To be punk: Bunt protiv svega

Proteklog vikenda u ponovo otvorenoj SKCNS Fabrici održan je 14. To be punk festival. Ljubitelji ove vrste muzike imali su priliku da slušaju kvalitetne bendove iz Srbije, regiona, ali i inostranstva. Zbog pandemije koronavirusa broj posetilaca bio je ograničen na 250, pa publike nije bilo kao na nekim ranijim izdanjima festivala.

Slabo je bilo i mladih, ali su tu bili oni najtvrdokorniji fanovi, koje smo pitali šta je za njih pank i kako su ga otkrili.

"Pank je neka vrsta slobode, bunt protiv lošega. Borba protiv nacizma i kapitala. Nešto sam čuo, svidelo mi se i skontao sam da ja to ustvari godinama teram, taj neki svoj put. Nisam slušao pank, ali sam godinama terao svoj put, svoja shvatanja i pravce i bio sam uvek 'outcast' protiv drugih. I drugi su bili protiv mene od malena i ja sam se prepoznao u tome i počeo sam tu muziku da slušam. Došao sam da slušam Kpax i Vršnjačko nasilje. Ima tu i drugih bendova koji valjaju, ali su ova dva posebno dobra."

"Pijem iz dvolitre, e to je pank, tako na ulici."

"Neki vid bunta protiv ovog sistema u kom se nalazimo. Majka mi je bila pankerka. To je krenulo od Satana Panonskog i starih bendova, kao što su Goblini, Sex Pistols i onda sam sama krenula da otkrivam."

"Pank je po meni bunt protiv svega. Ima ga i dalje, možda se malo pritajio, ali mislim da treba vremena da se još više probudi, kao ranije, da bude bunt protiv svega, od sistema do religije. U osnovnoj školi su mi starija sestra i njena ekipa dali CD-ove. Navukao sam se, krenuo da sviram, zavoleo ga i to je to."

Prvog dana pred početak svirki sreli smo jedno poznato lice – Daška Milinovića, polovinu voditeljskog dua Daško i Mlađa, koji nije krio uzbuđenje zbog festivala.

"Pank festivali i pank svirke su smisao svega. Meni je ovo prva svirka posle restrikcija i ograničenja. Propustio sam već dva festivala, tako da mi je ovo prvi i jako se radujem. Kada smo došli, kao da je bilo ponovno okupljanje razreda ili familije, kao kad ideš na 25 godina mature. Imam utisak da neke ljude nisam video sto godina, a ustvari ih nisam video godinu i nešto na jednom mestu i ovim povodom", kaže Daško.

Festival je otvorio beogradski ex-yu post punk bend Kpax (Krah), kojem je ovo prvi nastup na To be punku. Frontmen Đorđe Mandić Manda, koji je ranijih godina dolazio da sluša izvođače, kaže da je zadovoljan i ovogodišnjim izdanjem festivala.

"Mislim da je ovo na tom nivou najbitniji festival u ovoj zemlji. Svaka čast ljudima koji se cimaju oko ovoga, jer u ovim vremenima, po pitanju bendova i materijalnih stvari, jako je bitno da se to održi. Nadam se da će se pojaviti još neki festival, pošto u Beogradu festivali ovog tipa ne postoje. Sve su to klupske svirke, koje su meni interesantnije, ali To be punk je prilično dobar festival i voleo bih da se to održava i narednih godina", ističe Manda.

Pank energije nikako nije manjkalo. Skakalo se i uživalo u muzici, a bila je i po koja šutka. Pored Kpaxa, prvi dan obeležili su novosadski bendovi De Limanos i Vršnjačko nasilje, kao i hrvatski sastav Sick Crap. Frontmena Vršnjačkog nasilja Miljana Bosančića Migea pitali smo kako danas vidi pank scenu u Novom Sadu.

"Meni je super što ima tih organizacija koje sarađuju sa institucijama da organizuju ovako nešto. Zastupljeniji su u medijima i imaju uslove koji na nekim savremenim pank svirkama nisu redovni, mislim sa te tehničke strane. Svirati u velikom klubu, na velikoj opremi, dosta je zanimljivo. To be punk cenim pošto okuplja bendove iz takozvane regije i inostranstva. U Novom Sadu živi pank i dalje. Možda nije zastupljen kao nekad, zato što mlađe generacije otkrivaju neke druge muzičke pravce, koji su im zanimljiviji, ali postoji ta scena i dalje. U Engleskoj se, na primer, probijaju bendovi, sviraju na većim festivalima, tako da, ako je pank za nekog umro u njegovoj glavi, ne znači da je umrla scena. Često u Novom Sadu, kada ljudi izađu iz panka, oni misle da je sa pankom gotovo. Ne, nego samo oni ne prate stvari koje se dešavaju, a dešavaju se", napominje Mige.

Drugi dan festivala nije se mnogo razlikovao od prvog. Uglavnom su tu bili stariji novosadski pankeri, mada se moglo videti i po koje mlado lice. Subota je mahom bila rezervisana za inostrane izvođače, pa su pored domaćih bendova Sedativ i Nagon, nastupali hrvatski Smrt razuma, mađarski Sullyedo Vilag i austrijski The Obsessions.

Pevač i basista sastava iz Budimpešte Romeo nastupao je ranije u Novom Sadu sa drugim bendovima, pa smo ga pitali da prokomentariše razliku između srpske i mađarske pank scene.

"Zaista je drugačiji osećaj. Pank je više zastupljen u Mađarskoj. U Budimpešti imamo pet, šest klubova gde možemo da nastupamo i osećaj kod ljudi je drugačiji. Svaki klub ima svoju publiku i svuda je drugačije. Te svirke su bitne koliko i festivali. Ja lično više volim nastupe u klubovima, jer je manji prostor, ljudi su poređani kao sardine i tako nešto mi više odgovara", kaže frontmen Sullyedo Vilaga.

Zbog pandemije koronavirusa broj posetilaca bio je ograničen, a organizatori su potpuno ispoštovali sve epidemiološke mere. Događaju su mogli da prisustvuju samo oni koji su vakcinisani, ili su imali potvrdu da su preležali virus. 

Prilog o ovogodišnjem To be punk festivalu poslušaj u novom izdanju emisije Pop up:

S. Rudakijević

Foto: Lea Bodor i Oradio