Ko to tamo svira (2) - Gitare Tomišić

Naši drugi gost u serijalu "Ko to tamo svira" je Miloš Tomišić iz Tomišić Man Made Guitars. O radio svakog četvrtka predstavlja domaće graditelje električnih gitara i bas gitara, kako bi dunuli vetar u leđa kvalitetnim majstorima i muzici kojoj kumuju. 

"Ideja je došla sama, završio sam elektro-fakultet, bavim se muzikom 20 godina i prvo sam sebi pravio pedale, pojačala, preampe, pokušavao sve i svašta. Potom sam sebi počeo da popravljam, pa drugima, kupio polomljenu gitaru i sastavio je, mislio da tako ostane i onda mi je Nenad Karišić, naš zajednički drugar, rekao 'hajde napraviš i meni'. Do četvrte, pete gitare sam radio samo sebi i drugarima i onda je krenulo svojim tokom", govori nam Kuljanin Miloš Tomišić, majstor iza firme Tomišić Man Made Guitars čije instrumente sviraju, između ostalih, Marko Cvetković iz Di Lune, Dejan Matović sa Slobodanom Trkuljom, Pera Krstajić sa Berklija, naš kolega Vlada Samardžić, Nebojša Antonijević Anton iz Partibrejkersa, Robert Telčer iz Velikog prezira, Aleksandar Luković iz SARS-a...

"Prijatelj i ja smo uzeli CNC mašinu s namerom da radimo druge stvari koje su propale (smeh). Shvatio sam da uz to mogu brže da preguram početne korake, crtanje, šabloniranje, pošto to oduzima puno vremena. Rekao sam što da ne, počeo polako, napravio sajt, kontaktirao ozbiljne muzičare..."

Miloš Tomišić

Kada si prelomio da se ovim poslom profesionalno baviš?

Pre tri godine sam ozbiljno počeo da ih pravim i oglašavam se. Registrovao sam firmu i sajt tomisicguitars.com. Imam i Fejsbuk stranicu s podacima. Sajt je super da te shvate ozbiljnije, ali Fejsbuk je bolji za reklamu i komunikaciju sa klijentima i zainteresovanima.

Koji unutrašnji impuls te je naterao, znam da je mozak jedno, a duša drugo?

Svaki put hoćeš da budeš bolji nego što si bio. Mušterija nije zahtevna koliko sam ja zahtevan. Mušterija je uvek zadovoljna, traže možda dodatna podešavanja ali znam šta sam radio. Na svakoj gitari se nešto pogreši, nauči, hoćeš uvek sve bolje i bolje, valjda svaki čovek želi da se unapredi, nije bitno koji je posao.

Boris Sekulović i Nenad Karišić sa Tomišić instrumentima

Kako nalaziš drvo?

Snalazim se sa svih strana. Imaš jasen, johu, javor i ružu na vratu ili samo javor. Na drugoj strani, imaš Gibsona - mahagoni, javor, ružu, eventualno ebonovinu i to je zatvoren krug. Naš jasen ne valja ništa, odličan je tonski, ali je pretežak. Domaće vrste johe su dobre, javor domaći nije najsjajniji ali ga donose ljudi iz Bosne, bitna je nadmorska visina, da sporo raste i ima gust god. Jasen radim s komorama da ga olakšam, gledam da ne uvozim jer su jako supe dadžbine, tri puta su veće nego vrednost drveta.

Toliko o onih "Dinkićevih" 50 evra limita za besplatan uvoz robe?

Joj, te carine, to je strašno. Imaš kao do 50 evra uvoza bez carine, mada kažu da je do 100 ali nije, ne možeš nikoga ni da pitaš da ti odgovori. Oni ti PDV obračunaju na vrednost robe, šipinga i carine, što je neverovatno, za parče močvarnog jasena koji u Americi košta 50 dolara za jedno telo ide mi šiping još 50 dolara, plus carina jer pređe onih 50 evra, i na sve to PDV za vrednost preko 100 dolara. Košta me 150 evra nešto što košta 50. Mahagonija ima na stovarištima, više vrsta. Zaštićen je zakonom, kao i sve vrste ružinog drveta. Nije zabranjena seča, nego trgovina. I sad, tvoj Fender Džez bas, ako ima ružine pragove...

...a ima...

...ne možeš da ga prodaš u inostranstvu i morao bi da dobiješ papir za to. Možeš da ga izneseš, ali ne možeš da ga prodaš. Smislili su način da uzmu pare, a ne da nešto zaštite. Ebonovina još nije ušla u to i uvek se dovijam. Nekada se nađe dobar komad javora na stovarištima, donesu ljudi iz Bosne.

Kako praviš gitare, kloniraš ili dizajniraš?

Krenuo sam sa Telekasterom. Pa drugi, treći, četvrti, peti...(smeh), onda je došao neko i rekao 'hoću kopiju Fendera 335', pa sam pokušavao da napravim svoje. Pre godinu dana Marko Cvetković i ja, basista Del Arno Benda i Di Luna benda koji je industrijski dizajner, seli smo i dogovorili se da napravimo nešto što niko nije uradio, što je i objavljeno na sajtu notreble.com. Gledam da guram tu priču, kopija će uvek biti, baš sad radim bas za Vladu Samardžića, ta tri sam napravio i jedan je kod Pere Krstajića na Berkliju, on me tamo promoviše, a Vlada će ovde biti endorser.

Koliko naplaćuješ instrumente i kako ide komunikacija sa klijentima?

Uglavnom je preporuka, 99 posto, pa Fejsbuk ili telefon, nedavno mi se desilo da me je zvao neki mladi džezer iz Beograda, došao sutra i kaparisao gitaru, obično me deset puta zovu i pet puta obiđu pre dogovora (smeh). Ovaj bas je moj model i za njega su cene od 1.600 do 2.000 evra, a kopije zavise od želja mušterija. Drvo bez delova je od 400 evra naviše, pa zavisi šta mušterija želi: neko će na Stratokastera staviti tremolo koji košta 50 evra, a neko od 250. Magnete od 50 ili 200 evra. Plus čudni finiši, materijali koji su neobični, ima svega i svačega, ako će injeleve, onda se to doda na cenu. Fender varijante gitara idu od 400 evra, plus delovi.

Omiljena elektronika?

Radim svoju elektroniku, sam motam magnete. Ako je neko definisan i sviđa mu se neki magnet, on će ga kupiti i ne mora da razmišlja. Ako neko ne zna, onda najviše volim da namotam magnet kako mislim da treba, testiramo, premotam drugačije i mirni smo. Sa kupovinom magneta je potraga duža i skuplja. I kobilicu radim sam, samo čivije kupujem.

Postoji li tržište u Srbiji?

Postoji. Imam gitara u inostranstvu, jedna u Americi, jedna u Kanadu, dve u Hrvatskoj, jedna u Holandiji, sve ostalo je ovde. Mada, kod nas je tržište čudno. Preko, kada neko hoće ručni rad, zato što je bolji od fabričkog, on može da dobije ono što traži. Ako se vodi računa, sa jako kvalitetnim delovima, taj Strat će koštati 1.000 evra. Fabrički standard Stratokaster košta 1.300, 1.400 evra. Ljudi kod nas idu i dalje na varijantu da bude nova gitara, ručno rađena, po njegovim zahtevima - ali po vrednosti polovne fabričke. To je naše tržište, retko ko dolazi s namerom da potroši koliko bi želeo, preko je drugačija priča.

Kako izgleda proizvodnja?

Prvo nabavka drveta, to je najbitnije. Dođeš kod majstora na stovarište, pa nekoliko rakija dok ga odobrovoljiš (smeh) jer neće da ti dozvole da prebiraš, oni prodaju na stogove, a tebi trebaju daska ili dve. Pa prebiraš i kupiš, isečeš na približne mere, ne znaš nikada šta ćeš raditi, bas ili gitaru. Onda ostaviš i gledaš kako se drvo stabilizuje jer je druga vlaga i uslovi nego na stovarištu. S mušterijom biram komade i posao kreće. Crtež radim u KED programima, jedan sam od retkih koji nudi izmenu nuta jako brzo, bez većih troškova. Pripremim crtež, isečem konture na CNC i dalje ručno: radijusi, pragovi, profili vrata, svako lepljenje drveta zahteva period stabilizacije.

Lepkovi imaju vodenu bazu, unosiš deo vlage lepljenjem i moraš da ostaviš bar nedelju dana da se stabilizuje. Dalje pragovi, opet stabilizacija, pa vrat na grublju meru, svako skidanje drveta zahteva da ga ostaviš i vidiš kako će se ponašati. Kada ga isečeš može da pobegne 'vamo ili tamo, pa da se posle vrati. Ima puno praznih koraka i čekanja. Posle ide lakiranje, koristim nitro lakove zato što mi je lakše da radim s njima, fini je, sjaniji i ne zahteva čudne uslove za rad kao poliuretani. Onda se šmirgla, polira i gitara se sastavlja.

I gotovo?

Ne, prvi dan kada se sastavi gitara užasno zvuči, svaki put. Sutra već zvuči bolje, kada je pod tenzijom žica. Prve dve nedelje primetiš čudne stvari da se dešavaju, a posle promena nije drastična. Dolaze mušterije kod mene da ih podese, zato što mora da se ispoštuje taj period podešavanja od dva meseca.

Savet mladom gitaristi ili basisti, kako da kupi instrument?

Danas za jeftine pare ima dobar izbor. Gledaš da ne kupiš baš najjeftiniji instrument, odlično je ako poznaješ nekoga ko se razume da kupiš polovan istrument, ako ne znaš ništa gledaš da kupiš čega ima najviše na oglasima. Volim Jamahe jer kod njih dobijaš mnogo za ono što si platio, Skvajeri su sasvim OK. Gledaš da bude poznatija firma jer one drže neki nivo, na kraju krajeva lakše ćeš ih prodati. Novo ne kupovati jer ne znaš da li ćeš nastaviti da sviraš. Prosto, kupi ono što ljudi najčešće kupuju.

Kojih grešaka da se čuvaju?

Ne postoji greška pri odabiru isnstrumenta. Po meni, ne postoji gitara za hevi metal ili bluz. Ingvi Malmstin svira na Stratu metal i sasvim je OK. Bitno je podešavanje zvuka, nisu greške u instrumentima. I napredniji muzičari se boje da podese nešto na svom instrumentu, znaš, "šipka, to ne sme da se dira..."

Ne bi dobio ključ u gitarskoj torbi da ne sme, zar ne?

(smeh) Da, ne bi šipka bila otvorena da ne sme da se dira. Deca sede kod kuće, slušaju albume i pokušavaju da u sobi da nameste zvuk kakav im odgovara, odu na binu i ne shvataju da nije tako uopšte.

Da li mora da prođe više decenija da se drvo osuši i usvira?

Po meni ne. Kada dobro izabereš drvo, iole, jer u fabrikama to ne rade, sve će da iskoriste - po pet delova za telo, zvučaće akustično bolje nego fabrička gitara. Ako je dobro napraviš ne moraš da čekaš dobar zvuk. Po mom iskustvu stare gitare su samo stare gitare i većina zvuči bezveze. Uvek će biti dobrih komada koje neko pazi, ali stare su uglavnom - samo stare.

Za kraj, kako je tvoj bas dospeo na sajt notreble.com?

Pošalješ tekst, fotografiju i ako im deluje interesantno oni će da objave. Ljudi će to da šeruju, glasaju, pričaju o tome i onda se napravi lista. I Radovan Raša Jovičić iz Rumenke se našao na listi, na sedmom mestu, ja na trećem. Od 52 basa iz celog sveta treći i sedmi su iz - Srbije.

Deo razgovora sa Milošem Tomišićem poslušajte u plejeru ispod:

Igor Mihaljević