je Štraus bio u pravu. Lepi plavi Dunav je sintagma u koju već dugo kod nas niko ne veruje, ali verovali ili ne, ako krenete uzvodno, naletećete i na to plavetnilo.

Dunav prima otpadne vode skoro svih gradova koji se nalaze u njiegovom slivu. U zavisnosti od toga koliko ti gradovi vode računa o svojim otpadnim vodama, toliko je i Dunav zagađen. Zemlje koje su kasnije počele da primenjuju propise Evropske unije, kao što su Mađarska, Hrvatska i Srbija, a nizvodno Bugarska i Rumunija, kasnije su počele i da primenjuju sisteme za pročišćavanje otpadnih voda i zbog toga Dunav nizvodno ima veći sadržaj zagađujućih materija, a samim tim i lošiju boju.

Kod nas se u Dunav izliva velika količina otpadnih voda, ali izgleda da ipak nismo najgori. Dunav iz naše zemlje izlazi za kategoriju u boljem stanju nego što u nju ulazi. Daniela Stojković iz organizacije Sveti Dunav i potpredsenica foruma Danube Civil Society kaže da to na žalost ne govori mnogo o nama i našoj brizi o ovoj reci.

"Kada Dunav ulazi u našu zemlju kod Bezdana on ulazi u trećoj kategoriji, a kada izlazi u Đerdapu izlazi u drugoj. Nažalost, to nije stanje koje sagledava našu brigu i zaštitu Dunava ili to da se ovde ipak učinilo nešto nakon petnaest godina od kako  postoji Dan Dunava. To je, naprotiv, rezultat toga što je naša industrija skoro zamrla", rekla je Daniela u našoj emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim".
 

Konvencija o zaštiti reke Dunav doneta je 1994. godine u Sofiji, a deset godina nakon toga pojavila se i potreba za obeležavanjem internacionalnog Dana Dunava. Naša zemlja je potpisnik te Konvencije što znači da smo pristali na njene odredbe. Igor Jezdimirović iz udruženja Inženjeri zaštite životne sredine kaže da se u Srbiji prečišćava tek nešto više od deset odsto otpadnih voda.

"Taj procenat mora značajno da se poveća što će zahtevati, naravno, sa jedne strane investicije u same sisteme za preradu otpadnih voda, ali će sa druge strane u izuzetno velikoj meri doprineti poboljšanju kvaliteta samih vodotokova koji primaju sve te otpadne vode", kaže Igor.

On dodaje da ćemo uskoro morati da plaćamo, verovatno sistemom objedinjene naplate, ne samo vodu koju koristimo već i tretman otpadnih voda, ne zato što to Evropska unija propisuje, već zbog toga što otpadne vode direktno utiču na naše zdravlje.

"Upravo se iz tih zagađenih reka, u najvećem broju slučajeva, gradovi snabdevaju pijaćom vodom. Što su nam bolji kvaliteti reka, lakše ćemo doći do kvalitetne pijaće vode. To je nešto što moramo da povežemo. Ako ne želimo sutra da ostanemo bez kvalitetne pijaće vode mi moramo sačuvati sve izvore vode, jer kada nemamo adekvatan sistem za preradu otpadnih voda, otpadne vode iz industrije, deponije ali i naše lične, truju nam vodu koju mi sutra moramo da preradimo da bi pili", upozorava Igor.

U Srbiji je u toku projekat koji je finansirala Evropska unija, a koji se tiče adaptacije okvirne direktive o vodama kojom je planirano da Srbija do 2039. godine napravi oko 350 novih postrojenja za prečišćavanje vode što je veliki projekat, ali koji bi znatno uticao na to da sva zagađenja konačno smanjimo. 

Programi povodom međunarodnog Dana Dunava su različiti u svim zemljama. Uzvodno su uglavnom namenjeni deci i mladima, jer tako formiraju građanstvo koje od detinjstva vodi računa o reci. Što Dunav dalje teče to su programi ozbiljniji, a često dobijaju i protesnu notu. U Novom Sadu će povodom Dana Dunava od 4. do 7. jula na letnjoj pozornici Kulturnog centra Novog Sada biti održan Water fest.

Emisiju U kakvoj zemlji želim da živim posvećenu Danu Dunava možete preslušati na podkastu O radija.

Alma Kovčić