Iskaz: Podrška je ono što nas pokreće

Nakon što su desetogodišnjicu postojanja proslavili u rodnom Pančevu, članovi benda Iskaz odlučili su da svećice na rođendandskoj torti duvaju i sa novosadskom pubikom. Frontmen Zoran Stefanov - Kiza je uoči koncerta, koji nas očekuje 1. aprila u novosadskom klubu SKC Fabrika, pričao sa nama o tom jubileju, nadanjima i željama, a ekskluzivno za Oradio najavio je da će u Novi Sad doći parti bus sa fanovima!

Deset godina kasnije. Da li je to ono što ste očekivali kada ste počeli sa sviranjem?

To je to. Ja sam mislio sad da završimo, ispunili smo svoja očekivanja i sad kud koji mili moji (smeh). Nije bilo očekivanja. Kad smo kretali to je bilo zbog nas, nije bilo mesta gde možemo da izađemo, da se okupljamo, bar ljudi koji slušaju sličnu ili istu muziku i nismo imali gde da se družimo. Tako da smo u početku pravili žurke na kojima smo mi bili animatori, da bi kasnije to preraslo u tradiciju. Prvo u Pančevu, a nakon toga smo žurku praktično izmestili i u druge gradove.

Šta nas očekuje na novosadskom koncertu?

Planiramo da tu veliku žurku koju smo napravili u Pančevu dovedemo u Novi Sad. Tamo nikad nismo samostalno svirali, uvek su to bili festivali, proslave ili rođendani i to je jako lepo prolazilo. Šteta bi bilo da ne iskoristimo potencijal publike da se napravi nešto lepo. Mi ćemo organizovati parti bus koji će kretati iz Beograda. I onda ćemo pokupiti sve one koji će gostovati sa nama. Među njima su Goblini u instrumental sekciji, Boban iz Ritma nereda, Bvana & Mikri, Grashopper i Marčelo & Filteri. I onda ćemo u parti busu otprilike da pokušamo da napravimo žurku do Novog Sada. Kad stignemo onda ćemo u skejt parku koji je preko puta SKC Fabrike napraviti žurkicu dok traje tonska proba. Planiramo da to bude zagrevanje koje će se preneti u Fabriku.

Primate stopere?

Da. Napravićemo na fejsbuk stranici nagradnu igru i jedan broj ljudi koji budu učestvovali osvojiće put sa nama iz Beograda do Novog Sada i nazad. Uz to i besplatan ulaz na koncert i eto možda još usput nešto popiju i lepo se provedu.

Vaša muzika je neuobičajena i retko ko se odlučuje za to što vi svirate. Kako je došlo do tog spoja, definitivno spojivog? 

To spajanje nekada može da se ispostavi kao mač sa dve oštrice, jer negde je logično spojiti ljude različitih afiniteta, ali se dešava da smo za rokere suviše reperi, a za repere suviše rokeri. Od početka je bila ta fuzija i to je najviše imalo smisla, jer sam ja rastao prvenstveno na različitoj muzici i prosto sam voleo da nađem nešto što je zanimljivo u svakom žanru. Na kraju krajeva, svi ljudi koji su sa mnom i oko mene od samog početka formiranja benda su različitih muzičkih ukusa i ličnosti, što je dobro, jer imamo diverzitet i to se odražava na našu muziku. Da smo jednolični bili bismo sami sebi dosadni.

Četiri albuma i deset godina je iza vas. Koje su vam želje za narednih deset?

Da malo brže radimo te albume. Ono što bih poželeo jeste da i dalje idemo uzlaznom putanjom i da budemo zadovoljni svakim narednim korakom. Mislim da je ovde uspeh istrajati i deset godina, a kamoli još deset.

Koja vaša pesma najbolje opisuje trenutno stanje u kome se trenutno nalazimo?

Poslednja za koju smo uradili i spot, a to je singl "Grizi gazi". A nešto što bi nas najbolje opisalo i odnos ka svetu u kome se nalazimo jeste "Moglo je bolje za nas". Stvarno mi je do skoro bilo teško da izaberem bilo koju pesmu, volim da se vodim onim sve pesme su mi kao deca (smeh). Ali stvarno, ovo su dve numere za koje možemo da kažemo da nas najviše opisuju u situaciji u kojoj se nalazimo".

Ima li današnja muzika uticaj na svest mladih i pokreće li na bunt?

Iskreno se nadam da ima, zato i radim sve što radim. Velika mi je pokretačka snaga taj odziv ljudi i fidbek koji dobijamo od publike. Mislim da ne možemo direktno da menjamo stvari, ali možemo da utičemo na svest pojedinca koja će kasnije da utiče na svest većine. U krajnjoj liniji, da budemo inspiracija nekome ko će možda da uspe da uradi ono što mi nismo.

Šta danas imaju mladi bendovi za razliku od veterana? A šta nemaju?

Imaju internet, a sa druge strane, bolje da ga nemaju. Mislim da imaju više mogućnosti za plasiranje, a opet je to mač sa dve oštrice jer ume da bude kontraproduktivno, zato što postoji more svega i zaista se teško dolazi do vazduha u čitavom tom moru. Sa te neke strane mislim da su čak stariji bendovi bili u prednosti. Lakše nam je da stvaramo, to definitivno, zbog tehnologije, napretka muzičke industrije ali nam je teško da prođemo, zato što danas zaista svako može da se bavi muzikom i da to plasira samo ako je to tržišno isplativ proizvod.

Sve više mladih bendova se okreće saradnji sa drugim izvođačima. Vi ste među pionirima u tome. Koliko to pomaže bendu?

Citiraću Ramba Amadeusa:"Postoje neki ljudi koji to rade mnogo bolje od mene, a onda je sasvim legitimno njih zvati da dođu i ulepšaju moj rad. I onda ja ispadnem veliki mega car" . Naravno, Rambo se šalio. Podrška je jako bitna i to jedinstvo koje se na sceni možda vidi a možda i ne. U mom slučaju se vidi, zato što zaista imamo podršku od meni bitnih ljudi, koji su ipak relevantne ličnosti na našoj sceni. A to je bitno jer je to potvrda da mi radimo pravu stvar. Ako ti ljudi kažu da je to dobro i podrže nas svojim gostovanjem, onda je to to. Oduvek sam voleo da sarađujem sa ljudima koji imaju uticaja na mene, koji su i kreativno učestvovali u mom formiranju, a na kraju krajeva mogu duhovno da oplemene moj rad. To je svakako bitno. Ali ako autor nema nešto svoje prepozatljivo i upečatljivo, neće mu pomoći ni jedna saradnja da napravi bilo šta. Mi važimo za nekoga ko ima zaista dosta gostovanja. Imao sam već izgrađenu priču pre nego što sam krenuo da se povezujem sa tim ljudima. I niko od njih to nije uradio zato što nam je tetka, stric, baba, deda, ujka, nego zato što je njima bilo prezentovano nešto da vide i sve je išlo na dobru volju i prvenstveno da se njima sviđa to što su čuli.

Klupska ili koncertna svirka?

Nekako se tokom ovih godina ispostavilo da su te klupske svirke možda čak i bolje. Mislim da je ovo prvi put da tako nešto govorim (smeh). Bilo je zaista sjajnih festivala, gde smo se lepo provodili i gde su ljudi jako dobro ispratili energiju koju dajemo. Ali se pokazuje da su te familijarne varijante, koje se prave u klubovima, prijemčimive srcu. Možda se ostali iz benda ne bi složili sa mnom, ali mislim da bi se zbog onoga što smo doživljavali poslednje dve godine vrlo verovatno i oni složili da su to ipak klupske svirke.

Ako propustite Iskaz u Novom Sadu, šansu za popravni imate 21. aprila u Kragujevcu i 22. aprila u Jagodini.

Tonski intervju sa Kizom poslušajte u plejeru.

Jelena Mijatović