10. jul - rođendan Nikole Tesle

Nikola Tesla će ostati upamćen kao jedan od najplodonosnijih naučnih umova savremenog doba, čovek čiji su pronalasci omogućili proizvodnju i prenos struje, odnosno elektrifikaciju gradova zbog čega je čovečanstvo ušlo u novo doba tehnološkog i industrijskog razvoja.

Rođen je u Smiljanu 10. jula 1856. godine kao četvrto od petoro dece u porodici pravoslavnog sveštenika Milutina i Georgine. Pokazujući snažan talenat za nauku i istraživački rad, po završetku osnovnog i srednjeg obrazovanja, sa 19 godina se preselio u Grac gde je pohađao Politehničku školu.

Izuzetno predan učenju Tesla je tokom studija vrlo malo spavao, provodio je mnogo vremena čitajući, a ispite polagao sa najvišim ocenama. Profesori šalju pisma njegovom ocu da ispiše sina ukoliko ne želi da se ubije prekomernim radom.

Ispostaviće se da formalno visoko obrazovanje neće moći da završi zbog spleta okolnosti i nedostatka novca (dva puta je odbijan za stipendiju u Matici srpskoj). Od Graca, preko Maribora i Praga je stigao u Budimpeštu 1881. gde se zaposlio u telegrafskoj kompaniji „Američka telefonska kompanija“.

Tamo mu se prvi put javila ideja o principu rotirajućeg magnetnog polja, a potom je razvio plan za indukcioni motor – prvi korak ka uspešnom iskorišćavanju naizmenične struje.

U Pariz se seli godinu dana kasnije da radi u firmi Tomasa Edisona na unapređenju električne mreže, a 1883. godine tokom zadatka u Strazburu pravi prvi indukcioni motor koji koristi princip obrtnog magnetnog polja.

Tako je 1891. godine izumeo "Teslin kalem" koji su se decenijama kasnije koristili u radio predajnicima i drugoj elektronskoj opremi.

Uvek zainteresovan za daljinsko upravljanje i slanje signala, Tesla je nakon nekoliko prethodnih patenata objavio izum prvog teleautomatizovanog broda kojim je daljinski upravljao, što je demonstrirao pred publikom u Medison skver gardenu.

U laboratoriji u Kolorado Springsu 1899. godine bavio se bežičnim prenosom električne energije, pokušavajući da iskoristi Zemlju kao provodnik. Takođe je radio i brojne eksperimente bežične telegrafije.

Poznat po ne baš ekonomičnom upravljanju novcem, važio je za ekscentrika, a mnogi su znali za njegov strah od mikroba.

Poznije godine proveo je sve više izolovan i opsednut bizarnim idejama. Na njegov 75. rođendan magazin Tajm ga je stavio na svoju naslovnu stranu.

Preminuo je od srčanog udara 7. januara 1943. godine u hotelu Njujorker. Tim povodom oglasio se i gradonačelnik Njujorka: "Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veće."

Bez njegovih izuma savremena civilizacija izgledala bi potpuno drugačije. Patentirao je oko 700 pronalazaka.

Povodom stogodišnjice njegovog rođenja, 1956. godine predloženo je da jedinica jačine magnetnog polja dobije Teslino ime, a četiri godine kasnije to je i ozvaničeno.