Tradicija u korak s vremenom

Tradicija je uobičajena lokalna mudrost koja, kažu neki, sa globalizacijom gubi značaj. Svaka zemlja ima svoju priču i običaj koji bi voleli da se zadrži. Ali kada imamo pristup raznovrsnijim stvarima iz svih krajeva sveta, malo je koristi od pridržavanja starih lokalnih tradicija, osim ako ih previše ne volite.

Izvor: Ecenglish

Mladi danas u velikoj meri poštuju tradiciju, bar onaj njen deo koji im je od detinjstva sastavni deo života. Porodica je obično ta koja usadi osećaj tradicije i njenog očuvanja, a na mladima je kako se prema tome ophode tokom života. Tradicija je pre svega usmena predaja znanja, veština, načina ponašanja i običaja unutar jedne kulture ili grupe ljudi. Tradicija je u tom smislu kulturno nasleđe koje se prenosi sa generacije na generaciju. Tu spada i naučeno znanje, umetnički zanati kao i rituali i moralna pravila.

Narodni običaji oko Badnjeg dana i Božića su dosta stari i do danas se dosta običaja izgubilo ili zaboravilo. U različitim krajevima, običaji se umeju razlikovati u nekim elementima, a u mnogim krajevima su izumrli. Ono što svi mi možemo je da poštujemo pravo drugih ljudi da poštuju, ili ne poštuju tradicije.

Đakon i veroučitelj Bojan Jokanović je u intervjuu za O radio rekao da su ljudi generalno kao vernici veoma tradicionalni.

"Mi dolazimo po nekoj navici u crkvi, jer se tako valja. Slavimo slave, a ne poštujemo hrišćanski post ukoliko je slava u posni dan. Domaćin stoji ceo dan, iako ga boli kičma on će prestojati, ali nije bitno kakva se hrana iznese. Nekako mi više po navici dolazimo i u hramove i generalno se držimo tih nacionalnih vrednosti. Sve se svelo na neku formu. To je zaista teško pitanje koje otvara jednu pandorinu kutiju, sa nizom odgovora o našim ljudima i shvatanju praznika, običaja i moralnih vrednosti generalno", rekao je đakon Jokanović.

Emisiju "O tome se priča" možete da poslušate u plejeru

Naši mladi sagovornici su podeljeni u tome da li poštuju tradiciju i običaje i u kojoj meri. Mahom su svi složni kada je poštovanje u pitanju, druga stvar je sa primenom.

"Tradicija mi je uvek bila bitna onoliko koliko i mojim roditeljima, dok  meni lično ne znači mnogo. Ne znam mnogo o tome i ne držim je se verno. Više mi je bitna neka istina nego tradicija, jer je često patrijahalna, izuzima drugog i druge, a može da se izmisli, namontira i dogradi. Nikad nisam u potpunosti bio sklon poštovanju tradicije, niti je moja porodica, sem onih najosnovnijih elemenata. Ne interesuje me da je mnogo praktikujem već da ispoštujem, ranije svoje roditelje, a u budućnosti eventualno možda svoju porodicu. Ali mislim da takvu porodicu neću ni gajiti, koja je tradicionalna i patrijahalna. Ali naravno, poštujem ljude koji poštuju tradiciju".

"Iskreno, ne pridajem značaja tradiciji i praznicima, ali to ne znači da ih ne poštujem. Nisam neko ko drži do toga, iako moja porodica drži i nemam ništa protiv ljudi koji se tako osećaju i imaju osećaj pripadnosti".

"Poštujem apsolutno, zato što sam tako naučena, tako da su ti dani posebni za mene i moju porodicu".

"Nisam čovek koji se u velikoj meri obazire na tradiciju, a nisu ni moji ukućani. Mi se više trudimo da praznike provodimo kao zajedničko vreme, a ne kao oblik tradicije ili običaja. Mnogo nam je bitnije da nam u tim momentima bude lepo zajedno, nego da se bavimo tradicijom i običajima, mada poštujemo ako neko to radi na taj način".

"Mislim da moja porodica i nije baš toliko tradicionalna, koliko bi možda trebalo da bude. U svakom slučaju, obeležavamo bitnije praznike u krugu porodice i bližih prijatelja, što i jeste poenta svakog praznika. Mir i harmonija, ako ništa bar tim danima. Da se podsetimo zašto se volimo. Ali neke striktne tradicije se ne držimo".

"Poštujem tradiciju i običaje, mislim da je jako lepo vrednovati kulturu i tradiciju jednog naroda. Voleo bih da sutra i moja deca neguju i poštuju praznike. Jedino mi post teško pada, zato što baš volim meso ali i to nekako preživim".

"Stvarno se trudim da poštujem tradiciju, posebno kada je reč o velikim praznicima. Trudim se da poštujem tradiciju i kada je reč o slavama. Mislim da mi je to od malena i da sam to sada preuzela".

Narodni običaji potiču iz davnih vremena i iz starih, prehrišćanskih verovanja koja su opstala do danas i njih često prate razni obredi i rituali koji se izvode u određenim prilikama i iz različitih namera, uz verovanje da će to doneti pomoć i korist. Narodni običaji imaju različite namene: to mogu biti zaštita zdravlja ukućana, očuvanje i uvećanje poroda i imovine, prizivanje kiše, suzbijanje gradonosnih oblaka, pridobijanje voljene osobe, izlečenje bolesnika… Običaji su vezani za određene događaje, praznike, prilike i neprilike i u narodu su se dosta množili, menjali i dopunjavali.

J.M.