Cenzura na webu: Odgovornost u onlajn svetu ista je kao u fizičkom

Cenzura na internetu je kontrola ili obustavljanje objavljivanje informacija, odnosno, filtrirani pristup informacijama. Takođe, uklanjanje neprimerenog sadržaja je sve prisutnije na internetu, pa tako ne čudi činjenica da je samo prošle godine obrisano više od pet miliona videa zbog nasilnog sadržaja koji su pored vlada prijavili i korisnici kanala. U emisiji "O tome se priča" govorili smo upravo o tome, šta je to neprimeren sadržaj, kako ga prijaviti i koliko slobode govora zaista imamo na internetu.

Google, poput drugih kompanija, mora da vodi računa o sadržajima koje iznosi na internet, pa i o onima koje na svetsku računarsku mrežu "kače" korisnici Guglovog video-portala JuTjub. Gugl od vlada širom sveta stalno dobija zahteve za uklanjanje video materijala sa JuTjuba. Korisnici tog portala se često žale na cenzuru, pa je Gugl pre dve godine rešio da počne sa objavljivanjem liste zahteva za uklanjanjem sadržaja sa interneta koje su mu zvanično uputile vlade širom sveta.

Raste i broj zahteva za blokadu sadržaja. Na primer, iz Nemačke se taj broj povećao za 38 odsto. Kina je tražila da se ukloni 121 sadržaj sa Guglovih servisa. Kada je reč o Velikoj Britaniji, sa JuTjuba je uklonjeno 135 video-snimaka i to iz razloga 'nacionalne bezbednosti', a 43 rezultata pretrage preko Gugla je zabranjeno vladinim dekretom.

Internet cenzura je svakako vrlo kontroverzna tema, jer sa jedne strane zaiste može da služi kao sredstvo za borbu protiv određenih pojava, a sa druge može značajno da onemogući slobode koje su građanima širom sveta date postojanjem interneta kao demokratskog resursa. Ostaje da se vidi na koje će se načine građani širom sveta boriti za slobode na internetu i time sačuvati prostor za slobodu govora, mišljenja i slično.

Isto tako, pojavom JuTjub blogera opet je dovedena u pitanje sloboda govora i gde je granica, ako je uopšte ima. Konkretno, JuTjuber Logan Paul je na svom nalogu u jednom video klipu prikazao osobu koja je izvršila samoubistvo. U Japanu postoji šuma za koju se zna da je mesto na koje ljudi odlaze kako bi okončali život. Logan je mislio da bi bilo veoma zanimljivo to prikazati u vlogu, pa je snimio sebe pored osobe koja se obesila uz recenicu: "Šta? Nikada ranije niste stajali pored mrtvog čoveka?" Logično, internet zajednica se pobunila, video je uklonjen ali JuTjuber nije dobio veću kaznu od opomene i nesmetano snima i dalje.

Gost emisije O tome se priča, poznati mladi JuTjuber Milan Inić tj. Jaserštajn, kaže da osoba koja je onlajn ima moralnu obavezu prema sadržaju i gledaocima.

"Meni uvek prođe kroz glavu da će to pogledati moji prijatelji i roditelji. Ono što je zapravo šokantno kada je reč o pomenutom videu jeste to da je on bio broj jedan na trendingu. To znači da je neko iz JuTjuba to video i rekao 'Hej, hajde da stavimo na trending' a ne 'Hej, hajde da ga uklonimo i da mu obrišemo kanal'. A publika takvih i naših JuTjubera su uglavnom deca, dok moja generacija to ne prati mnogo jer smatraju da za njih ne postoji sadržaj. Ono što nikako ne bi trebalo da plasirate onlajn jeste nasilje, nemojte zloupotrebljavati sistem, imajte u vidu ko vam je publika i trudite se nikoga da ne povredite", kaže Milan.  

SHARE Fondacija je neprofitna organizacija osnovana 2012. godine sa ciljem da se bori za zaštitu građanskih prava u oblastima privatnosti, slobode govora, transparentnosti i efikasnosti vlasti i elektronskog nadzora. Bojan Perkov iz te organizacije kaže da je i sam bio u prilici da prijavi neprikladan sadržaj na JuTjubu, kada su u pitanju bile pretnje i kreiranje lažnih naloga, da bi se stvorila loša slika o nekoj osobi. Kako kaže, suštinski je veoma teško pratiti i regulisati sadržaj na internetu, a takođe njegova regulacija može da bude i oblik cenzure slobode govora.

"Regulacija sadržaja na internetu je u dobroj meri ostavljena samim platformama, od kojih su najveće u vlasništvu privatnih kompanija (Gugl, Amazon, Fejsbuk). One su tu u strateškoj poziciji moći jer svojim pravilima mogu da uređuju koja vrsta sadržaja je prihvatljiva, odnosno neprihvatljiva. Sa druge strane, društva poput Kine i Irana filtriraju i blokiraju sadržaje na internetu, pa su tako mnogi sajtovi koje mi u Srbiji svakodnevno koristimo nedostupni u tim zemljama. Svako filtriranje sadržaja na internetu je veoma problematično i ozbiljno ugrožava slobodu da se šalju i primaju informacije, a u to spada i prethodno pregledanje sadržaja da bi se nešto odobrilo ili ne. Situacija je još gora kada je u ulozi cenzora mašina, koja ne razume širi kontekst i koja je sklona greškama, što se naročito videlo kada je reč o zaštiti autorskih prava", kaže Bojan i objašnjava šta je neprimeren sadržaj.

"Na to pitanje nije lako odgovoriti, s obzirom na to da su standardi prihvatljivosti, odnosno neprihvatljivosti, različiti širom sveta. Tako recimo, Prvi amandman na Ustav SAD pruža mnogo veću slobodu izražavanja od člana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji postavlja konkretna ograničenja u pogledu slobode izražavanja. Takođe i dalje postoje mnoga društva u svetu koja imaju stroge kazne za uvredu najviših državnih funkcionera (monarh, predsednik) ili recimo blasfemiju i slične oblike izražavanja", objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je odgovornost za ponašanje u onlajn svetu ista kao u fizičkom svetu.

"Pretnja je pretnja bez obzira na to da li je upućena na Fejsbuku ili lično u razgovoru na ulici. Postoje različiti načini na koji građani mogu tražiti pravnu zaštitu ukoliko su meta uznemiravanja ili npr. pretnji koje predstavljaju ugrožavanje sigurnosti, kao i mehanizmi poput blokiranja korisnika i prijavljivanja sadržaja i naloga onlajn platformama. Treba napomenuti da je uvreda i dalje krivično delo u Srbiji, dok je kleveta obrisana iz Krivičnog zakonika, te se za povredu časti i ugleda zbog klevete može pokrenuti građanska parnica za naknadu štete. Krivični zakonik Republike Srbije od skoro sadrži krivično delo proganjanja (član 138a). Svako ko smatra da su mu prava ugrožena može da se obrati policiji, sudu i Tužilaštvu za visoko-tehnološki kriminal, koje je nadležno za slučajeve gde je izvršenje krivičnog dela povezano sa korišćenjem tehnologije", rekao je Bojan gostujući u emisiji "O tome se priča".

Pitali smo i naše sugrađane šta misle o ovoj temi:

Sadržaj na netu se jako teško može regulisati. Na Jutjubu postoji pravilnik koji govori o tome šta se sme raditi a šta ne. Postoje određeni strajkovi, ako ih jutjuberi odnosno korisnici prekrše tri puta, nalog im se briše.

Smatram da je dobro regulisano, ali može i bolje. Još uvek nisam imao priliku da prijavim nekoga ili neki sadržaj na netu.

Neke stvari koje se tiču privatnosti, jer sada svako može da vidi sve, nekako mi je postalo previše otvoreno. Ali nisam nikoga do sada prijavljivala, a mislim da niko nije ni mene.

Internet pre svega konzumiram za informisanje i zaista sam naleteo na mnogo neprikladnog sadržaja ili na užasnu propagandu. Jeste dobro regulisano a opet s druge strane i nije. Ako govorimo o nekoj slobodi govora, onda svako ima pravo na sve, a da li to treba regulisati ja zaista ne znam. Mene niko nije prijavio ali ja itekako jesam.

Sigurno sam nekoliko puta prijavio neki sadržaj na Jutjubu da li zbog nasilja ili nekog eksplicitnog seksualnog materijala koji nije prikladan za maloletne osobe, a može biti i zbog rasističkih ili seksističkih stvari. Iskreno mislim da mene niko nije prijavio, jer nisam kačio ništa što ugrožava nečija prava. To je relativno ok regulisano ali bi trebalo da se obrati pažnja na sadržaj koji se plasira mlađoj publici, pošto su oni kao sunđeri i dosta toga upijaju, pogotovo negativne stvari. Naravno i roditelji bi morali više da obrate pažnju, kao i sam Jutjub, koji bi trebalo da bude oštriji što se tiče nekih segmenata.

Kao što je pomenuto, razlozi za cenzuru kreću se od dobronamernih ciljeva kojima se žele zaštititi deca od neprimerenih sadržaja, sprečiti širenje terorističke propagande, zaštititi autorska prava, pa do ekstrema kojima se celoj naciji onemogućava pristup sadržajima na internetu. Bez obzira na razloge, učinak cenzure je isti – blokiranje web stranica i sadržaja koji se smatraju nepoželjnim.

Emisiju "O tome se priča" poslušajte na našem podkastu.

J.M.