Top 5 vašarskih slatkiša

Kakva god da je svetkovina, bila ona u Rumi, Itebeju ili Sonti, stvari su svuda iste - stariji se okupljaju tamo gde ima piva i holesterola, a klincima oči ispadaju od raznih slatkiša koji im se nude svud unaokolo. Kako sam već poodavno stigao u godine u kojima mi je dosta onog prvog, reših da osvežim sećanje na slatkiše koje sam nemilice tamanio na sajmovima, vašarima i kirbajima, a ni danas ih se ne odričem tek tako.

Foto: biti-srecan.blogspot.com

5. Ušećerene jabuke

(foto: www.pirotskevesti.rs)

"Je l’ ima nešto slatko? Imaš jabuke na stolu". To smo, bez dileme, svi čuli milion puta u detinjstvu. Nisam nikad nešto specijalno bio zainteresovan za obične jabuke, ali zato ušećerene, mmmmm... Još iz daljine, dok se približavaš štandu, odmah ti padaju u oči. Jedine se zapravo i mogu odmah uočiti, u gomili raznoraznih liciderskih srca koja iz nekog razloga dominiraju po štandovima. Ta srca mi, iskreno, nikad nisu bila interesantna. Valjda zato što su tako šarena, nemam pojma. Šećernu jabuku dobiješ na štapiću, uvaljanu u crveni karamel sirup i kad se na kraju trijumfalno izboriš s povećom jabukom ostaješ umazan od uva do uva. Ako se istog trenutka ne umiješ, brkovi od crvenog sirupa ostaju danima kao uspomena na vašarsku avanturu. 

4. Alva

(foto: www.forum-srbija.com)

Iako dugo nisam imao pojma šta je to alva, znao sam za termin još kao klinac. I tada (a to je bilo davno) i danas se izraz da nešto ide kao alva često koristio. Onda sam u jednoj epizodi "Boljeg života" čuo monstruoznu repliku "danas samo potpun kreten ne kupuje alvu ćeten" (!) i shvatio da je to slatkiš koji svi iz nekog razloga jako vole, posebno stariji. Alva nije bila tako česta pojava na svetkovinama o kojima pišem, ali kada sam je prvi put probao ukapirao sam da itekako ima razloga što je toliko hvale. Iako je mnogi prave sa brašnom i grizom, originalna ćeten alva se pravi od šećera, vode i tahina (smesa od mlevenog susama). Mogu joj se dodati lešnici, orasi, bademi, suvo grožđe, kikiriki... Alva nije klasična klinačka poslastica, počinje da ti se dopada kad si već malo stariji i spreman da pređeš na naredni nivo – vrlo brzo stižu čvarci, pihtije i švargla, a onda je još samo mali korak ostao do dileme "papci ili škembići u saftu".

3. Zelene "paprene" bombone

(foto: www.novomilosevo.devbin.org)

E, da. Obavezna komponenta u šteku svake prave babe. Kad si klinac ljuto ti nije baš visoko na listi omiljenih ukusa i onda ti baba dozirano daje paprenih bombona, kako bi se navikavao, da ne kažem navukao. Nijedne mentol bombone koje su se kasnije pojavile nisu mogle da zamene taj ukus. Slatkasto-ljut, pun i dugotrajan. Prodavale su se u rinfuzi na štandovima, zajedno sa ostalim šarenim (svilenim) bombonama i karamelama. Doduše, pravio ih je i "Kraš" i prodavao u kesicama, ali ove u rinfuzi su bile nekako drugačije, često i iskrzane, ali prave. Baba ih je držala u poklopljenoj činijici u kredencu i kad bi izgledalo da smo pojeli sve slatko što je bilo u kući, u babinom šteku bilo je paprenih bombona. Neviđeno zadovoljstvo. 

2. Šećerna vuna

(foto: www.mondo.rs)

Vašarski klasik, razvijenija verzija opasnosti da ćeš ostati zauvek umazan i ulepljen šećerom. U odnosu na šećernu vunu, ušećerene jabuke su "laka prehlada". Čova pred tobom vrti onu penu, oči ti se iskolačile i roditelji nemaju kud, kupuju ti šećernu vunu. A onda, spektakl! Dugotrajna borba sa ogromnom nemani, kojoj treba zaći sa nekoliko strana, koja se ne predaje tako lako, sve dok te skroz ne ulepi. Kad malo porasteš, shvatiš da je šećernu vunu u stvari vrlo lako kontrolisati, samo ne treba da žuriš i ona će se sama smestiti na željeno mesto. Ali kako to objasniti nekom klincu. Nemoguće. 

1. Kretoš

(foto: www.lizalica.rs)

Bez dileme, kretoš je sam na vrhu, kralj vašarskih slatkiša. Zaslužan za ispadanje mlečnih zuba i crnih plombi, za sve umazane majice i lepljive ruke. Teško ga je bilo naći bilo gde osim na vašarima, a tamo se prodavao u rinfuzi, na kile i jeo se tako što odlomiš parče i polako grickaš iz kese. Odgrizeš komadić zubima, pažljivo da ti ne ispadne neka plomba i onda pustiš da se otopi u ustima. I tako u nedogled, dok ti se ne smuči toliki šećer. Pa čak ni tad. Dugo ga nisam jeo, ali sam nedavno, pod uticajem Svetislafa dr Kišprdilova, poželeo da ga opet probam. Nije ga bilo lako naći, ali da, to je i dalje to. Zato za kraj ovog teksta, reč ima čuveni dr Kišprdilof.

Predrag Novković