Do humanosti na tri klika

Tema emisije O tome se priča bila je humanost na društvenim mrežama. Postoji mnogo grupa na Fejsbuku i drugim mrežama koje pozivaju svoje pratioce da pomognu i doniraju sredstva, naravno, u skladu sa svojim mogućnostima. O ovoj temi razgovarali smo sa Leom Bodor jednom od admina grupe "Just Give Novi Sad" i našim stalnim komentatorom Vragolažom. 

Grupa "Just Give Novi Sad" već nekoliko godina pruža mogućnost da oglasite nešto što vam više ne treba, u slučaju da je nekome potrebno. Lea Bodor deo je admin tima maltene od samog starta i kaže da ovakav koncept postoji svuda u svetu već duže vreme, po principu Pokloni ono što ti ne treba ili Potraži ono što ti treba. Lea kaže da je na ideju za grupu došla njena drugarica, kada je shvatila da ima višak stvari koje joj nisu potrebne, a nekome su možda potrebne i upotrebljive. Lea kaže da je pružanje i prikupljanje pomoći preko društvenih mreža najpristupačniji i najvidljiviji način.

"Naša grupa broji više od deset hiljada članova, što se godinama gradilo. Sad je to stvarno velika platforma koja pruža mogućnost da nađete ono što vam je potrebno. Verovatno to nije jedini način, ali smo u to trenutno najviše upućeni i to najviše praktikujemo", objašnjava Lea i kaže da je u početku grupa funkcionisala kako je prvobitno i bilo zamišljeno, ali da je sa porastom grupe, sve postalo "malo haotičnije".

"U jednom trenutku je bilo opšte rasulo, mnogo ljudi i mnogo ćudi i tada sam shvatila da nam je potrebna struktura, iako je u pitanju samo Fejsbuk grupa. Tada su nastala pravila grupe, tražila sam pomoć od nekoliko ljudi, napravili smo admin tim koji trenutno kontroliše i prati rad grupe. Sad pokušavamo da se pridržavamo pravila i to olakšava funkcionisanje grupe".

Zanimljiv je način "dizanja" nekog posta. Kada žele da neki post bude vidljiviji, ljudi stave tačku u komentar, što ga automatski prosleđuje i u njihov news feed, pa na taj način postaje vidljiviji široj publici.

Da li sada imate problem manje vidljivosti, nakon pojave explore feeda?

"Nisam sigurna da li se naša grupa pojavljuje ljudima u explore feedu. Malo je haotičnije da na našem zidu grupe pregledamo postove, baš zato što nisu vremenski poređani. Upravo zbog tog dizanja se postovi mešaju i gube, ali sva sreća postoji ona search opcija i uz pomoć ključne reči nađemo ono što nam je potrebno", kaže Lea, dodajući i da je dolazilo do pokušaja zloupotrebe postova.

"Pojavilo se nekoliko ljudi kojima je apsolutno sve bilo potrebno, pogotovo veći komadi nameštaja i hrpe odeće. To nam je prvi znak da nešto nije u redu i trudimo se da takve ljude otkolnimo iz grupe. Ne zato što nas zanima ko šta kasnije radi sa tim poklonima. To zovemo poklonom, jer ga od srca dajemo nekome i više nije naš predmet, pa nam i nije bitno šta neko kasnije radi s tim. Ali pošto je to humana grupa, trudimo se da izbegnemo neprijatan momenat. Ne volimo da poklon koji su dobili dobronamerno, iskoriste i preprodaju negde. Mi se trudimo da to iskorenimo, ali, nije nam u interesu da kontrolišemo ljude, a i nemoguće je kontrolisati deset hiljada članova", kaže Lea.

Prema njenim rečima, društvene mreže su pravo mesto za vidljivost ljudi kojima je potrebna pomoć.

"Društvene mreže definitivno imaju tu moć da neko kome je potrebna pomoć bude vidljiv i zapažen. Mislim da je sasvim u redu i prihvatljivo da se ta moć iskoristi, pogotovo u ovo moderno doba. Koristimo sve resurse koje možemo kako bi pomogli nekome", kaže naša sagovornica.

Vragolaž kaže da postoji verovatnoća da ljudi traže pomoć na društvenim mrežama jer su naučili da će ih tu neko zapaziti.

"Pogotovo oni koji imaju iskustvo sa tim da ih država iskulira, a to se dešava većini. Praktično moraš da imaš vezu da bi ti neko pomogao. Ljudi se više i ne trude da se obrate državi za pomoć, već samo naprave sliku, stave na facebook i drugi to šeruju. Nama, na Vragolažu, bar dva puta mesečno pošalju nešto tako. Mi to šerujemo, ali uvek tražimo da nam pošalju neku informaciju o tome, da budemo sigurni. Ne možemo tek tako da šerujemo sliku sa računom i da računamo na to da će ljudi da nam uplaćuju".

Da li su društvene mreže pravo mesto za vidljivost ljudi kojima je potrebna pomoć?

"Društvene mreže dosta pomažu, pogotovo danas kada nema druge pomoći, kad se država ne cima toliko, koliko ljudi na mrežama vole da se pokažu koliko su humani. Ali ima i ljudi koji samo šeruju da bi šerovali, da bi se pokazali, to je zapravo jedino što urade. Ne želim da kažem da ne pomaže svaki lajk, jer ti čim nešto lajkuješ još bar deset ljudi to vidi i odmah se to širi. To je super za humanitarne akcije, da što više ljudi to vidi".

Šta onda to govori o svemu?

"Da nam je jako loša država, tako ću da kažem. Možda su to teške reči, ali ne bi trebalo da se dešava da ljudi praktično prose po internetu da bi preživeli".

Gde su tu onda institucije?

"Mislim da u državnim institucijama pretežno važi pravilo 'daj da radimo što manje' i da im niko ne remeti mir, pa je važne stvari mnogo lakše prepustiti internetu".

Na koji način neko kome je potrebna pomoć može da je zatraži na društvenim mrežama i kako da taj post bude vidljiv?

Dosta ljudi sami sa svog profila naprave neku fotku, to je realno najbolje, jer najviše pažnje privuče slika. Bude to slika njih, neke osnovne informacije, broj računa i ljudi na to reaguju. Mislim, ko hoće, pomoći će. A za vidljivost, to već zavisi od stranica. Ako nekom pošalju, a oni to ne šeruju, to je bez veze. Šerovanje je najmanje što možeš da uradiš, ako nećeš već da uplatiš, šeruj. Neka to vidi hiljadu ljudi, dvoje će uplatiti.

Poslušajte emisiju na našem podkastu.

Jelena Mijatović