Sat je i dalje statusni simbol

Nauka o merenju vremena, horologija, stara je koliko i samo čovečanstvo. Oduvek smo želili da znamo koje je doba dana, a za to su nam kroz istoriju služile razne sprave. Od senke drveta pobodenog u zemlju, preko peščanika, sve do mehaničkih satova. Fascinacija spravama koje pokazuju koliko je sati, traje i dan danas.

Postoji literatura, portali ali i YouTube kanali koji se bave samo ovom temom. Jedini kanal ove vrste kod nas je "Sat na ruci" iza koga stoji Strahinja Đorić. Sve je počelo pre dva meseca, kada je uz pomoć svojih drugara sa fakulteta stao ispred kamere i odlučio da sa internet publikom podeli svoje znanje o satovima. Kako kaže, roditelji su ti zbog kojih je zavoleo satove i sve što ide uz njih.

"Sve je počelo još kad sam bio dete. Moj otac je veliki ljubitelj satova i tu ljubav je preneo na mene, kao i što se dešava u većini slučajeva kada su muška deca u pitanju. Moja majka je, takođe, volela satove tako, sam imao tu 'podršku' sa obe strane. Tada se sve svodilo na to da dobijem sat i da ga nosim. Tek kada sam krenuo na fakultet, jer sam imao mnogo obaveza i sedeo kod kuće, razmišljao sam o tome šta da radim i krenuo da čitam o satovima. Počeo sam da naručujem knjige koje obrađuju tu temu i tako sam sve više ulazio u materiju. Video sam da je to mnogo interesantnije od same pomisli da je to nakit koj staviš na ruku i nosiš", kaže naš sagovornik.

Iako je završio Saobraćajni fakultet, Strahinja je proučavao knjige za srednje škole koje obrađuju temu časovničarstva i tako je naučio tajne ovog zanata. Priznaje da je pročitao skoro svu literaturu na našem jeziku koja se tiče ove teme. Kako ocenjuje, satovi, makar kod nas i dalje predstavljaju određeni statusni simbol.

"Kada je u pitanju Balkan i naše podneblje, sat je statusni simbol u svakom smislu, pogotovu ako pričamo o Roleksu. Kod nas vlada mišljenje da moraš da imaš Roleks, da bi pokazao da si nešto zvučno napravio. Muškarci više kupuju skuplje i luksuznije satove, zbog pokazivanja moći, dok dame na satove više gledaju kao na nakit koji uklapaju uz odevnu kombinaciju", rekao je naš sagovornik.

Ipak, cena ne mora da znači ništa. Strahinja obajšnjava da postoje zanimljivi i kvalitetni modeli koji ne koštaju nekoliko hiljda evra.

"Postoje mnogi kvalitetni i jeftini satovi. Na primer, ja sam na svom kanalu delio sat koji košta tri hiljade dinara, a radi se o modelu Casio Retro. To je digitalni sat koji izgleda vanvremenski i primer je odličnog sata za manje od 50 evra. Sat ne mora da košta 30 hiljada evra da bi bio jako dobar. Glavna razlika je u kvalitetu, ti satovi se prave od zlata, platine, titanijuma, a ne od plastike i nerđajućeg čelika", kaže Đorić.

Na pitanje koji su satovi su najpopluraniji kod nas, Strahinja ima jednostavan odgovor - Roleks. Kaže da se ljudi kod nas ugledaju na poznate ličnosti, gledaju šta oni nose i na osnovu toga kreiraju svoj ukus. Zato, po njegovom mišljenju, postoji velika razlika između najpopularnijih satova kod nas i u svetu. Među popularnim brendovima su i oni srednje kategorije, poput Festine ili Fosila, koji globano i nisu toliko rašireni, ali jesu kod nas, zbog široke mreže distributera koji ih prodaju.

Popularnost brendova zavisi i od toga koliko uspevaju da isprate modne trendove. Trenutno smo svedoci povratka retro stila u odevanju, a Strahinja očekuje i da se satovi prilagode tom trendu.

"Sedamdesetih godina dolazi do pojave kvarcnih satova na baterije i u tom trenutku kreće da prevladava tržište digitalnih satova. Tada je krenuo da zamire stil iz četrdesetih i pedesetih godina. Sada se on polako vraća u modu i u svetu je sve jače tržište korišćenih satova", objašnjava naš sagovornik i dodaje je upravo sedamdesetih počela moda krupnih satova.

Strahinja ima i nekoliko saveta koji vam mogu pomoći da vidite koja je idealna veličina sata za vašu ruku.

"Ljudi žele velike satove jer hoće da ih neko vidi, da neko sa deset metara može da kaže da nosiš dobar sat. Ne postoje tačne dimenzije, ali dovoljno je krojačkim metrom izmeriti obim zgloba i na osnovu toga naći veličinu kućišta idealnu za vašu ruku. Ja, na primer, u zglobovima imam 16cm, to znači da meni odgovara kućište od 38 do 40mm. To je jako jednostavno, ali ljudi to ne rade, nego uzimaju satove na osnovu veličine, samo da su što jači i što veći", tvrdi Strahinja.

Da je bio u pravu kada je pokrenuo svoj Jutjub kanal, govori i činjenica da je za kratko vreme skupio više od šest hiljada pratilaca. Neki video snimci na njegovom kanalu imaju i skoro 90 hiljada pregleda, što znači da ljude zanimaju satovi. Strahinja je aktivan i na Instagramu gde se bavi satovima poznatih ličnosti.

M. L.

Ilustracije: Pexels