Slonz: Sve zavisi od nas

Reč Slonz možda ne znači ništa, ali istoimeni bend svakom ljubitelju i poštovaocu čvrste, autorske, iskrene i uz sve to mladalčke rokenrol svirke svakako govori mnogo. Nikola Mijailović zajedno sa braćom Tošić, Borivojem i Nenadom stvara ugođaj koji svakog posetioca njihovih svirki muzički vozi od istorije do novog doba i natrag. Prvim objavljenim materijalom "Lepota u glavi" sve ovo su i dokazali, a trenutna situacija malo je odložila radove na novom albumu koji bi uskoro trebalo da bude gotov.

"Bend Slonz je nastao u Šapcu, sva trojica smo rođeni tu, a praktično se poznajemo od kada smo bili klinci. Zanimljivo je da su i naši roditelji drugari, pa smo se od malih nogu sretali na raznim dešavanjima. U jednom momentu su nam se životi malo razišli, što je i normalno jer su njih dvojica ’93. godište, a ja sam ’98. Posle par godina čuo sam da sviraju, a ja sam poželeo da budem u bendu. Prošao sam audiciju, primili su me i posle prvog perioda i sviranja obrada bend je spao na nas trojicu. Odlučili smo da sviramo samo autorske stvari, a ime smo iz Konvoj promenili u Slonz", ispričao nam je Nikola na početku razgovora u okviru emisije "Dnevna soba" Oradija.

Kažu da je bend od tri člana u rokenrolu prava stvar?

Možda, da smo mogli svojevremeno da biramo, bilo bi nas i više. Kada smo tek počeli ja sam svirao ritam gitaru i nisam mogao čestito da odsviram solo. Kako smo ostali samo nas trojica i jedino ja na gitari, to me je nateralo dalje da vežbam, kako bih preuzeo sve  te uloge. Počeo sam i da pevam, ispostavilo se da mi i to ide i eto, na kraju smo izvukli nešto dobro iz svega.

Prethodni period zaokružen je albumom "Lepota u glavi". Šta se na njemu nalazi?

Ceo album, odnosno, sve pesme sa njega, nastajale su u periodu od neke tri godine. Nakon promene imena benda, ustaljene postave i muzičkog koncepta, neko vreme smo tražili novi, svoj pravac kojim ćemo se baviti. Kao i obično kada bend radi, neke pesme ispadaju, a neke ostaju i jedna od prvih je bila ova naslovna "Lepota u glavi". Sve su to pratili i problemi finansiranja albuma i samih snimaka. Prekretnica je svakako bila Demofest u Banjaluci 2017, gde smo pobedili, a da nismo tamo otišli, ne znam da li bismo uspeli da snimimo album. Na kraju samo na album stavili praktično kompilaciju najboljih pesama koje smo svirali na autorskim svirkama i koje smo napravili tokom pune tri godine rada.

Čemu je album najviše posvećen, koja emocija preovlađuje?

Zajedničko im je što nema nijedne ljubavne pesme (smeh) i uglavnom se bave nekim mojim, ličnim stanjima u raznim situacijama i poglednima na neke stvari. U odnosu na album koji smo u međuvremenu snimili i koji čeka finalni miks, prvi je, mogu da kažem, tekstualno malo slabiji, neozbiljniji, što je valjda i normalno, mislim da sve to ide s godinama.

Kakva je podela posla u bendu, ko je zadužen za tekstove, a ko za muziku?

Pisanjem tekstova se isključivo ja bavim i to je moj stav. To što treba da pevam, kako bih uopšte mogao to da izvedem iskreno i emotivno moram ja da napišem, da znam šta sam pisao i o čemu pričam u svakom momentu. Ne bih puštao nikog da mi se meša u pisanje tekstova koje ću ja posle da pevam. Muziku radimo zajedno, uglavnom džemujemo na probi pa iz toga nastane muzika.

S obzorom na to da su njih dvojica rođena braća, kako je kada glasate oko narednih poteza u vezi benda? Jel si u manjini ili svako ima svoj stav?

Uvek glasamo i mislim da je to najbolji način da se odluči. Radimo to i kada su velike, ali i kada su male stvari u pitanju. Bude momenata i da se posvađamo, obično jedan ima neko drugačije mišljenje, jedan nije zadovoljan (smeh), pa se ubeđujemo, ali ne dešava se da se urote protiv mene samo zato što su braća.

Koliko su vam roditelji pomogli u početku karijere?

Bogami, podržavaju baš dosta. Kada smo išli na Demofest u Banja Luku vozio nas je moj tata. Na većinu svirki po regionu i Srbiji nas je vozio njihov tata. Ali generalno, kada smo, na primer, kupovali instrumente ili opremu, plaćali časove i slično, uvek su nam bili podrška. S tim, da moj tata uošte nije podržavao moje sviranje ni na početku, ni kada se bližio nastup na Demofestu. Tek tamo, u Banja Luci je shvatio da ja to u stvari sviram (smeh) i počeo da me podržava. Nije se realno ni mnogo protivio, ali sada me zaista podržava.

Danas mladi često slušaju drugačiju vrstu muzike. Kakva je stvar sa drugarima koji nisu vezani za muziku, kako oni gledaju na vašu muziku i bavljanje rokenrolom?

Uvek se nađe neko ko jednostavno ne razume tu muziku, koliko god mu objašnjavali. Ne zato što je glup, već ga prosto ne zanima. I to je ok, ni ja ne razumem gomilu stvari koje mene ne zanimaju. Sa tim ljudima jednostavno ne pričaš o muzici, nema nikakvog smisla, oni nemaju ni potrebu da znaju da ja sviram u bendu, da sam snimio album, pa im to i ne pričam. Komentarišem sa bliskim drugarima, koji uglavnom slušaju muziku koja je slična onoj koju mi sviramo i stvaramo. Što se njih tiče oni svi podržavaju naš rad. Moje društvo sa fakulteta iz Beograda stalno dolazi na svirke.

Šta su Slonzi kada nisu muzičari?

Bubnjar Bora je i dalje student Pravnog fakuleta, trudimo se da završi, ostala su mu još dva ili tri ispita. Nenad, basista je završio ekonomiju, a ja sam na studijama grafičkog dizajna na primenjenoj umetnosti u Beogradu.

Zašto je Slonz?

Nema neka posebna priča i filozofija oko toga. Zvali smo se Konvoj i hteli smo to da promenimo, znaš kako ide sa imenom benda, svako lupi neku glupost. Sada ni ne znam zašto je meni pala na pamet baš ta životinja. Bila je ideja da ime benda bude nešto kao iz šezdesetih godina, slonovi, pa množina na engleskom, onda realno u slengu svakako S postaje Z i tako je i ostalo. Dobro je naravno kada taguješ, pre nego što smo odlučili i prelomili oko naziva benda gledao sam na netu da li ima nešto slično, a kako nije bio ni jedan bend ni jedna bitna stvar odlučili smo se za Slonz.

Novi album je, kažeš, spreman. Kada možemo da očekujemo njegovu finalizaciju i objavljivanje?

Album smo snimili još letos, u trajanju je od 24 minuta, sadrži četiri pesme i sve je spremno za objavljivanje samo da uradimo finalni miks. Spreman je takođe i dizajn omota, ali zbog cele situacije smo malo u zastoju. Očekujemo da će na leto biti sve finalizovano, ne žurimo nigde, nemamo izdavačku kuću koja nas pritiska, niti neke fanove koji su previše nestrpljivi, sve realno zavisi od nas. I mislim da je jako važno reći da je nama, trenutno, bend ipak sekundarna stvar. Svi imamo neke druge stvari kojima ćemo se sutra verovatno baviti, jer se isključivo muzikom, najverovanije, nećemo baviti. Zbog toga se bendom trenutno ne opterećujemo previše, ali nastavljamo ozbiljno da radimo. Svakako je situacija trenutno takva, nadam se da će se do leta sve srediti pa ćemo opet doći u Novi Sad i ponovo posetiti Bulevar Books u kojem nas uvek dočeka sjajna atmosfera.

Nikolino gostovanje u "Dnevnoj sobi" Oradija preslušajte ovde:

Jovan Marjanović