Muzika
Đutko: Rokamo do kraja, nema hoćemo-nećemo!
Đutko i njegov prateći bend Plodovi zemlje su se regionalnoj publici predstavili 2020. godine albumom "Slušaj mala!" koji predstavlja svojevrsni manifest njhovog muzičkog pravca koji nazivaju agro-pop.
Foto: Dario Tošić
Kombinacija svih mogućih žanrova, od hip-hopa do šlagera, uz zanimljive tekstove su bili dovoljni da Đutko postane svojevrsni underground fenomen. Iza celog projekta stoji Tomislav Đuradić, koji je publici poznat i kao bivši gitarista benda Svemirko. Kako je od prvog albuma prošlo tri godine, Đuradić i ekipa su ovu godinu otvorili novim singlovima "Pobro jesi mi dobro?" i "Nemoj sine nikud ići".
"Dobro je to prošlo. Možda je moglo malo i bolje. Svi imaju neka očekivanja, pa je bolje ne očekivati ništa. Ne mogu reći da od ovoga nema vajde, tako da mogu reći da sam zadovoljan. Sa prvim albumom je to krenulo drugačije nego sada. Tada je bilo ljudi kojima se to sviđalo na blejama, ali se ispostavilo da je priča postala šira", kaže Tomislav Đudarić, na početku razgovora za Oradio.
Na pesmi "Nemoj sine nikud ići" gostuje Alejuandro Buendija, tj. Saša iz TBF-a. Kako su se uklopili Split i agro-pop?
Saša je čovek koji u svojoj karijeri ima možda i najviše saradnji od svih muzičara na Balkanu. Sarađivao je sa autorima svih žanrova - od regea, popa, regetona do roka i hip-hopa. On je profesionalac i znao je kako da pristupi agro-popu. Tu nije bilo nikakve dileme i on je isporučio tačno ono što je pesmi trebalo!
U pesmi se dotičeš i nekih ozbiljnijih tema...
Hteo sam da napravim nešto što nisam nikada čuo - spoj šlagera i hip hopa. Mislim da je ta ideja, koja na prvi pogled deluje šašavo i neočekivano, donela jednu jako lepu pesmu. Ona ima dozu ironije prema današnjem društvu i načinu na koji funkcioniše, odnosno uticaja društvenih mreža. Ljudi su zaboravili jedni druge, samo vrte, svajpuju, skrolaju... Tu je milozvučni refren, koji podseća ljude na mladost, šezdesete, sedamdesete, Jadran, Ivu Robića... Drago mi je što je to došlo i do mlađih.
OBRATI PAŽNJU
Kroz celu karijeru se baviš mešanjem žanrova, čak iako te kombinacije mogu delovati čudno...
Svašta me zanima i dosadno mi je da sviram samo rok, pank, metal, narodnjake ili džez. Sve mi se to sviđa, ali ne u tolikoj meri da se posvetim samo jednom žanru. Nisam takva osoba, eklektičan sam i želim sve da probam. Na kraju sam došao da toga da sve mogu da ukomponujem u jednu celinu i da to ima i glavu i rep...
U jednom intervjuu si rekao da "muzičar mora biti HC da bi bio u Plodovima zemlje". Šta je ono što po tebi muzičar ne sme da bude?
Ne sme da bude njonjav, letargičan ali verovatno mora biti i malo lud. Mora izaći iz zone konfora. Imao sam u bendu jednog džezera, koji mi je stalno govorio da naša muzika ne funkcioniše u teoriji. Ako nešto sviramo, to funkcioniše! Mora se ići do kraja. Najgore je kad neko kao kip stoji na pozornici ili da neće nešto da svira. Ne treba biti zatvoren.
Da li voliš da pogledaš emisiju "Plodovi zemlje" na HRT-u?
Iskreno, ne volim. Nastojim da imenom benda i svime što radimo ljude prodrmamo i izbacimo iz rutine, svakodnevnog čemera i jada. Kada gledam tu emisiju bude mi muka. Sve je negativno - ne daju nam ovo, ne daju nam ono, monopolisti zakupljuju svu zemlju, zakoni ne valjaju... To me smara. Ljudima se uglavnom ne da i treba ih razdrmati. Mi smo kontrapunkt toj emisiji. Znamo svi da je teško, da se dešavaju svakakve scene i da nema novca, ali kada dođete na koncert treba da zaboravite na sve i budete veseli, onakvi kakvi jeste. Rokanje do kraja, nema onoga hoćemo-nećemo!
Taj odlazak do kraja se najbolje vidi na vašim nastupima - od kostima, do šišanja na sceni... Koliko je bitno da se takve stvari isplaniraju a koliko ostavljaš improvizaciji?
Treba sve isplanirati, jer je u suprotnom to brljanje. Kao kad se babe skupe i pričaju šta je bilo u selu. Jedan deo koncerta uvek planiramo i u odnosu na to gde sviramo, u Novom Sadu je bila jedna priča, u drugim mestima druga... Brzo se prilagodimo mestu kako bi to ljudima bilo blisko. Pokazalo se da ljudi ni ne moraju znati naše pesme. Nedavno smo svirali u Koprivnici i na koncert je došao čovek sa glavom zebre i to smo morali da ubacimo u nastup.
Razgovor sa Đutkom poslušajte u novom izdanju emisije Pop up:
M. L.
