Kultura / Strip
Nihterida: grčki Betmen u raljama svakodnevnog života
Betmen za sirotinju, odeven poput kakvog antijunaka iz De Sikinih filmova italijanskog neorealizma. Možda su to tačne koordinate koje lociraju ovog šišmiša-alkoholičara, upravo pod plaštom socijalnih, posleratnih godina, sredinom pedesetih prošlog veka kada se svet bukvalno ponovo gradio i rađao na zgarištu istorije. Samo, naš strip naslov ovoga puta nije osvanuo tada u Italiji, već u Grčkoj 2015. Strip grotesku sa primesama humora "Vraćam se kao Nihterida“ potpisuje Petros Hristulijas i već sada je stekla status "više od kulta".
Sredinom 20. veka, negde u blizini luke Pirej, sukobljavaju se različiti svetovi. Proletarijat sa buržoazijom. Istok sa zapadom. Crna berza doživljava svoju renesansu a našu priču, u sredini grotla, sa svih strana šiba oštra realnost posleratne Grčke, u klinču sa maštom superheroja.
Prema rečima samog autora, sva tri naslova koji čine celinu, a to su: "Kafana u koju se stalno vraćam“, "Zašto lutam po Atini“ i "Zašto mi se sviđa da lutam“ koncipirane su kao odgovor na kratku storiju koja se pojavila u jednom fanzinu a uređivao ga je upravo Petrosov prijatelj. Sam humor je bio zasnovan na grčkom "argo" jeziku.
Hristulijas je otišao korak dalje, priču je postavio u pomenuti, sprecifičan period grčke države posle čak dva rata – drugog svetskog i građanskog. Svoj scenario začinio je Rebetikom - jedinstvenim muzičkim i kulturnim izrazom, direktno povezanim sa pesmom i plesom, koji se u početku širio među urbanom populacijom niže i radničke klase početkom 20. veka.
On se naravno ovde ne čuje, ali se i te kako oseća. Svet pun dima i lažnih snova, u čijim ćete raspalim tavernama naći i našeg palog šišmiša. Ali, u pitanju nije samo nostalgičan strip. On menja ugao gledanja sveta jednog superheroja (Betmena) transformišući svoj scenario na temeljima realističnijih karaktera.
OBRATI PAŽNJU
Tu je i komesar Gordon, ali u vidu komičnog i živopisnog grčkog policajca, a ovaj naslov čak daje šansu i vlasniku jedne taverne da se na kratko okuša u ulozi glavnog lika priče. Neizbežan element svake dobre romanse i ovde je dočaran kroz pojave zanimljivih i čežnjivih žena. Kapetan Nihterida je odabrao svoju djevu za života i neće odustati na putu da pridobije njeno srce. On se isto tako žarko bori i sa kriminalom, kao i što pod prozorom peva tek sklopljene serenade u stilu Toma Vejtsa sa početka karijere.
To je romantik u olinjalom odelu superheroja. Dobro, ovo "super“ možemo konačno da odbacimo, superlativi se jednostavno utapaju pod pritiskom svakodnevice satkane od rana koje su ostavili minuli ratovi.
Upravo zato, u takvom svetu možete da očekujete jednog (ne)normalnog lika obučenog kao Betmen u pokušaju, na godišnjem maskenbalu neke osnovne škole, koji jedino teži da bude prihvaćen. Ispod te maske, zavirićete u svet koji će vas očarati, koji će vam na jedan komičan način rešiti asocijacije koje priziva slika jednog takvog junaka.
I umesto pompeznih izjava u stilu možda i najpoznatijih superheroja iz Di Si univerzuma (ime poznato celom svetu, da ga ne ponavljam više), Kapetan Nihteridaje skroman ali i realan kada u časovima potpunog očaja izusti onu svoju poznatu repliku: "Da je superheroj biti lako, superheroj bi bio svako". Ah, da. Nihterida na grčkom jeziku znači… Šišmiš!
D. Majkić
