Kako je nastao JavaScript: hack iz Netscape-a koji i danas pokreće Internet

Godina je 1995. Jedan od zaposlenih u Netscape-u napisao je za samo deset dana mali "hack" koji je kasnije postao osnova za JavaScript. Trideset godina kasnije, upravo taj jezik je "lepak" koji drži interaktivni web na okupu – sa svim svojim manama.

foto: pexels.com

Tog dana, Netscape Communications i Sun Microsystems objavili su zajedničko saopštenje u kojem su predstavili JavaScript – skriptni jezik osmišljen da pravi interaktivne web aplikacije. Jezik je nastao za samo deset dana tokom maja 1995. kada je inženjer Brendan Eich napisao radni prototip.

Iako JavaScript nije javno objavljen do septembra te godine, niti dostigao verziju 1.0 do marta 1996, potomci tog prvog hacka danas rade na 98,9 odsto svih sajtova. JavaScript je postao dominantan jezik interneta. Osim u pregledačima, koristi se i na serverima, u mobilnim aplikacijama, desktop programima, pa čak i u nekim uređajima. Prema istraživanjima, JavaScript je stalno među najkorišćenijim jezicima na svetu.

foto: oracle.com

Netscape je želeo jezik koji bi učinio stranice interaktivnim, lagan i pristupačan i za dizajnere i za ljude koji nisu profesionalni programeri. Eich je spojio ideje iz nekoliko jezika: spolja je ličio na tada popularnu Javu (da bi menadžeri bili zadovoljni), ali je unutra imao koncepte iz Scheme-a, jezika koji je Eich voleo, i Self-a, koji je dao prototipski model objekata.

Partnerstvo oko JavaScripta dobilo je podršku 28 velikih IT kompanija. Danas ta lista izgleda kao spisak nestalih: Digital Equipment Corporation (progutan od Compaq-a, pa HP-a), Silicon Graphics (bankrotirao), Netscape (kupio AOL, pa rasturio). Sun Microsystems, ko-kreator JavaScripta i vlasnik Jave, kupio je Oracle 2010. godine. JavaScript je nadživeo sve njih.

Šta je u imenu?

Priča o desetodnevnom nastanku postala je legenda, ali često previše pojednostavljena. Eich je tada napravio demo, a ne gotov jezik, pa je Netscape narednih godinu dana nastavio da ga doteruje. Zbog brzog razvoja, JavaScript je ostao pun čudnih pravila i nedoslednosti na koje se programeri i danas žale. Toliko je bilo promena da je to nerviralo i velike igrače.

"Bill Gates je stalno gunđao što menjamo JS", priseća se Eich jeseni 1996. Microsoft je napravio sopstvenu verziju pod imenom JScript za Internet Explorer, što je dovelo do godina nespojivosti pregledača i muka za web programere.

Netscape navigator na Windowsu XP, foto: wikipedia

Pre nego što je postao "JavaScript", jezik je imao više imena. Eich ga je prvo nazvao "Mocha", zatim je Netscape u septembru 1995. za beta verziju pregledača 2.0 koristio ime "LiveScript". Tek u decembru, kada su Netscape i Sun potpisali ugovor, stiglo je ime "JavaScript". "Sve se desilo u šest meseci – od maja do decembra (1995): prvo Mocha, pa LiveScript, pa JavaScript," rekao je Eich 2008. u intervjuu.

To ime je izvor zabune već 30 godina. Bila je to marketinška odluka da se iskoristi popularnost Jave. U saopštenju iz 1995. JavaScript je predstavljen kao dopuna Javi – mali zadaci na strani korisnika, dok Java pokreće velike poslovne aplikacije. Bill Joy, suosnivač Sun-a, tada je rekao: "JavaScript će biti najefikasniji način da se HTML poveže sa Java appletima."

Zbrka traje i danas: dva jezika dele ime i poneku sintaksu, ali su potpuno različiti. Java je statički tipiziran jezik sa klasama, dok JavaScript koristi dinamičko tipiziranje i prototipsko nasleđivanje. Kako je neko duhovito napisao na Stack Overflow-u: razlika između njih je kao razlika između reči "car" i "carpet."

Od imena kafe do industrijskog standarda

JavaScript je 1997. postao zvanično standardizovan kao ECMAScript. Početkom 2000-ih imao je težak period – Internet Explorer je dominirao, a razvoj je stagnirao. Ali 2005. dolazi AJAX, koji omogućava da se stranice osvežavaju "u hodu" bez ponovnog učitavanja i JavaScript ponovo postaje važan.

2009. stiže Node.js, pa JavaScript počinje da radi i na serverima. Od tada se koristi svuda – ne samo u pregledačima.

foto: pexels.com

Danas ga koristi više od 60 odsto programera širom sveta, što ga čini najpopularnijim jezikom već dvanaestu godinu zaredom. Uz njega se razvio i TypeScript, verzija sa dodatnim mogućnostima, koja je od 12 odsto korišćenja 2017. skočila na 35 procenata u 2024.

JavaScript danas pokreće:
- web sajtove,
- mobilne aplikacije (npr. preko React Native-a),
- desktop programe (preko Electron-a),
- serverske sisteme (Node.js).

Na njegovom registru paketa (npm) postoji između dva i tri miliona dodataka.

Danas

Zajednica sada želi da ime "JavaScript" postane slobodno. Oracle je nasledio žig kada je kupio Sun Microsystems, ali nikada nije napravio proizvod pod tim imenom. Otvoreno pismo koje su potpisali Eich, tvorac Node.js-a Ryan Dahl i više od 28.000 članova zajednice tvrdi da je Oracle napustio žig i da je termin postao generički.

Pretraga na Netscape navigatoru 9, foto: wikipedia

Grupa je podnela zahtev za poništenje kod američkog Zavoda za patente i žigove u novembru 2024. Bez toga, ne može se zvati "JavaScript Conference" ili "JavaScript Specification," pa se koriste nezgrapne zamene poput "JSConf." Eich je još 2006. napisao da je "ECMAScript" uvek bio neželjeno ime koje "zvuči kao kožna bolest."

Kožna bolest ili ne, jezik je opstao mnogo duže nego što je iko očekivao. Najveća ironija je da su "Java appleti", zbog kojih je JavaScript dobio ime, odavno nestali. Ali JavaScript je ostao i postao glavni igrač. Ono što je počelo kao sporedni trik pretvorilo se u osnovu modernog weba.

Srećan rođendan, JavaScript!

izvor: arstechnica.com