Lifestyle / Putovanja
"Kineski san" nije isti posle korone
Šangaj je najveći grad u Kini, sa 34 miliona stanovnika. Jedna kap u tom moru ljudi je i Maja Rogić iz Novog Sada. U Kini je već devet godina i uspela je ono što ovde nije mogla, da sebi obezbedi dostojanstven i sadržajan život, bez stresa. Sa druge strane, Srđan Stanković iz Požarevca nedavno se vratio iz Kine posle četiri godine. Ne svojom voljom. Problemi sa papirima naterali su ga da prekine svoj "kineski san", ali je rešen da ga nastavi.
Kina odavno nije više zemlja siromašnih. Naprotiv, poslednje dve decenije to je zemlja mogućnosti, jer njena je ekonomija jedna od najbrže rastućih u svetu.
Za naše ljude posebno je zanimljiva jer je, pre kovida, tamo bilo izuzetno lako otići. Zahvaljujući sporazumu dve države nisu bile potrebne vize. Zato se i Srđan Stanković odlučio na taj potez. Posla za ekonomiste ovde nije bilo, a onda je shvatio da u Kini može da radi kao profesor engleskog, čak i bez diplome.
"Otišao sam u Peking, bio tamo dve godine. U početku je bilo malo nelagodno, ali je bilo unosno za posao. Velik grad, puno prilika. Vizna politika je bila liberalna. Dovoljno je bilo da svaka tri meseca izađeš iz zemlje formalno i da se produži boravak. Obično smo išli do Mongolije, ili u bilo koju okolnu zemlju. Kada se zaposliš, dobijaš radnu dozvolu na godinu dana. Ja sam radio kao nastavnik engleskog jezika. U principu, to može i bez diplome kad ti je engleski maternji jezik, ali u Kini znaju da 'zaobidju' zakon, pa se često knjižite kao neki menadzer, nastojnik i slično, a zapravo ste nastavnik", priča Srđan.
"Drag queens" šou u Šangaju, foto: Maja Rogić
Maja je te 2014. bila spremna da ode bilo gde iz Srbije. Izbor je pao na Kinu sasvim slučajno, a veza je bila bivše koleginica iz škole u Srbiji i koja je posle godinu dana pozvala da im se pridruži u Kini kao nastavnica matematike.
"Sećam se da je jedan moj bivši učenik iz Srbije rekao - gde ćeš u Kinu, tamo samo voze bicikle i jedu pirinač!? Nisam znala ništa o Aziji, u početku je to bio šok. Kada sam sletela u Peking, škola je poslala čoveka da me sačeka. Ja sam mu pričala deset minuta a on me bledo gleda - onda sam shvatila da ne razume ni reč engleskog. Jedva sam kupila kartu za Peking jer nisu znali engleski, a bukvalno je sve na kineskom sem natpisa 'Exit'. Ipak, sa engleskim može da se funkcioniše, naročito u većim gradovima u kojima sam živela, u Pekingu i Šangaju. Ni posle devet godina nisam uspela da naučim kineski", seća se Maja.
Posle tog prvog šoka, kada shvatite da ste sada prepušteni sebi i prihvatite novu realnost, onda Kina počne da pokazuje svoje drugo lice. Interesantno, uzbudljivo i gostoprimljivo.
OBRATI PAŽNJU
Moderna Kina, takoreći preko noći, kada se otvorila prema zapadu, postala je čudan spoj, miš-maš nekoliko društvenih i ekonomskih sistema, komunizma i kapitalizma sa jakim tradicionalim uticajima. U ekonomskom smislu progresivna, a u kulturnom i dalje konzervativna. Iako postoji državna cenzura i delimična kontrola medija i interneta, zapadnjačka kultura odavno nije više tabu. Naprotiv, ono što se prihvata, prihvata se bez kompromisa. Nova klasa bogataša lako je usvojila zapadnjačke potrošačke navike. Piju se dobra vina, voze najbolja kola, a Kinezi su još pre deset godina kada sam imao sreću da tamo odem, bili preuzeli titulu najvećih svetskih putnika od Japanaca. Po broju milijardera su odmah iza SAD.
"Upoznala sam ljude bukvalno iz čitavog sveta. Čak sam vodila decu na neke ekskurzije na selo. Tamo nisu ekskurzije kao kod nas, da se naroljaš već u busu, nego se druže, pomažu lokalnoj deci, rade zajedno. Svi su veseli, ljudi svaki dan uveče igraju po ulicama, vežbaju tai-či, jako paze na zdravlje. Uopšte, stekla sam utisak da su zadovoljni. Ako mi ikad bude nešto nedostajalo, biće to te 'dancing ladies' po ulicama", priča Maja.
Prosečna plata je oko 500 evra, što je dovoljno za "normalan" život. Stranci koji najviše rade kao profesori, u auto i građevinskoj industriji, zarađuju daleko više, do nekoliko hiljada evra.
"Noćni život u velikim gradovima, u Pekingu na primer, je sjajan. Javni prevoz funkcioniše savršeno i jeftin je. Hrana je takodje jeftina. Stranci se uglavno druže sa strancima, ne zato što su Kinezi negostoljubivi, nego, jednostavno, kulturološke razlike je teško premostiti. Stranaca ima puno i upoznajete ljude iz celog sveta", priča za Oradio Srđan Stanković, koji slobodno vreme provodi sa grupom ljudi koj imaju neobičan hobi. Vikendom trče po gradu i piju pivo.
Stranci koji trče i piju pivo, foto: Srđan Stanković
Zanimljiv sport, nažalost, bez olimpijske perspektive. Međutim, život stranaca u modernoj Kini zaista može biti udoban i zanimljiv. Zapravo, bio je.... Kovid je sve promenio. Svakodnevica ljudi, naročito stranaca u Kini, drastično je uzdrmana. Da li ste znali da je ozloglašeni Vuhan, pre korone, imao mnogo bolji imidž? Bio je to centar alternativne i pank kulture u Kini.
O svemu tome, provodu i životu u modernoj Kini, kao o tome i kakvi su Majini i Srđanovi planovi posle kovida, poslušajte u novoj epizodi emisije "Špacir-bećar" na Oradiju.
Marko Jakovljev
