Vredi pročitati: "Crni obelisk"

Profesor književnosti u prestižnoj novosadskoj gimnaziji Jovan Jovanović Zmaj, osnivač izdavačke kuće "Bitije" i jedan od pokretača "Novosadskog festivala knjige" Rastko Lončar, preporučio nam je knjigu koja spada među klasike svetske književnosti.

"Preporučio bih knjigu Eriha Marije Remarka 'Crni Obelisk'. Crnohumorno sagledavanje jedne krajnje ozbiljne ekonomske situacije u međuratnoj Nemačkoj, o usponu nacizma i o malim ljudima i njihovim sudbinama u trenucima kada se rešava svetska istorija", opisao nam je Rastko.

Okoreli veteran Velikog rata, Ludvig, sada radi u kamenorezačkoj radnji koja proizvodi i prodaje nadgrobne spomenike. Njegov posao je znakovit - u vremenu nakon rata svi kupuju spomenike. Ludvig želi nešto više od života, a zarađivanje na tuđoj smrti i kolektivnoj nesreći ga uznemirava.

Ludvig, samoproklamovani pesnik, uskoro oseća narastajuću napetost u svojoj domovini. Inflacija je donela novu i neviđenu brutalnost u društvenim odnosima. Kada se zaljubi u prelepu ali namučenu Izabelu, Ludvig se ponadao da je napokon našao sopstvenu dušu kojom će zavrediti spasenje. Spasenje je za Ludviga upravo to: biti oslobođen manične potrebe da se pronađe smisao u ratom razorenom svetu. Ali u životu svakog čoveka kucne jednom čas u kojem mora da odabere život, uprkos fatalnom mehanizmu istorije koji ponovo počinje da pokreće svoju smrtnosnu mašineriju.

Erih Paul Remark rođen je u Osnabriku u radničkoj porodici katoličke veroispovesti. Sa 18 godina odlazi na front u Prvom svetskom ratu, gde je ubrzo i ranjen. Da bi preživeo radio je mnoge poslove, uključujući i posao bibliotekara, poslovnog čoveka, učitelja, novinara i izdavača.

Godine 1929. Remark objavljuje roman "Na zapadu ništa novo" pod imenom Erih Marija Remark (srednje ime je promenio u znak sećanja na majku). U romanu se opisuje surovost rata posmatrana iz perspektive devetnaestogodišnjeg vojnika. Remarkova popularnost naglo počinje da raste, a u on u svojim sledećim delima najčešće opisuje ratne i poratne godine.

Godine 1933. nacistički režim zabranjuje i spaljuje Remarkove knjige i pokreće propagandnu kampanju tvrdeći da Remark vuče poreklo od francuskih Jevreja i da je prezime Remark u stvari "Kramer" čitano unazad. Remark se 1931. preselio u Švajcarsku, a 1939. emigrirao je u SAD.

Erih Marija Remark je umro 1970. godine u 72. godini života.