Muzika
Ignite: Prvo pismo iz inostranstva, stiglo nam je 1995. iz Novog Sada
Kalifornijski melodik hardkor bend Ignite nastupa prvog dana EXIT- a na Explosive Stage-u. Iza njih su višedecenijska karijera, sedam studijskih albuma i gomila turneja (u preko 40 zemalja), po kojima su veoma poznati. Jedan od osnivača benda, basista Bret Rasumsen kaže da jedva čekaju da nastupe na EXIT-u, pogotovo jer podršku iz Novog Sada dobijaju još od 1995. godine, a festivali su njihova strast.
Foto:ineffecthardcore.com
Bliži nam se EXIT. Kada si prvi put čuo za festival i Novi Sad?
Jako davno sam prvi put čuo za EXIT. To je festival na kom smo godinama želeli da sviramo, ali se jednostavno nije ostvarilo zbog rasporeda, turneja i svega. Uzbuđeni smo što konačno imamo priliku da dođemo i nastupamo, jer smo čuli mnogo dobrih stvari o festivalu. Na početku Ignajta, kada smo izdali naš prvi CD, morali smo da ostavljamo našu adresu na poleđini i tada su nam ljudi pisali pisma. Prvo pismo koje smo ikada dobili od ikoga u Ignajtu, a da je internacionalno, bilo je iz Novog Sada. To je bilo 1995. godine kada smo počeli da dobijamo mejlove. Nisam ni znao gde je Novi Sad, a ljudi su nas pitali da dođemo u Beograd ili Novi Sad. Baš smo uzbuđeni jer nakon svih ovih godina, možemo da dođemo tu i sviramo.
OBRATI PAŽNJU
Bili ste na mnogo turneja. Možeš li da izdvojiš nešto sa bilo koje turneje što je bilo posebno za tebe ili bend?
Prva ikada turneja po Evropi je bila davno, 1994. Imao sam 23 godine i nisam u tom trenutku znao da ću nastaviti da se bavim muzikom. Bilo je samo zabavno to raditi tada. Prvi koncert u Evropi je bio na Hultsfred festivalu u Švedskoj. U to vreme, pre interneta, nismo znali šta je taj festival i koliko su zapravo festivali u Evropi veliki. Nismo znali čak ni koji bendovi nastupaju i kad smo došli videli smo Oasis, Blur, Motorhead, Midnight Oil i sve te velike bendove. To je bio prvi ukus evropskih festivala. Tada smo se zaljubili u ideju festivala i turneja.To je bilo zaista kul prvo evropsko iskustvo za Ignite.
Šta je ono što se nikada nije promenilo u vezi sa Ignajtom, a šta je nešto što definitivno više nije isto, za sve ove decenije?
Nešto što se nikada nije promenilo je to koliko volimo da nastupamo uživo. Kada god izađemo na binu, imamo taj isti osećaj koji je veoma specijalan. Mi smo u mogućnosti da sviramo našu muziku, ono što smo mi stvorili, putujući po svetu, na najluđim mogućim mestima To nikada ne dosadi. Nekada je teško biti na turneji, nedostaju ti porodica i dom, ali nas ispunjava kada smo na bini i izvodimo pesme koje smo napisali pre 20 godina ili 20 dana, svejedno.
Članova benda su se menjali. Verujem da je za vas Ignajt mesto gde se osećate kao kod kuće. Koliko je bilo teško pustiti neke članove i primiti nove?
Bilo je nekoliko različitih poglavlja u Ignajtu. Kada smo počeli bilo nas je četvoro i bilo je promene nekih članova na samom početku, uglavnom pevača. Ljudi koji su sada u bendu, su tu više od 22 godine, a to smo Kevin, Nik, Greg i ja. Sada kada dolazi Ilaj, novi pevač novo lice benda, to je veoma kul. Mislim da je teško zadržati sve članove benda zauvek. Trenutno smo veoma srećni jer imamo odličnu grupu momaka koja su kao braća, kao porodica. Veoma nam je zabavno da sada budemo u bendu zajedno.
Foto:ineffecthardcore.com
Koliko je važno zadržati zabavu?
Često bendovi izgube osećaj za to da se zabavljaju u bendu i to postane samo posao. To je isto okej, ali ako ste dovoljno srećni to može da bude vaš posao i strast i nešto jako zabavno. Nije svaki bend u savršenoj situaciji, ali veoma sam srećan što mogu da kažem da to jeste situacija u Ignajtu.
Neretko su vaše pesme društveno angažovane, bavite se politikom, humanitarnim radom, ekologijom…Da li je obaveza onih koji su javne ličnosti i imaju uticaj da se bave društvenim pitanjima kroz svoj rad?
Ne mislim da je iko u obavezi da to radi. Svako ima pravo da bira svoj pristup muzici i umetnosti. Postoje umetnici koji su party bend sto odsto. Samo zabava i žurke. Mi stvaramo pesme koje imaju značenje za nas ili ako se nešto dešava u svetu, a na šta želimo da skrenemo pažnju. To je ono što radimo i što smo uvek radili kroz Ignajt. Neke pesme su lične, neke političke, neke društvene. Samo pogledamo u nas same i pišemo o tome. Niko nije obavezan da pravi promene kako bi ovaj svet bio bolje mesto. Ponekada je muzika upravo tu da bi pobegao od svega toga i nabacio osmeh na lice.
Postoji li nešto što možeš da podeliš sa nama, što nije toliko poznato u vezi sa Ignajtom?
Kada smo počeli, ideja nije bila da budemo tu 30 godina. Bilo je samo to da snimimo jednu ploču sa nekoliko pesama na njoj. Prvi cilj je bio da napravimo demo i sviramo nekoliko lokalnih svirki. Nismo imali san o tome da imamo turneje širom sveta. Baš zato što nije bilo plana, ispalo je tako dobro. Srećni smo zbog svega što nam se desilo, ali kao i sve sa ovim bendom, ništa nije bilo usiljeno, samo prirodni tok stvari. Nije bio palan da postanemo veliki bend, već samo da sviramo lokalne svirke.
Šta možemo da očekujemo od Ignajta u budućnosti?
Upravo smo izašli iz studija, snimili smo još jednu pesmu, koja ide između naših regularnih albuma. Jedva čekamo da je sviramo na koncertima, zajedno sa ostalim materijalom.
J. Božić
