Gejming izaziva zavisnost ako mu dozvolite

Ako igrate video igre sigurno vam godinama govore kako ćete pokvariti vid, zapustiti školu, izgubiti prijatelje, postati agresivni i zavisnici o svega toga.

I, jeste li?

O ovim problemima priča se još od kraja osamdesetih godina, od mnogo prostijih igara koje smo mogli da igramo u zabavnim parkovima i fliperanama. Tehnologija je napredovala, igre postale nemerljivo ozbiljnije, kompleksnije i sa mnogo više uticaja na nas.

Negativan stav i predrasude o video igrama ima većina roditelja i nijedan adolescent, što najčešće dovodi do ozbiljnih generacijskih nesuglasica i sukoba. Većina ljudi misli da gejming izaziva razne probleme, mentalne i druge, međutim, niz psihologa smatra da je preterano igranje video igara simptom neke teže situacije, a ne uzrok toga.

U junu prošle godine Svetska zdravstvena organizacija (SZO) klasifikovala je zavisnost od kompjuterskih igara kao bolest. Time je nedvosmisleno potvrđeno da, iako na prvi pogled bezazlene, video-igre mogu uništiti živote baš poput narkomanske zavisnosti.

Zavisnost od igrara je vrh ledenog brega, ali će za nekoliko godina predstavljati izuzetno veliki problem, upozoravaju psiholozi. Zavisnost jeste ozbiljan problem i sa time se slaže većina gejmera. No, predrasude poput onih da su gejmeri asocijalni, da su podložni povišenoj agresivnosti, da kvare sopstveno zdravlje, lagano padaju u vodu.

Viktor Knežević je profesionalni igrač igre DOTA 2 i vođa tima. On za Oradio kaže da igre ni malo ne utiču na povećanje nasilja.

"Mislim da igre smanjuju nasilje, jer deca izbacuju frustracije kroz igranje. Jeste malo bežanje od problema, ali ako se dobro izbalansira i ako roditelji nauče decu da problemi moraju da se rešavaju, onda igre mogu i da pomognu. Popularnije igre u kojima se takmičiš, teraju te da uvek tražiš rešenje i kompromise i to je dobro za mlade", kaže Viktor.

Prema njegovim rečima, gejming utiče na smanjenje socijalnih sposobnosti u zavisnosti od toga kako ih koristiš.

"Zahvaljujući igrama ja sam proputovao ceo svet, sklopio brojna poznanstva i stekao mnogo više iskustava od ostalih, pa ne bih rekao da su me je socijalno ograničile", tvrdi Viktor.

On kaže da ljudi ne poznaju gejmersku zajednicu pa donose loše zaključke o njima, a ti zaključci postaju uvrežene predrasude o gejmingu koje posle retko ko preispituje.

Sa druge strane, profesionalni igrač FIFE Miloš Majdevac, kaže da igre mogu da izazovu zavisnost kod mladih, kao i da im umanje socijalne sposobnosti, ukoliko preteraju u posvećenosti tom svetu.

"Zavisnost od igara postoji i to pitanje ne treba nikada preskakati, ali sebe nikada ne bih nazvao zavisnikom jer sam profesionalac. Da iz zabave provodim sve ovo vreme igrajući FIFU, nazvao bih se zavisnikom. Što se tiče nasilja, društvo danas ima mnogo negativnijhih stvari od gejminga. On nikako ne može da se poveže sa nasiljem, a ja čak mislim i da nas odvlači od nasilja. Pre će ih na nasilje terati politička slika, društveni problemi...", kaže Miloš.

Prema njegovim rečima, zavisnost od gejminga je kada ne možete da ispunite druge obaveze: školu, prijatelje, hobije. Kako tvrdi, sa druge strane, igranje igara ima brojne pozitivne strane, od kojih su najuočljiviji bolji refleksi, bolje mehaničke sposobnosti, način zaključivanja i pronalaženja rešenja brže od ostalih.

Kada govorimo o video igrama i zavisnosti, u najvećoj opasnosti su tinejdžeri uzrasta od 10 do 17 godina. Na bihejvioralnom planu profil zavisnika se takođe pokazuje i preokupiranošću svim sadržajima koji su vezani za igrice.

Treba znati da su zavisnici obično zaljubljenici u jednu igru koju igraju perfektno i vrlo su joj posvećeni i van vremena u kojoj je igraju. Osim psihičkih, nekontrolisano igranje video-igara izaziva i brojne telesne posledice kao što su: bol i ukočenost u rukama i zglobovima, naprezanje očnih mišića, sindrom suvih očiju, bolovi u potiljku, vratu i leđima, metabolički poremećaji.

Psiholog Nebojša Baračkov smatra da gejming nije bezazlena stvar ukoliko nema kočnica.

"Dobro je što je Svetska zdravstvena organizacija uvrstila zavisnost od video igara u mentalne bolesti. Kod preteranog igranja ne postoji samo fizička zavisnost, dok svi ostali parametri postoje. Postoji šest kategorija kod zavisničkog ponašanja: psihička zavisnost, fizička zavisnost, tolerancija, zanemarivanje alternativnih zadovoljstava, trošenje sve veće količine vremena i nastavak ponašanja čak i kad smo svesni da je to ponašanje loše", objašnjava Nebojša.

Ukoliko možete da iskontrolišete vreme koje provodite igrajući omiljenu igru, ostale predrasude ne bi trebalo da budu problem. Za razliku od ovisnosti, agresivnost prouzrokovana igranjem video igara nikada nije dokazana.

Gardijan je nedavno preneo da su u studiji, objavljenoj u "Molecular Psychiatry", učesnici zamoljeni da igraju nasilničku igru (GTA V), druga grupa je dobila nenasilnu (The Sims 3) i treća da ne igra ništa, u periodu od dva meseca. Autori su rekli da nije bilo nikakvih negativnih promena za ta dva meseca.

Slično istraživanje, objavljeno u "Royal Society Open Science", koje je pratilo 2.000 tinejdžera, nije dalo nikakve dokaze koji su ukazivali da igranje nasilnih video-igara može da ukaže na smanjenje socijalnosti ili povećanje agresivnosti.

Jedna od najvećih predrasuda je da gejming vodi ka asocijalnosti i izolovanosti. To je stereotipno viđenje situacije, u kojoj tinejdžer veći deo slobodnog vremena provodi pred kompjuterom. No, istraživanja pokazuju da su upravo igre zaslužne za socijalno povezivanje sa drugim ljudima jer su najčešće tako ustrojene da zahtevaju umrežavanje, komunikaciju, dogovaranje, učenje uloga u timu i slično.

Celu emisiju Za i protiv poslušajte na našem podkastu.

P.K.