Kultura / Pozorište
Pozorište se dešava između publike i glumaca na sceni
Glumicu Isidoru Vlček smo, iako je na početku karijere, mogli da gledamo u najrazličitijim žanrovima. Do sada je uglavnom bila vezana za pozorište, ali se ove godine prebacila i na televiziju, gde glumi u seriji "Od jutra do sutra". Proteklog vikenda gledali smo je u jednom zanimljivom komadu, namenjenom pre svega najmlađima, pod nazivom "Kako se gradi karakter".
"Moja koleginica Divna Stojanov je ovaj tekst napisala za festival monodrame za decu, koji je održan u decembru prošle godine. Tada smo nagrađene za glumu i tekst, ali smo predstavu igrali bez publike. Predstavu smo kasnije izveli u KC Rumenka i ja sam, povedena inspiracijom, krenula da improvizujem interakciju sa publikom, jer sam shvatila da oni to traže od mene. Pozorište se dešava između publike i glumaca na sceni, u tom među prostoru, a ovo je materijal koji korenspondira s njima", priča Isidora.
OBRATI PAŽNJU
Deca se tokom predstave sama javljaju, sama pokazuju želju da učestvuju. Sve to se lepo ukopilo na kraju...
Kada se napiše dobar tekst, nije pitanje da li će se deca uključiti. Kada je dramaturg pametan, on tačno zna šta njima može biti interesantno. Divna je, u tom smislu, fatastičan pisac za decu i meni je bilo zadovoljstvo da kreiramo ovu predstavu.
Glumiš i u pozorišima gde se neguje repertoarski program za nešto stariju publiku. Koliko se ta izvođenja razlikuju?
Koriste se iste tehnike, ali je publika drugačija. Treba komunicirati drugačije, ne u smislu reči, nego strpljenja koje treba da imaš kada su deca u pitanju. Volim interaktivne predstave, i one za starije, jer većina ljudi voli da ih se pita. Nismo mi glumci bogom dani, predstave treba da žive među narodom. Igram i u zatvorenim predstavama, ali ovo ima posebnu draž. Mogu da se zahvalim profesorki Jasni Đuričić jer smo četiri godine radili na tome da se ne bojimo publike i da sa njom komuniciramo. Tek nakon završetka studija sam shvatila poentu.
Čini mi se da je ta interaktivnost nešto što je karakteristično za studente sa novosadske akademije?
Ne znam kako izgledaju studije na drugim akademijama, ali primećujem kod kolega, naravno ne kod svih, taj otklon od publike - tu pretpostavku da su glumci važni, a publika nebitna. Ti glumci nisu krivi za to, to je do profesora koji su ih vaspitali tako. Možda neko smatra i da mi na Akademiji u Novom Sadu nismo školovani ispravno, ali se ne bih složila. Kroz "Pozorište Promena" i javne ispite učimo jedni od drugih da stvari treba da dišu, da komuniciraju, da partner na sceni nije nebitan i da tek u našem međusobnom kontaktu nastaje sinergija koja dolazi do publike.
Prešla si i ispred kamere, snimaš televizijske serije. Kako si se tu snašla?
Suština je ista - komunikacija sa partnerom, traganje za istinom i pričanje priče. Moraš da razmišljaš o drugačijim stvarima, o tejkovima, položaju.. U februaru smo krenuli snimanje serije "Od jutra do sutra", koja sada počinje sa emitovanjem. To mi je novi svet i otkrovenje, jer sam do sada uglavnom bila u pozorištu. Snimamo već šest meseci, nešto što se još ne prikazuje i nekad imaš osećaj da igraš pred deset ljudi. U pozorištu imaš privid kontrole, jer možeš da pretpostaviš ko gleda predstavu, dok su ovde milioni. Jedva čekam da vidim kako to izgleda.
M. L.
foto: privatna arhiva
