Život na točkovima: putovanje kao prirodno stanje

Da li ste ikada razmišljali o tome koliko vam je zaista potrebno za srećan život? Koliko prostora, koliko posla, koliko prijatelja? Neminovno, s godinama čovek se stalno preispituje. Da li je baš ovaj posao ono što sam želeo? Da li je ovaj grad mesto na kome želim da ostarim? Ovaj stan, ovaj komšiluk...

Nekako, po ustaljenoj šemi prihvatamo i krckamo svoje živote zarobljeni  u rutinu, jer je tako najlakše i najizvesnije. Ali, postoje i oni koji su spremni sve da rizikuju, da naprave radikalan rez i promene, da bi vijali svoje snove.

Miloš Prelević je izuzetan fotograf. To ne kažem ja - laik za fotografiju, nego mnoge nagrade koje je osvojio. Među ostalim, tu je i svetska nagrada za najbolju podvodnu fotografiju 2020. Ili, takođe, prva nagrada na Mont foto konkursu za najbolju podvodnu fotku, prošle godine. Voli da fotografiše, a voli i prirodu, penjanje i ronjenje. Putovanje je njegovo prirodno stanje.

Odlučio je da napusti programerski posao koji ga je gušio i potpuno se posveti onome što voli. Rešio je da bude slobodan i da što više putuje, bez ograničenja, pa se preselio u kamper.

"Neki početak je bio Tajland, gde sam bio osam godina, dok sam živeo život digitalnog nomada. Tamo sam i počeo da se bavim podvodnom fotografijom. Upoznao sam domoroce, na ostrvu Urak lawoi i sa njima provodio vreme. Sa njima sam se zbližio, vodili su me sa sobom svuda na ribarenje", kaže Miloš.

Iz tog perioda potiče i neveraovatna putopisna foto-knjiga koju je MIloš u potpunosti sam realizovao. Fotografije, tekstove, prelom i dizajn.

Nastavio je da putuje po Aziji, u Indoneziju, Japan, Kinu, Burmu, ali se stalno vraćao narodu Urak lawoi. Njegova česta putovanja postala su problem za programerski posao pa je došao u "ili-ili" situaciju, odreći se onog što voli ili ostaviti posao koji mu donosi novac i život bez briga…

Korona je bila velika prekretnica, ne samo za Miloša. Mnogi od nas su u izolaciji imali vremena da se preispitaju i donesu neke odluke. Miloš je prelomio da želi da se preseli u kamper koji je kupio pre četiri godine i u kom je provodio najviše vremena.

"Dugo sam to želeo ali su me odvraćali, kao, nećeš moći da ga registruješ, propašće ti kombi uložen novac. I jednog dana sam odlučio. Kada sam bio u stanu na Adicama počelo je dizanje cena zakupa. Putovao sam dve godine u kamperu, sa povremenim vraćanjem u stan. Kada se vratim, pored trešti muzika i onda opet sednem u kombi i odem na Frušku goru da bih spavao. I tako, posle dve godine putovanja, odlučio sam da se preselim u kamper za stalno", priseća se Miloš.

Taj prelazak nije lak, zapravo, još traje. Trebalo je vozilo pretvoriti u stambeni prostor. Preneti sve stvari, uspomene, knjige, posuđe, rešiti struju, vodu i grejanje.

U pitanju je Citroen Jumper, manji kombi koji je kupio za oko 4.500 evra. Valjalo ga je prepraviti u garsonjeru i u šest kvadrata, nekako, smestiti ceo svoj život. To ga je koštalo oko 6.000 evra. Sada, sa ovim znanjem i iskustvom, kaže, prošao bi jeftinije.

"U principu, ja sam sa nula znanja krenuo. Braća od ujaka su me zezala da sam 'rođen u radijatoru' jer sam tada bio 'programerčić'. Počeo sam sa idejom i onda gledao po internetu, a tamo su sve neke basnoslovne ideje, neki kreveti na izvlačenje, sve na dugme. Sve sam sveo na nešto što mogu da uradim i što je realno. Imam puno opreme, pa sam znao da će krevet biti fiksni. Ideju sam nekako sistematizovao, razložio. Prvo sam oprao kombi i zakrpio rupe. Najgora stvar na početku je bila što mora da se seče lim. Nije postojao prozor. To je bilo najgore. Sve sam sam radio. Alat sam pozajmljivao od braće, pomagali su mi kolko su mogli. Bilo je i rasprava, ali na kraju 95 odsto sam uradio sam. Trebalo mi je šest meseci", kaže Miloš.

Struja je rešena preko dva solarna panela na krovu i akumulatora, što je dovoljno za 2-3 dana "autonomije", kada nema ni malo sunca.

"Ako i dalje nema sunca, upalim kombi na pola sata i napunim, ali to je retko. To mi je dovoljno struje za ventilaciju, frižider, punjače, komp. Grejanje je Webasto, običan dizel grejač kupljen kod Kineza za 100 evra. To je kao neka kutija sa dva otvora, gde se greje vazduh i izduvava. Odlično greje. Desetak litara dizela mi traje petnaestak dana, zavisi koliko je hladno. Što se vode tiče, imam tank od 70 litara i pumpu. Ona gura vodu, to je za tuš i slavinu. Otpadne vode idu u kanister i u kanalizaciju. Sada nemam toalet. Imao sam, ali ga nisam puno koristio, pa sam ga izbacio jer zauzima puno mesta. Stalno sam u prirodi, imam ašov pa zakopam. Nezgodno je zimi ili kada pada kiša, ali ne može sve da bude komforno. Kada bih imao neki veliki kamper sve bi stalo unutra. To možda jednom bude, videćemo", priča Miloš.

Već godinu dana on živi u kamperu. Dovoljno da uvidi sve prednosti i mane. Kako izgleda svakodnevnica na točkovima, gde može da se parkira kamper i šta raditi kada se pokvari. O svemu tome i još puno zanimljivih detalja iz života na točkovima, slušajte u novoj epizodi emisije ŠpacirBećar, na podcastu O radija.

M. Jakovljev

foto: privatna arhiva