Domaća muzička scena: Svi igraju na "siguricu"

Mladi autorski bendovi se na svom razvojnom putu susreću sa mnogim poteškoćama. Muzički izraz koji treba da pronađu i definišu je samo prvi stepenik i mali deo čitavog procesa u odnosu na okolnosti sa kojima treba da se izbore na putu do uspeha. Danas se ustalilo mišljenje da je domaća muzička scena loša, međutim, pokazalo se da je zapravo "muzička industrija" ta koja je zakazala.

foto: Nikola Radović

Da bi se jedan muzički sastav afirmisao neophodna je promocija kroz medije, a oni im danas pridaju sve manje pažnje. To otežava put do publike koju je postalo sve teže privući i zainteresovati za neke nove stvari. Frontmen grupe Čika Joca i Zmajevi Jovan Jeftić kaže da je izazov uložiti veliku količinu energije u dolazak do slušalaca, ali i da je scena takva da mladi bendovi imaju osnovni problem što ne znaju kome sviraju.

"U suštini, najveći problem je nedostatak medijskog prostora i to što je ciljna grupa koju bendovi traže potpuno nedefinisana, što odmah povlači i problem toga koliko je naše tržište. Jer ljudi ne shvataju da je žanrovska lestvica takva da prosto mora postojati za svakoga neki kutak gde će on da napravi posao od toga. Ni publika sama ne shvata koja je u stvari cena toga da bend koji se njima dopada napravi i snimi nešto. Ako se odlučiš na određeni žanr, postoji vrlo limitiran broj ljudi koji će da ga sluša i onda praviš kompromise i širiš to da bi imao što više publike, a tu se negde muzika razvodni ili izgubi suštinu. To je, po meni, najveća prepreka bilo kom mladom bendu koji počinje", kaže Jovan za Oradio.

foto: facebook

Emisija Bunt, kao jedna od retkih u kojoj se promovišu mladi bendovi, imala je razne poteškoće u emitovanju na RTS-u tokom 15 godina postojanja. To simbolično predstavlja paralelu sa preprekama na koje muzičke grupe nailaze na svom putu. Autorka ove emisije Branka Glavonjić misli da su poslednjih petnaestak i više godina najgore za domaći rokenrol, ali ne u autorskom smislu, već da je muzički biznis taj koji je propao.

"I renomirani bendovi teško pronalaze put do medija i koncertnih prostora, pa je još teže za mlade koji tek treba da se predstave. Svi žele da upoznaju mlade bendove, svi navodno žele da im pruže šansu, međutim, kada treba da dođe do realizacije, u poslednjem momentu odustanu od njihovog predstavljanja i idu na takozvanu 'siguricu', pa zovu one bendove koji će im sigurno napuniti sale i festivale. Mislim da je to u ovom momentu pogrešno. Za mlade bendove je sva sreća što se pojavio Bunt rok festival i emisije Bunt i Tri boje zvuka – znači konkretno pričam o Radio-televiziji Srbije i programima RTS-a, gde jedino može da se čuje rok muzika u današnje vreme. Urednici i autori tih emisija se zaista trude da daju prostora mladim bendovima. Mislim da ta polazna tačka nije loša u ovom momentu i nadam se da će se, kako vreme prolazi, to razvijati i pokrenuti nešto i u celoj muzičkoj industriji", navodi Branka.

Da bi njihovu muziku čuo što veći broj ljudi, bendovi često prave kompromise i svoj rad komercijalizuju u manjoj ili većoj meri. Jovan Jeftić smatra da kod nas postoji određena predrasuda prema reči komercijalno, koja je dobila negativnu konotaciju zbog hiperprodukcije muzike.  

"Nešto komercijalno ne mora da bude uopšte loše, može da bude užasno komercijalno i užasno kvalitetno. E sada do koje granice ići – pa do te granice gde si ti kao stvaralac komotan da je to i dalje ostalo u suštini to što si hteo da kažeš. Jer tu ljudi gube kompas, poenta muzike je da ti posalješ neku poruku, da dotakneš nekoga, da kažeš nešto konkretno, jasno na način koji ti želiš", objašnjava on.

foto: Nebojša Babić

U nedostatku medijskog prostora, bendovi se samoreklamiraju na internetu, a mera za njihov kvalitet postaju lajkovi, pregledi na jutjubu i slične reference. Prema rečima frontmena Kofeina i gitariste benda E-Play, Nemanje Velimirovića, jedino validno merilo je koliko ljudi će doći na svirku. Bendovi svoj autorski rad mogu da prezentuju na festivalima, dok će vlasnici klubova radije angažovati nekoga ko svira obrade. Zato Kofein kroz kaver svirke provlači i svoje autorske pesme.

"Mladi ljudi koji žele da se bave autorskom muzikom u Srbiji, pogotovo rokenrolom i njegovim podžanrovima, ne treba da budu demotivisani svim situacijama koje će ih okružiti u momentu kada krenu da se bave tom vrstom muzike, nego jednostavno da guraju dalje i da veruju samo u svoj rad. I da na neki način pronađu svoj mir i zadovoljstvo u onome što rade", kaže Nemanja.

Bez obzira na prepreke i teškoće, autorski bendovi i dalje rade i stvaraju, sa manje ili više kompromisa. Motivacije ne nestaje, bez obzira na okolnosti, jer su bunt i muzika pokretačko gorivo koje ruši sve barijere. Muzički elan i rad je ono što je ostalo nepromenjeno, jedino što treba da se promeni je njihov tretman.

Višnja Davidović