LEGO: Hobi koji oslobađa od stresa

Tokom poslednjih desetak godina promenila se slika o lego graditeljima. Ranije ih je društvo percipiralo kao čudake, štrebere iz podruma, odrasle ljude koji se igraju dečijim igračkama. Danas su najkul osobe.

"Sama kompanija Lego promenila je svoju politiku. Ranije su pravili igračke namenjene isključivo deci, ali su uvideli da su se i roditelji uključivali i počeli da slažu sopstvene kreacije i postali su prisutniji kao kupci. Zbog toga je Lego počeo da proizvodi velike i skupe setove namenjene odraslima, pa je slaganje postalo vid kreativnosti i ispunjavanja želja da se napravi nešto po sopstvenom ukusu", kaže za Oradio Predrag Marcikić Marca, član kluba "Skockani".

Da li kao graditelj više voliš da slažeš po zvaničnim uputstvima i setovima ili da napraviš nešto svoje? 

Uglavnom pravim nešto svoje. Više i ne kupujem setove, već nabavljam delove u većim količinama za građevine i dvorce koje želim da sagradim. Slaganje po uputstvu je lepo, ali jednokratno iskustvo, dok je pravljenje sopstvenih kreacija dugotrajan proces koji zahteva rešavanje problema i ispoljavanje kreativnosti.

Da li to deluje kao antistres terapija u današnjem digitalnom svetu?

Naravno. Imam dve stvari koje mi služe da se rešim stresa. Jedno je vožnja skejta, a drugo slaganje lego kockica. Tokom tih aktivnosti potpuno se isključim iz realnosti, zaboravim na probleme i primirim se. Bude mi lakše da nastavim dan

Kako nabavljaš delove koji ti nedostaju?

Kupovina delova "na kilo" je jeftinija, ali se tako dobijaju elementi koji uglavnom nisu toliko potrebni. Ranije sam koristio BrickLink, ali pošto je Lego ukinuo Srbiju iz tog programa, snalazim se preko drugih sajtova. Kada mi za gradnju treba  200–300 specifičnih delova, to naručujem preko tih sajtova. Takođe, u Lego Storu postoji "zid sa delovima" gde se elementi kupuju na gramažu, odnosno koliko staje u tu kutiju.

Koliki je to finansijski izdatak?

Lego nije jeftin hobi. Imam drugare koji kupuju sve što izađe. Pojedini veliki setovi, poput Minas Tirita, koštaju oko 700 evra, zimovanje ode na jedan set. Ipak, ljudi koji to vole i mogu sebi da priušte, znaju zašto to rade. Kao feedback dobijaju antistres zadovoljstvo. Ja ne ulažem mnogo novca, već kombinujem nabavku manjeg broja delova. Koristim moje stare delove. Kad nešto napraviš, rastaviš to posle par godina i dobiješ gomilu delova spremnih za novu gradnju. Uz dobru osnovu starih delova, hobi ne mora da bude preskup.

Kako stojiš sa prostorom i gde sve to skladištiš?

Skladištenje je najveći problem svih lego kolekcionara. Ako pitaš moju ženu, ona će reći da nam je lego u svim prostorijama. Kockice se drže u kutijama na policama, u sobama, kotlarnici i na tavanu, kako zbog prostora tako i zbog zaštite od prašine. Neki kolekcionari imaju čitave podrume i prostorije pune neotpakovanih setova koji čekaju neka druga vremena ili ih nakon slaganja ponovo rastave i sklone u kutije.

Koliko ti vremena treba da napraviš zamak sa okolinom?

Izrada većih modela traje nedeljama i mesecima jer zavisi od slobodnog vremena. Radi se u etapama, uz stalno osmišljavanje, probanje i prepravljanje delova koji se ne uklapaju najbolje.

Da li praviš i manje kreacije na podlogama 8x8 sa sobicama i figuricama?

Ranije sam pravio sobice na podlogama 8x8 i 16x8 gde je svaka sobica predstavljala stanište za jednu ili dve mini-figurice koje pričaju svoju priču. Na izložbama bi spojili oko 50 takvih sobica u jedan zajednički zid, što je posetiocima bilo izuzetno zanimljivo.

Koliko je kod nas popularno udruživanje u klubove ljubitelja lego kockica?

Klubovi su ranije imali više članova, ali su se ljudi vremenom okrenuli poslu i porodici. Naš klub "Skockani" je trenutno jedini zvanično priznat od strane Lego kompanije u Srbiji, pored drugih udruženja u Beogradu i Bečeju.

Da li postoje takmičenja graditelja?

Na okupljanjima odraslih ljubitelja (AFOL) organizuju se takmičenja u brzom ili kreativnom slaganju gde svi dobiju isti mali set i od njega prave originalne modele.

Na Instagramu su popularne Lego fotografije i habitati za mini-figurice. Koliko je to zastupljeno kod nas?

Kreiranje recenzija i fotografija na društvenim mrežama (YouTube, Instagram) postalo je popularnije od klasičnih izložbi. Lego kompanija je preusmerila podršku sa klubova na pojedinačne kreatore sa velikim brojem pratilaca, pa su se klasični klubovi širom sveta smanjili ili ugasili. Ceo život nam je otišao online, pa tako i lego.

Kako deca reaguju kada vide odraslog čoveka koji slaže lego?

Deca se iznenade i uvek pitaju koliko je vremena bilo potrebno i gde se sve to čuva. Za decu je to trenutno interesovanje, dok odraslima predstavlja strast i hobi. Preporučujem svima da se oprobaju u slaganju, jer je to lepa zanimacija koja smiruje čoveka i pruža zadovoljstvo kada se vidi gotov rad.  A sve što napravite može biti lep displej u dnevnoj sobi. 

Ceo razgovor sa Predragom Marcikićem poslušajte na podkastu Oradija ili na plejeru ispod. 

Alma Kovčić

Foto: Oradio i lična arhiva