Šta da je Pinokio smrtonosni robot

Pinokio je bajka koja u sebi nosi finu dozu mračnog i depresivnog. Starac bez dece, napravi drvenog lutka koji oživi i samo želi da postane pravi dečak. Vanvremenska avantura smeštena u priču o ljudskosti, naivnosti, zlobi i posledicama loših poteza, obrađena je na bezbroj načina, ali nikada tako originalno, životno i suludo kao u Vinšlusovom (Winnshluss) strip izvođenju.

Grafički roman, koji je već davno izdao Darkvud, Pinokija smešta u noar okruženje, u bajku koja je malo komična, a nešto više tragična.

Mali drveni lutak ovde je smrtonosni robot, ratna mašina, za koju Đepeto misli da mu može doneti kamaru para kada ga proda vojsci. To neće ići tako lako, jer bubašvaba Džimini, buba beskućnik, počinje da živi u Pinokijevoj glavi, poremeti mu žice, zbog čega Pinokio, potpuno poremećen, kreće u avanturistički pohod koji nadilazi sve košmarne bajke koje poznajemo.

Tu upoznajemo sedam ljigavih patuljaka, pratimo Džiminijeve romansijerske nedoumice, gledamo slepog skitnicu kako pronalazi Boga i vidimo nevinog ali moćnog Pinokija okruženog onima koji bi ga iskoristili za svoje ciljeve.

Crteži koje je Vinšlus osmislio kao dugi niz karikatura, jer njegove table zaista neodoljivo podsećaju na najpoznatije karikature prve polovine dvadesetog veka, voze nas kroz grozomornu, na mahove komičnu bajku, koja nas uči najgorim i najboljim ljudskim porivima i odnosima.

Iako je ova novela u osnovi bajka, Vinšlus nam često daje uočljive političke konotacije, a kroz scene provlači i naznake popularne kulture. Sve to, on čini bez ijedne jedine reči. Ova grafička novela, slikom govori sve što treba znati, iz tih slika mi crpimo priču, emocije, opise, poruke i poente.

Moglo bi se reći da je autor usavršio strip bez reči. Način na koji su slike povezane u svakoj tabli pojedinačno, izbacuje svaku nedoumicu i nesuglasicu. Čitalac u svakom trenutku zna gde se nalazi i čemu prisustvuje. Od poznavanja pop-kulturnih referenci i političkih prilika zavisiće i količina uživanja, ali će strip i onima koji su za takve stvari nezainteresovani, pružiti nesvakidašnje iskustvo.

Stil koji Vilšnus ovde upražnjava neodoljivo podseća na ilustracije rađene mastilom i olovkom s kraja 18. veka, a uticaja je svakako imala i rana Diznijeva crtačka faza, kao i neki davni francuski autori.

Otud ne čudi da je Vinšlus tvorac brojnih stripova i grafičkih romana koji su pobrali nagrade i priznanja širom Evrope.

Za sve koji ne znaju, Vinšlus je umetničko ime autora Vinsenta Paronauda koji je bio korežiser animiranog filma "Persepolis" koji je u Kanu dobio nagradu žirija.

Petar Klaić