Kad jedva čekaš zimu i led

Novi Sad, kao izrazito ravničarski grad uz malo pogleda na Frušku goru, ne nudi mnogo mogućnosti za razvoj zimskih sportova koji su mahom vezani za planine, strmine i hladniju klimu. Ipak, Novosađani imaju tradiciju negovanja veštog kretanja po zaleđenoj površini, u specijalnoj obući sa naoštrenim sečivom. Kroz istoriju, od zimi zaleđenog Šodroša, preko otvorenog klizališta na Sajmištu do pravog, klizačko hokejaškog raja na Spensu i rekreativne Ledene šume, naši sugrađani su pokazali da vole sportove na klizalištu. 

Nadogradnja na klizanje je hokej, najbrža kolektivna igra na svetu, u kojem Novosađani mogu da se oprobaju već od malih nogu. Tim nije samo igrač na terenu, to je i porodica koja, uz dosta truda i zalaganja, od malih pravi velike hokejaše, prave sportiste i možda najvažnije, dobre ljude. Upravo su roditelji, Ljubomir Maksimov i Mina Rajačić zaslužni za to što su im deca članovi sjajne hokejaške ekipe NS stars iz Novog Sada.

Vas dvoje ste u timu sa pet hokejaša, kao ste odlučili da vam se deca bave ovim sportom?

Mina: Ja živim sa četiri hokejaša od čega sam majka trojici, a i muž mi se bavi ovim sportom. Ovaj veliki je valjda i najgori (smeh), najveći ljubitelj hokeja, dok Ljuba ima jednog golmana. Što se tiče odluke kojim će se sportom baviti, mislim da tu nije bilo puno pitanja. Imali su tri godine kada su prvi put otišli sa tatom i to ne prvo na klizanje, nego odmah na hokej.

Ljuba: Slično je i kod mene, prva ljubav je bila hokej, gađanje paka, a kasnije se to pretvorilo u novu strast, a to je da brani i bude golman. To je u hokejaškom timu vrlo markantna pozicija, sa velikom opremom i maskom na glavi. Golman i golmanski prostor se posebno brane, odmah ih uče da je to njihova teritorija koju je najbitnije da sačuvaju.

Kada deca generalno mogu da počnu da se bave ovim sportom?

Mina: Mogu vrlo rano, mada se kod nas o tome malo zna. Malo dece uopšte zna šta je hokej i kako se on trenira. Fudbal i tenis, valjda zbog Novaka Đokovića, su na prvom i drugom mestu po popularnosti, a hokej možda na nekom desetom, jer ljudi, pa ni deca, uopšte nemaju predstavu o tome.

Ljuba: Hokej je kod nas uvek bio neka egzotika. Mi nismo zimsko sportska lokacija, mada Novi Sad ima tu sreću, jer jedino Beograd i Novi Sad imaju zatvoreno klizalište, dok Subotica ima otvoreno klizalište i to su jedina tri klizališta u Srbiji. Možemo samo zamisliti kako bi bilo da tih centara ima više. Novi Sad ima tu sreću, a samim tim i tradiciju hokeja u našem gradu.

Šta je sve od opreme potrebno hokejašu da izađe na teren?

Mina: Uh, svašta je potrebno. Kada bismo sad krenuli da nabrajamo, ima toga baš dosta. Moja deca bi sad rekla "ne kaže se čarape, nego štucne", "nisu šiceri, nego štitnici" i po pravilu im obučem naopačke.

Ljuba: Ima nekih 11 delova opreme, što je standardna hokejaška oprema, ali je ova prilagođena uzrastu i traži malo više sigurnosti za decu. Postoji vizir na kacigi, a kod dece je obavezan u obliku "kejdža" ispred lica. Kanađani, kojima je to nacionalni sport broj jedan, uveli su mnogo novima i napravili da to bude potpuno bezbedno. Uz sve to, hokej je veoma zdrav i naravno zanimljiv sport. Klasična formulacija hokeja je da je to najbrži timski sport na svetu, svakako da je zanimljiv i zabavan, a zdrav je i zbog toga što u ledenoj dvorani nema prašine, dok u svakoj drugoj hali, pogotovo kod nas, gde su sportske sale i hale pravljene pre 30 ili 40 godina, ima baš dosta prašine. Generalno, deca koja treniraju hokej se manje razboljevaju, možda upravo zbog toga.

Kako izgleda jedan trening, pogotovo leti?

Mina: Za svakog hokejaša najveća tuga je što ledena sezona traje jako kratko. Svi željno iščekuju da dođe septembar ili oktobar, da se pojavi led i da ponovo krenu treninzi na ledu. Upravo čekamo da se led na Spensu formira, moja deca već tri nedelje pitaju svaki dan kada će led biti formiran. Nestrpljivi su i jedva čekaju treninge.

Ljuba: Jedan trening traje sat vremena, a mlađi hokejaši dolaze 45 minuta ranije i isto toliko vremena ostanu i posle treninga, da se sva ta oprema skine. Dakle, za jedan trening potrebna su minimum neka dva i po sata.

Mina: Naravno, ako imaš više dece, treba i ti i više vremena. Deci u nižem uzrastu su neophodni roditelji. Najlakše je decu odvesti na fudbal ili atletiku, u početku ih odvedeš, presvuku se za minut, a kasnije idu sami. Mogu sami da se presvuku, dok je u hokeju drugačija situacija. Dete od nekih pet ili šest godina ne može samo da se obuče. Ako bi i uspeo, svakako ne može sam da veže klizaljke, ne može da namesti laktove, zalepi grudnjak ili da zakači kacigu. Sve to dolazi kasnije, samostalni su tek u kasnijem dobu. Taj letnji period deca iskoriste i da se više druže. Na ledu, kada stave kacigu, nema baš puno komunikacije za vreme treninga. Druže se pre i posle treninga, na putovanjima, ali na ledu nema mnogo pričanja.

Ljuba: Leti su takozvani "suvi" treninzi. To su atletski treninzi, gde se radi na snazi i brzini, a uz to se radi i gimnastika. Umesto klizaljki koriste se inline roleri, mada je to potpuno druga disciplina, čak i dinamika tela nije ista. Ne treba mnogo da se žalimo i pričamo kako nema uslova, jasno je da veći deo godine nemamo led, a roleri su sasvim dobri da prebrodimo period kada nema zime.

Hokej je nacionalni sport mnogih severnih zemalja poput Rusije, Slovačke, Češke, Švedske ili Kanade. Kakvi smo u odnosu na svet?

Ljuba: Hokej je profesionalni sport. Ove vodeće zemlje su top divizije i mi tu ne dobacijemo. Naši konkurenti su zemlje regiona, Hrvatska, Rumunija, koje su slične nama, jer to nije nacionlni sport. Ove velike razlike dovele su do toga da se hokej igra po divizijama, mi smo neka treća ili četvrta divizija i smatra se uspehom kada se pređe u bolju diviziju. Mi se takmičimo sa jednakima, a takmičenje sa onima iz prve kategorije ne bi imalo nikakvog smisla. Kada pričamo o dečijem hokeju, tu su razlike manje i mi dobacijemo mnogo više. Na međunarodnom nivou, klinci sa osam godina mogu da postignu ono što seniori ne bi mogli, ni približno. Razlike se prave u tinejdžerskoim uzrastu i tada kreću da se prave velike razlike, kao i u profesinalnom sportu kasnije.

Mina: Njihova prednost je svakako u tome što imaju bolji sistem i led preko cele godine.

Koliko jedno dete iz Srbije, koje se bavi hokejom, ima šanse da ode u svet i bavi se time u nekoj razvijenoj zemlji?

Mina: Mislim da ima. Sva naša deca žele da odu u Kanadu na koledž, jer tamo je hokej najrazvijeniji. Postoje primeri da su deca otišla za Mađarsku ili Sloveniju, da su se super ukolpili i postali deo tima.

Ljuba: Hokejaši imaju, poput ostalih specifičnih sportova, neku vrstu prepoznavanja bilo gde u svetu. Na školovanju je uvek dobrodošao neko iz druge sredine. Manje je poznato da imamo Novosađanku koja je sada član reprezentacije Mađarske i igra u top diviziji u Kanadi, na Svetskom prvenstvu. Ona se zove Jelena Grković, počela je u našem klubu NS Stars sa šest ili sedam godina, a sad je veoma uspešna hokejašica.

Mina: Pozvala bih sve one kojima se sviđa hokej da nam se jave i pridruže u okviru kluba NS Stars. Nije važno da li je u pitanju dečak ili devojčica, ravnopravni su do uzrasta od 14 godina, a i to, kao i mnogo dobrih stvari u hokeju su nam doneli Kanađani. To je super, jer dečaci shvate da su devojčice potpuno ravnopravne, a čak nekad i spretnije i okretnije od dečaka.

Običnom gledaocu deluje da hokej čvrst sport. Da li se nekad neko povredi?

Mina: Ja žmurim kad moji padnu (smeh). Mislim da je u većini slučajeva baš bezbedno, imaju super opremu od gore do dole i da ne postiji deo tela koji nije zaštićen.

Ljuba: Nedavno sam gledao statiskitku, nećete verovati, ali fudbal, košarka, američki fudbal, su iznad po opasnosti od povreda, pri čemu mislim da su uzorci rađeni na senionirma i profesionlim sportistima. Inače, ovo o čemu mi pričamo zove se cross hokej, a naravno Kanađani su ga napravili tako da se teren postavlja popreko, jer ceo teren dužine 60 metara previše velik za male hokejaše. Igraju se odjednom tri utakmice i samo možete zamisliti kakva je atmosfera na tribinama!  

Ne znamo još uvek kakva će situacija biti, da li će biti publike ili ne, ali kada kreće sezona takmičenja?

Mina: Ne znamo još uvek sigurno, ali prve utakmice bi trebale da budu sredinom oktobra. Sve to može da se vidi na našem sajtu, a tamo je i raspored treninga pa zainteresovani mogu da vide sve potrebne informacije. Ima nas i na socijalnim mrežama, svi su pozvani, čak i oni koji još uvek ne znaju da kližu i naravno oni stariji. Prošle godine smo radili besplatnu školu hokeja koje je bila vrlo posećena.

Razgovor sa Minom i Ljubom poslušajte u plejeru:

Jovan Vanja Marjanović

foto: NS Stars