Muzika / Festivali
Iza kulisa Exit festivala: o prijateljstvima, izazovima i anegdotama
Posetioci godinama nakon festivala prepričavaju svoje dogodovštine sa Exita i pamte najbolje svirke i nastupe koje su gledali. Ali retko ko govori o ljudima koji stoje iza realizacije čitavog događaja. Miloš Momirov koji je godinama na Exitu bio domaćin tonac na Mejn stejdžu, ispričao je za Oradio kako je to raditi na Exit festivalu.
Kakva su tvoja iskustva sa Exita?
Sećam se tih godina kad su nam dolazili razni tonci drugih bendova. Jedan od njih je bio Džon Barton. On je radio Prodigy i prvi put sam ga upoznao na Exitu. To je jedan engleski gospodin, fenomenalan tip, od koga može jako mnogo da se nauči. On nam je postao jedan od drugara koji je posle iznova i iznova dolazio, sa kojim smo se čuli i kad smo imali neke probleme da reševamo. Poznanstvo s njim, kao sa jednim od vrsnih tonskih majstora, posebno bih istakao, jer mi je postao i dobar prijatelj.
Da li si, radeći na Mejnu, morao da slušaš nešto što nikad nisi želeo i što ti je zvučalo neslušljivo?
Svake godine je bio bar jedan bend koji nisam želeo da slušam. Sećam se kad su bili Migosi, taj reperski dvojac ili trojac, više se i ne sećam, to je bilo baš loše. Svi smo prevrtali očima i bili u fazonu ‘brate, šta je ovo’.
Miloš Momirov, izvor: Facebook
Pretpostavljam da je bilo i stvari koje si otkrio, koje do tada možda nisi slušao i koje su te oduševile.
Otkrio sam dosta bendova, pogotovo na Mejn stejdžu. Kad sam prvi put počeo da radim imao sam 21 godinu. Sećam se kad sam prvi put gledao uživo Nika Kejva to mi je bilo fenomenalno. Zapravo sam tada i otkrio taj bend i njega kao izvođača. Posle je bio ponovo sa Grindermanom. Bilo je još mnogo toga, sad više i ne mogu svega da se setim.
Koje su prednosti, a koje mane rada na tako velikim festivalima?
Stvarno možeš da vidiš neke velike produkcije, možeš da vidiš kako neke druge kolege rade te turneje i kako je to za njih svakodnevica. Može dosta toga da se nauči, naročito oko brzine postavke i demontaže, jer to su sve "fly in" događaji - oni dođu taj dan, postave se, urade svirku i odmah se pakuju i idu dalje. To su prednosti, a mane se zaborave brzo. Meni je bilo jako lepo tih godina radeći kao domaćin i ne bih mogao da navedem neke mane.
Da li bi ponovo to radio?
Naravno da bih radio. Možda sa drugačijim line up-ovima, više sa bendovima, manje sa DJ-evima
Da li bi izdvojio neku anegdotu sa Exita?
Kada smo krali TOITOI prvih godina na Mejn stejdžu. Mi smo se uvek nalazili ispod šumice sa desne strane stejdža i nikada nam nisu donosili TOITOI. Tako da smo mi kao cela ekipa režije veče pre ili dan pre odlazili da ukrademo jedan TOITOI i prenesemo ga tamo kod nas, da imamo za četiri dana festivala. To je stvarno bilo koliko tužno, toliko i presmešno. Ali snalazili smo se i toga se sećam.
Razgovor s Milošem poslušajte ovde:
Alma Kovčić
