Ko to tamo svira (3) - Gitare Ploughman

Naš treći gost u serijalu "Ko to tamo svira" je Radovan Raša Jovičić iz Ploughman Guitars. O radio svakog četvrtka predstavlja domaće graditelje električnih gitara i bas gitara, kako bi dunuli vetar u leđa kvalitetnim majstorima i muzici kojoj kumuju. 

"Kao i sve najbolje stvari - prvo ih radiš slučajno. Prvi moj kontakt sa instrumentima je bio preko jednog klarinetiste i saksofoniste koji je voleo stalno nešto da prčka i budži na saksofonu. Dešavali su se kvarovi koje nije mogao da popravi, a ja sam tada radio u zlatari. Klapnice, mehanizmi koji bi trebalo da se zavare, oturpijaju, zaletuju – tu sam počeo da radim. Kasnije mi je drugar Karlo Janović, iskusni basista, rekao 'što ti ne bi napravio neku gitaru?' To mi je bio izazov, rukavica u lice, što ja to ne bih uradio?! I eto, već deset godina to i radim", govori nam o svom graditeljskom početku Radovan Raša Jovičić iz Rumenke, čovek iza brenda Ploughman, čije gitare Novosađani/ke odavno znaju preko muzike Milovana Đurđića Džimija, Neše Nikolića, pomenutog Karla, dok čuveni Žika Jelić svira jedan od njegovih lepstila. 

"Dao sam sebi brend Ploughman, što na engleskom znači "orač", mislim da je zgodno zbog naših prostora, a i sam sistem rada je naporan. Rad sa drvetom i instrumentima nije naporan toliko, već je rad sa ljudima naporan kao orački (smeh).

Zašto?

Moraš da zadovoljiš sve zahteve. Počeo sam da pravim gitare zato da bih pravio gitare kakve ne mogu da se nađu u radnji. Ako hoćeš ručni rad, napraviš nešto čega nema u radnji, nema da odeš do police i izabereš. Ima danas ovde dobro snabdevenih prodavnica, ali neko kaže "ja hoću to". E, onda hoćeš to ovako, nešto ne može konstrukcijski da se izvede, pa probamo ovako ili onako, da bih uklopio sve želje, po meri čoveka koji će ga svirati, da mu bude potaman.

Praviš li replike i klonove poznatih gitara i bas gitara?

Ma, radim ih... Bez toga se ne može, to je hleb. A preko hleba - treba još nešto.

Koje replike traže ljudi i kako od njih praviš lične kreacije?

Moje kreacije ne počinju od tih gitara. Muzika kakvu slušam diktira ono što volim, najbolje je kada tako radiš. Volim bluz i stariji rokenrol, privlači me vintidž zvuk i to je osnova kada dizajniram instrument, a kada pravimo repliku onda je pravimo da zvuči i izgleda kao original. To manje volim, ali to mora da se radi ako hoćeš da opstaneš.

Koji modeli su ti omiljeni?

Meni su se uvek sviđali Gretsch, Rickenbacker... To nisu gitare koje su kod nas popularne, kod nas su najzastupljeniji Fender i Gibson, sve ostalo je potisnuto, većina vlada s time, a ja sam upravo želeo nešto što je suprotno od toga.

Šta tvoje instrumente čini drugačijim od Fendera ili Gibsona?

Konstrukcijski se razlikuju, po materijalima, po finišu i obliku. Kada je električni instrument u pitanju oblik nije presudan, možeš da si dozvoliš slobodu da radiš šta hoćeš.

U Srbiji je posebno zanimljiva nabavka drveta, njenog tretmana i večito pitanje da li je gitara bolja što je starija. Naša prethodna dva gosta su imala relativno različite stavove po ovom pitanju...

Sada ću ja imati treći. (smeh) Delim mišljenje velikog graditelja, dizajnera i majstora Roberta Benedeta. On pravi džez akustične gitare i tvrdi da nije toliko bitan materijal nego način na koji se instrument napravi. Napravio je jednu gitaru bukvalno od građevinske daske koja služi stolarima, sa sve čvorovima, i napravio je džez gitaru koja radi fantastično. Ne bih se usudio da to lično uradim (smeh) ali bitnije je da izrada bude kvalitetna, samim tim će instrument dobiti utegnut ton, da ne zveči, tandrče ili dobija bezveze zvuke koje ne treba da dobije. Kada se rade kopije onda moraš da pogodiš sve, materijal, konstrukciju i hardver, da bi se to sklopilo u celinu i da zvuči kako treba, kao original.

Od nekog drveta ipak moraš poći?

Najviše volim mahagoni, dobar je tonski i jako je zgodan za rad, fino se obrađuje.

Ali je težak kao đavo, ne?

Nije, ima i težih. To i javor, snabdeo sam se većom količinom direktno iz Bosne. Otišao sam, izabrao trupac na pilani, bio tamo dok se sekao, kompletan proces sam zaokružio i to je super, ali i iz toga treba znati odabrati dobre komade. Bitno je da drvo bude homogeno, da nema unutrašnje napone, svako drvo kada raste beži za Suncem i krivi se na svoju stranu i tu ostaju naponi koji se sušenjem delimično eliminišu ali nešto ostaje, treba znati umiriti drvo.

Kako izgleda komunikacija sa klijentima?

Obično krene uz kafu i rakiju. Onda mi čovek kaže šta bi hteo, neki oblik, da li ima zvuk koji želi, da li više voli finiš ovakav ili onakav i to sve sklapamo u jednu priču. Ne bude to nikada iz prve.

Koliko ti vremena treba?

Zavisi. Kada me ponese stvaralački žar nema granica. Bilo je situacija da sam se u dva ujutru setio da treba da pustim komšije da spavaju. Može da se uradi vrlo brzo, u roku od nekoliko dana, ali kasnije, kod finiša, je potrebno vreme. Nešto što zahteva puno vremena je krivljenje drveta, kod akustičnih gitara, to zahteva jako puno vremena. Recimo da je prosek dva meseca.

Pitam svakoga, koliko košta to zadovoljstvo u startu, znam da gornja granica ne postoji?

Kupac često kupi hardver i donese ga. Onda pitaju da li nešto od toga može da se napravi. "Može". Da li mu je donela tetka iz Nemačke, ili neko s broda, pa prođu jeftinije. Imamo dosta toga ovde, ali nešto ne možemo ovde da kupimo. Najjednostavniji oblici se kreću od 300 evra nagore, gornja granica kako si rekao ne postoji.

Ima li tvoj zanat tržište i budućnost u Srbiji?

Moramo puno da radimo na edukaciji muzičara. Svaki muzičar mora da ima svoj prepoznatljiv ton, a to može da dobije u saradnji sa nama, dobiješ instrument kakav si želeo, sa tonom kakav želiš. Kada bi svaki muzičar imao po jednu gitaru od svakog od nas graditelja imao bi potpuno različite instrumente. Mi ne treba da se takmičimo ko će da napravi bolji klon, već da budemo maštovitiji, da imamo svoj zvuk, teramo ga, svoj stil i oblik i da nas muzičari po tome prepoznaju. "Hej treba mi takav i takav zvuk, aha, pa to Raša iz Rumenke pravi, to je njegov zvuk", ili neki drugi kolega.

Tu su muzičari tanki, u tehnikalijama?

Znaju oni to ali vole Fendera, pa to ti je. Stratokaster i Telekaster su sveprisutne gitare, svi muzičari ih vole i koriste, od toga se ne može pobeći. Ali mi ne treba da se trudimo da napravimo boljeg Telekastera, neka Fender radi to, a mi nešto naše.

Šta ti najviše smeta u poslu?

Možda kako nabavljamo materijal. Uglavnom po stovarištima koja su specijalizovana za egzotične vrste drveta i to se može naći, ali u poslednje vreme teže, da li uvoznici nisu imali veću potražnju - ne znam, ali bilo je egzotičnih vrsta. Drvo koje se nikada nije kod nas moglo naći je ružino drvo, a često se koristi, važno je za vrat instrumenta, i abonos. Za to moramo da se snalazimo napolju, a problem je ako želimo da izvezemo gitaru, sada moramo da imamo potvrdu o poreklu materijala.

Tomišić je prošle nedelje rekao da je zabranjen izvoz rouzvuda iz Srbije?

Da, čak je i veliki Gibson imao problema s tim, FBI ima je upao i zaplenio svu količinu drveta jer se ispostavilo da je potekla iz nelegalne seče.

Kako da mlad čovek odabere pravi instrument?

Na osnovu vrste muzike koju želi da svira. Mora da zna kakav zvuk želi, ne treba da koristi pedale i efekte, već da koristi gitaru kakva daje takav zvuk. Mogu sami, s nama graditeljima ili sa starijim muzičarima da se posavetuju. Niko od nas neće odbiti da dođeš i probaš instrument, pa da čuješ kakav je to zvuk, da li ti odgovara ili ne.

Koje su najčešće greške kada mladi nabavljaju prvu gitaru ili bas?

Nabavljaju se vrlo jeftino ove kineske gitare. U principu one nisu tako loše za tinejdžera koji ne zna da li će sutra biti rok zvezda ili fudbaler, ali ako pokaže ozbiljnije interesovanje treba mu ozbiljniji instrument. Ali sve je to u zavisnsosti od vrste muzike koju želi da svira i zvuka koju mu je potreban.

Novo ili polovno?

Pfff...uh. Tržište polovnih instrumenata je problematično kod nas, svašta se uvaljuje i nikada ne možeš biti siguran šta si kupio. Preporučujem novo.

Šta te tera da budeš sve bolji?

Svaka gitara mora da bude sve bolja i bolja. Moraš stalno da napreduješ, mora da postoji kvalitet u finišu gitare, to je "bling" koji privlači ljude, u samoj izradi ne sme biti grešaka, velikih zazora i nefunkcionalnih delova. Kada su odabrali moje bas gitare na sajtu notreble.com to je bilo tek nakon što sam im poslao fotografije vrhunskog kvaliteta. Svaki novi instrument mora biti bolji, a mene tera i to da svaki novi bude različit i za sebe.

Deo razgovora sa Radovanom Rašom Jovičićem poslušajte u plejeru ispod:

Igor Mihaljević