Što gore u svetu, to bolje za pank!

Osiječki bend Debeli precjednik i zagrebački Mašinko važe za the best of aktuelne hrvatske, ali i regionalne punk scene, a nakon što su ove jeseni objavili split izdanje "Mašinko: Majmun godine / Debeli precjednik: Godina majmuna" njihovi zajednički koncerti bili su naročito iščekivani. Poslednji u nizu odsvirali su u petak u osiječkom klubu "Epic" i time zaključili koncertnu godinu. Napravili su sjajnu svirku koja se sasvim legitimno može smatrati Novom godinom za pankere i ostalu ekipu sklonu uživanju u sličnim zvucima i atmosferi. 

Pored toga što je atmosfera na koncertu bila odlična, osiječka punk rock ekipa je otvorena, neposredna, srdačna i vazda spremna na pre i after partije, te sam tu negde u pauzama između druženja, zafrkancije i pevanja, razgovarala sa gitaristom Mašinka, Lovrom Koružnjakom Lavom i frontmenom Debelog precjednika, Tinom Kovačićem Kocom.

"Ovo nije bila jedna od naših najproduktivnijih godina, ali je svakako jedna od najnapornijih jer mislim da smo odsvirali najviše koncerata. Sve se to zalaufalo s poslednjim albumom i trebalo nam je nešto više od godinu dana da se to slegne i da se neki novi ljudi i novi klinci navuku na to. Prešli smo sa nivoa demo benda na nekakav malo viši nivo, čuli su nas ljudi i van Hrvatske i sve je krenulo ozbiljnijim tokom", kaže Lovro osvrćući se na 2016. godinu.

Kako se druže i uzajamno poštuju, zajedničko izdanje bilo je logičan proizvod trenutka u kom su oba benda imala nekoliko novih, a neobjavljenih pesama.

"U tom trenutku naši prijatelji iz Osijeka Debeli precjednik imali su šest stvari gotovih i mi smo imali šest novih stvari pa smo se dogovorili da izdamo split album jer smo smatrali da ljudima treba sve vreme davati nešto novo da bi bili zainteresovani i mislim da je bolje izdati šest stvari na split albumu nego čekati recimo tri godine da objavimo deset ili dvanaest stvari na vlastitom albumu", dodaje Lovro.

Sa njim je saglasan i Koca koji kaže da su upravo zajednički koncerti pokazatelj koliko je to dobar potez bio. U prilog tome govori i činjenica da se split izdanje nalazi na listama albuma godine raznih muzičkih portala.

"Sa bendom Mašinko družili smo se i pre ovog splita, to su predivni ljudi. U Zagrebu smo imali dva koncerta dan za danom i čini mi se da nas ljudi osete, mada i to nije ključna stvar, jer mi smo skontali da je nama divno i kad vidim kako publika reaguje, kad dobijemo ovakav fidbek onda je to pun pogodak", kaže Koca i dodaje da je ova godina bila jako dobra za Debelog precjednika.

"Ove godine smo se još više povezali i proživljavamo jednu katarzu što se tiče benda. Stvarno uživamo u onome što radimo i više stvarno ne dugujemo nikome ništa. Kad se vidimo na probama i kad se družimo znamo da je to to. Proživeli smo krizu pre nekoliko godina, kada je bilo dosta antagonizma u bendu, nismo jedni s drugima hteli da budemo u istoj prostoriji. A danas imam osećaj da smo najsretniji bend na svetu, jer se stvarno uvažavamo, mislim da je to ključna reč. Svako zna svoju ulogu u bendu i mislim da to stvarno dobro funkcioniše. Što se tiče benda, valjda što je lošije stanje u svetu, onda je bolje u panku, jer pank je takva muzika", kaže Koca.

O istom osećaju i atmosferi priča i Lovro ističući da muzika koju pravi Mašinko nastaje kao proizvod hemije koja se stvara među ekipom u bendu.

"Mi ovo prvenstveno radimo jer smo prijatelji, jer volimo da se družimo, sviramo, putujemo zajedno i to nikad neće preći u tu mainstream sferu, nikad nećemo u tom smislu biti 'ozbiljni'. Ali imamo planove, album se može desiti tako da za dva meseca napravimo deset novih stvari ili može proći dve godine da se ne desi ni jedna nova stvar, sve zavisi od hemije i slobodnog vremena", kaže Lovro.

O albumu razmišljaju i Debeli. Imaju sedam novih pesama koje neće svirati uživo dok ih ne snime, jer kako Koca kaže ispostavilo se da publika na nepoznato ne reaguje baš s oduševljenjem. Prema njegovim rečima, s obzirom na to koliko su agilni, čućemo ih možda tek 2018. A o tome kako mu izgleda 2017. godina koju je tako lagodno preskočio, kaže:

"Prestrašen sam 2017. godinom. Ne bih hteo da ulazim u to, jer je prevelika i prekompleksna tema. Dakle, svet ide kompletno u pizdu materinu, što znači da će pank biti sve bolji i bolji, jer pank je muzika pogaženih, muzika silovanih, onih koji su uvek u mišjem ćošku, onih koje gaze i oni su ti koji bi trebalo da pokrenu stvari. Za muziku se ne bojim. Za svet se bojim", kaže Koca i dodaje svetliju nijasnu ovoj crnoj:

"Mi pokušavamo da menjamo stvari u našem malom svetu, to je ta naša regija koja je nekad bila Jugoslavija plus još nekoliko državica okolo, nemamo uticaja van toga. Ali, ako možeš da promeniš dva mozga kroz neku pesmu, zapravo ne, krivo sam se izrazio, ne želim da menjam mozak, nego ako mogu reći šta imam, a da me dvoje ljudi čuje, to je to", zaključuje on.

Prema veoma slobodnoj proceni, u klubu "Epic" je bilo sto puta po dvoje. A nakon koncerta još se imalo zapevati uz Kud Idijote, Gužvu u 16-ercu, Atheist rap, Propagandhi i ostale poštovane i/ili omiljene izvođače iz čitavog univerzuma domaćeg i stranog panka. Sadržajna, emotivna i zabavna druženja poput ovog u Osijeku na mene neminovno ostavljaju utisak onog ujevićevskog "pobratimstva lica u svemiru", u ovom slučaju, pobratimstva lica u panku powered by Mašinko i Debeli. I zbillja, sve dok ima takve ekipe i takvog zvuka lakše se korača kroz godine, kakve god one bile.

Jovana Zdjelarević